Vladimir PISODOROV

1. novembar 2024.

Ko je početkom devedesetih između svoja četiri zida želeo da igra hitove iz salona zabave, imao je samo jednu opciju - Neo Geo. Osmobitaši su odlazili u penziju, Amiga je imala svoj svet, a aktuelne igračke konzole, jednostavno, nisu dorasle zadatku. Tada je SNK došao na ideju da promeni stvari i omogući nam da bez odlaska u „fliperane” igramo neke od tada popularnih naslova.

U proleće 1990. godine, rođena je platforma Neo Geo. U pitanju je bio sistem koji je, po kvalitetu i snazi, odudarao od svega ostalog što je moglo da se nađe na tržištu. Da stvar bude još bolja, SNK ga je ponudio u dve varijante: MVS i AVS. Prva je bila namenjena salonima zabave, a druga „običnim” korisnicima. Između dve mašine nisu postojale nikakve hardverske razlike, s tim da kertridže za jednu niste mogli da koristite na drugoj verziji.

Pored toga što su igre izgledale identično, postojala je i mogućnost snimanja pozicija i prenošenja sa aparata u „fliperani” na onaj kod kuće i obrnuto. Kupovinom sistema dobijao se i arkadni kontroler (raspored tastera bio je identičan) i sve je delovalo kao bajka. Do kraja svog života, 1997. godine, Neo Geo je prodat u nešto više od milion primeraka. Razlog neuspeha na tržištu bila je cena od neverovatnih 650 dolara, a kada se zaračuna inflacija, to je danas još neverovatnijih 1500 dolara. Poslednji ekser u kovčeg ukucale su cene kertridža - igre su se prodavale za nepojmvljivih 200 (pa čak i 300) dolara.

Tehničke karakteristike

Radna rezolucija iznosila je 320×244 piksela, ali je sistem na ekranu mogao da prikaže čak 3840 boja iz palete od 65536. Srce sistema bio je Motorolin procesor 68000, koji je kucao na 12 megaherca. Društvo mu je pravio i Zilog Z80A, „nasviran” na četiri megaherca. Što se memorije tiče, na raspolaganju je bilo 64 kilobajta radne i 84 kilobajta video-memorije.

Neo Geo je na ekranu istovremeno mogao da prikazuje 380 sprajtova, dok je na kertridžima moglo da se upiše 330 megabita podataka. Ovo je kasnije povećano, pa su igre dolazile na kertridžima kapaciteta od 716 megabita.

Osim u gabaritima kertridža, razlika između AVS i MVS verzija bila je u broju kertridža koji istovremeno mogu da budu priključeni na matičnu ploču. U slučaju potonjeg, bilo je moguće „instalirati” čak šest različitih igara, a postojale su i verzije sa jednim, dva i četiri slota.

Verzije

Ljudima na čelu kompanije SNK trebalo je neko vreme da shvate da se skladištenje igara na kertridžima ne isplati i da je neophodno da se pređe na jeftiniju varijantu. Tako je, u septembru 1994. godine, svetskoj javnosti predstavljen Neo Geo CD. Sada se do igara dolazilo za prihvatljivih 50 do 80 dolara, ali je vreme učitavanja poraslo, što je nerviralo igrače. Međutim, to nije bilo sve. Osim novog dizajna kućišta, usledio je i redizajn kontrolera, koji je sada podsećao na one sa „običnih” kućnih konzola. Naposletku, usledila je i nadogradnja, pa je jednobrzinski CD čitač zamenjen dvobrzinskim komplementom, ali je ova verzija konzole mogla da se pazari samo u Japanu.

Neo Geo CD bio je namenjen kućnim korisnicima i trebalo je da zameni model AVS, ali SNK nije zaboravio ni vlasnike salona zabave. Iste godine kad i Neo Geo CD, predstavljen je i Hyper Neo Geo 64. Sa 16-bitne, prešlo se na 64-bitnu arhitekturu, a možda najveći perk bio je to što je sistem namenjen pokretanju 3D igara. Međutim, ni to, a ni ostala poboljšanja nisu pomogla, pa je za sistem objavljeno svega sedam igara, pre nego što je otišao u zaborav 1999. godine.

Blazing Star

SNK je 1998. godine pokušao da uđe i na tržište prenosivih konzola, na rafove prodavnica poslavši monohromatski Neo Geo Pocket. Konzola nije imala nikakvu prođu, pa je već iduće godine zamenjena modelom Color. Ni on nije završio slavno.

Najbolje igre

Tokom godina, SNK je za platformu Neo Geo licencirao svega 158 naslova. Iako se čini da je igara malo i da je lako odabrati one najbolje, to ni izbliza nije tako. Neo Geo je vanvremenska mašina, koja je ponudila kvalitet kakvom je bilo teško parirati. Pred vama je deset igara u kojima je potpisnik ovih redova najviše uživao.

Uz brojne tabačine, zaštitni znak konzole Neo Geo je legendarni run and gun serijal Metal Slug, čiji prvi deo smatramo najboljom igrom za ovu platformu. Prati je horizontalno-skrolujuća pucačina nalik na R-Type - Blazing Star, dok se na pobedničko postolje popeo i Shock Troopers, svojevrsni Commando klon.

Na četvrtom mestu je simulacija golfa Neo Turf Masters, zbog koje ćete zavoleti golf, a odmah iza njega je logička igra Puzzle Bobble. Slede sve tabačine: Samurai Shodown, The King of Fighters ’98 i akciona platforma, ujedno i launch naslov, Magician Lord. Na poslednja dva mesta nalaze se simpatični Data Eastov run & gun Spinmaster i platforma Nighmare in the Dark.

GALERIJA