D. PETROVIĆ

1. decembar 2024.

Nabavili smo još jednu Walnut Pi pločicu, ovaj put manjeg, Zero formata. Ranije ste imali prilike da čitate o Walnut Pi 1B pločici (SK 5/2024, i.sk.rs/33278) i tada smo rekli da smo prijatno iznenađeni koliko je proizvođač uložio truda oko podrške za, ipak slabašan, ali i povoljan hardver. Sada vam predstavljamo manju varijantu koja prati format Raspberry Pi Zero. Ovaj Zero format je u poslednje vreme odjednom postao jako popularan i u narednom periodu će biti još malih računara ovog formata.

Za Walnut Pi Zero W ne bismo mogli da kažemo da je slabiji brat 1B. Manji da, ali slabiji ne. Elem, proizvođač se odlučio da na ovaj računar ugradi H618, to jest, Allwiner četvorojezgarni Cortex-A53 procesor sa radnim taktom od 1,5 gigaherca. Za grafički podsistem zadužen je Mali G31 MP2. Ovo je isti procesor sa kojim smo se sreli na Orange Pi Zero 2W (SK 3/2024, i.sk.rs/33102), te nećemo da se ponavljamo. Slobodno možemo da kažemo su ova dva mala računara jako slična, u mnogo čemu. Raspored komponenata na ove dve pločice nas navodi na pomisao da ih je isti inženjer projektovao. Walnut Pi Zero W može da se nabavi u varijantama sa jedan, dva ili četiri gigabajta (naš primerak je najslabiji). Za izlazak u svet, na Walnutu se nalazi Quectel FCS950U. Ovaj modul omogućava računaru bežično povezivanje sa lokalnom mrežom po Wi-Fi 5 standardu, uz maksimalni protok podataka do 433,3 megabita u sekundi preko čip-antene, a ostavljeno je i mesto za IPEX priključak. Tu je i Bluetooth 5.0. Za jedan ovako mali računar i projektovanu namenu, ovo je sasvim dovoljno.

Format Zero ispraćen je i sa usaglašenim 40p nizom izvoda, preko kojih se dobija pristup periferijama, o čemu je bilo reči kada smo pisali o Pomorandži. Prorez mikro-SD kartice je na svom mestu, a zanimljivo je i to da je sa donje strane ostavljeno mesto za fleš čip. Za razliku od pomenute Pomorandže, ovde imamo mikro-HDMI 2.0a priključak koji omogućava reprodukciju video-snimaka u UHD (4K) rezoluciji, pri 60 frejmova u sekundi. Dva USB-C priključka su na svojim mestima i sa standardnom namenom. Između njih se našlo prostora za dve statusne lampice. Dalje, tu je korisnički taster koji, kao i na 1B, može da se kontroliše.

Walnut Zero dolazi sa FPC priključkom, ali baš kao što je to slučaj sa Pomorandžom, i ovde je to, zapravo, priključak za proširenja, ali ne za kameru. Preko FPC-a, sa Walnutom može da se poveže neka od dodatnih Walnut pločica, koje računaru podižu upotrebnu vrednost. Recimo, Walnut preko FPC dobija pristup Ethernetu (sto megabita u sekundi), zatim IR, još dva dodatna USB 2.0, UART za pristup konzoli, audio-izlaz, kao i linije napajanja. Kad smo kod napajanja, pločica može da se napaja preko 5V izvoda ili preko PWR USB-C priključka. Potreban je strujni adapter od najmanje jednog ampera. Od dodataka, uz Walnut smo dobili još samo letvice obeležene bojom prema nameni, kao i aluminijumski hladnjak za CPU, što je dobra stvar.

U poređenju sa Orange Pi Zero 2W, Walnut Pi Zero W ima dosta zajedničkog i može da bude odlična zamena. Ako, pak, Walnut uporedimo sa Raspberry Pi Zero 2W (SK 2/2022, i.sk.rs/30660), možemo da vidimo da, što se tiče hardvera, Malina „ostaje u prašini” za Orahom. Sa softverom je već druga priča.

Walnut je u međuvremenu dopunio svoje verzije operativnih sistema na GithHubu, te sada imamo Debian i Ubuntu, kao server i kao desktop, s tim da je Debian preporučen. Na Baidu, pored ovoga, može da se preuzme Android 12, kao i nekoliko APK fajlova za upravljanje Kućnim pomoćnikom (Home Assistant) preko mobilnog uređaja. Postoji posebna verzija Androida za fleš čip, gde bi se tada mikro-SD kartica koristila za podatke.

Prvo smo isprobali Debian u desktop varijanti. Moramo priznati da se Orah ponašao jako dobro, uz jedva primetna kašnjenja, sve dok nismo pokrenuli browser koji je već ispoljio ograničenja hardvera na ploči. Pretraživanje interneta je manje-više pristojno iskustvo, dok ne probate da otvorite neki video na YouTubeu. Tu je Orah nailazio na prepreku preko koje dalje nije mogao. Prilikom maltretiranja, procesor je bio topao, ali ne i vruć, tako da hladnjak nismo ni stavljali. Pretpostavka je da će hladnjak biti potreban pri većim/dužim opterećenjima. Debian dolazi sa dosta pratećih programa, uglavnom potrebnih.

Ubuntu u desktop verziji je već jedva upotrebljiv. Velika usporenja već prilikom listanja menija su nas obeshrabrila da išta dalje pokušavamo. Android sa Baidua naprosto nismo uspeli da preuzmemo. Naše znanje kineskog jezika meri se u negativnim promilima, a očigledno je da i Google ima poteškoća.

Ipak, kao što smo rekli kada smo pisali o većem Orahu, tehnička podrška je odlična. Sve je pojašnjeno do poslednje tačke. GPIO, recimo, možemo da koristimo direktno, ili koristeći programski jezik Python. Recimo, ako želimo da direktno upravljamo korisničkom LED koja je na GPIO 42, dovoljno je da u konzoli ukucamo:

gpio mode 42 out

gpio write 42 0

Korisnički taster je na GPIO 41, a kompletnu listu GPIO možemo dobiti isto preko konzole, kucajući gpio pins. Python je, naravno, mnogo praktičniji, a treba reći da se na Walnut OS-u vrti i nama dobro poznata Adafruit Blinka, prilagođena Orahu. Već kod Pythona, GPIO se označava prema izvodima, recimo PC13. Za programiranje može da se koristi i programski jezik C, a na spisku su još PyQt5, OpenCV, HomeAssistant i drugo.

Walnut Pi Zero W je definitivno zanimljivo parče hardvera. Ima neverovatno dobru korak-po-korak podršku proizvođača, koja jeste kompletno na kineskom, ali taj problem može da se reši. Naravno, ne može da se poredi sa Malinom, ali kao zamena je i više nego dobar, a cenovno više nego prihvatljiv.

GALERIJA