Opisom Steinbergovog paketa Cubase SX 2.0 u prošlom broju načeli smo temu ozbiljnijeg rada s muzikom na PC računarima. Sada priču produbljujemo pregledom čitave industrije stvorene oko Steinbergovih programa. U pitanju je VST (Virtual Studio Technology), što je, najprostije rečeno, neverovatna količina standardizovanih programa koji simuliraju najrazličitiju studijsku tehniku, a svi rade kao plug-in programi u Steinbergovom Cubase SX-u (ali i u Nuendu i još nekim programima). Količina ovih softverskih audio sprava sada je tolika da se oko izrade novih programa okupljaju ogromni timovi programera, audio inženjera i muzičara, a sve u cilju da novi plug-in na neki način ispliva iz mora sličnih. Sve ovo dovelo je, na sreću, do izuzetnih rešenja, revolucionarnih programa i ideja i konačno, a možda i najbitnije - do pada cena!

Dok računarska tehnika napreduje velikom brzinom, razvoj snimanja i reprodukcije zvuka stagnira. Mikrofoni su identični kao i pre pola veka, zvučnici takođe, a jedino su napredovali mediji s kojih se muzika sluša. Osnovne stvari u snimanju i reprodukciji muzike decenijama su iste i, kako stvari u fizici i akustici stoje, teško da će se uskoro išta menjati. Baš to i jeste omogućilo da računar tako brzo (u samo jednoj deceniji) postane jako bitna karika u proizvodnji muzike. Kako računarska tehnika izuzetno brzo napreduje, softverska audio pomagala imaju vrlo pristupačne cene i sada čak i kućni korisnici računara koji žele da se bave muzikom i prave neke demo-snimke mogu da uz malo novca (uslovno rečeno) priušte sebi čitav „virtuelni studio” u malom.

Dakle, šta je to što pružaju plug-inovi Cubasea i koje su to studijske sprave koje oni zamenjuju? Skoro svaku muzičku numeru snimljenu u studiju sačinjavaju snimljeni akustični instrumenti, vokali, zatim neki električni instrumenti (npr. gitara i bas gitara), sintetički zvuci s neke klavijature i semplovi koje pušta neki studijski sempler. Ono što VST nudi jeste obilje programa koji koriste resurse računara da sintetišu zvuk - dakle softverske sintisajzere. Dalje, što se tiče uređaja koji se zovu sempleri, njih je VST tehnologija skoro potpuno potisnula s tržišta jer softverski sempleri za skladištenje zvukova koriste vaš hard disk koji je neuporedivo veći od interne memorije bilo kojeg semplera.

Međutim, sintisajzeri i sempleri su samo izvori zvuka, a postoji dosta studijske tehnike koja procesira već snimljen zvuk ili ga menja na samom ulazu u snimač, pre usnimavanja. Shodno tome, postoje brojni plug-inovi koji zamenjuju ovakve studijske sprave. To su: ekvilajzeri, kompresori, modulacioni efekti svih tipova (chorus, flanger, phaser i sl), sprave za reverberaciju (odjek) i slično. Na kraju, tu su i programi za masterovanje snimaka.

VST umesto sintisajzera

Što se tiče softverskih sintisajzera, stvar je zaista uzela maha. Nekada se znalo da kvalitetne sintisajzere prave firme kao što su Roland, Korg, Yamaha, Clavia, Kurzweill i druge, a cene klavijatura ovih proizvođača uvek su se kretale između 800 i 3000 evra. Međutim, u poslednje vreme najezda ekstra kvalitetnih softverskih sintisajzera počela je ozbiljno da preti hardverskom tržištu „sintova”, pa su čak i najrenomiranije kompanije uveliko u nastojanjima da prodaju održe raznim softverskim podrškama za svoj hardver. Jedan, za sada usamljeni slučaj izazvao je ogromne polemike u svetu muzičara. Naime, kompanija Novation, poznata po sintisajzerima i bez ranijih izleta na tržište softvera, izdala je softversku verziju sopstvene klavijature! Naime, njen model K-station je, i pored solidne prodaje, dobio softverski (virtuelni) pandan V-station. Sama spremnost kompanije da rizikuje prodaju hardvera na račun softvera govori o izuzetnom kvalitetu softvera. Čak i u svetu, proizvođači softvera su svesni da na jedan prodat program ide oko 50 piratskih kopija, pa su opet spremni da rizikuju jer znaju kolika je pomama za soft-sintovima. Ova industrija skoro nekontrolisano raste, pa se dešava da i renomirani stručnjaci, koji su godinama radili sintezu zvukova za hardverske sprave, prelaze u firme za proizvodnju softvera. Na primer, čovek po imenu Erik Persing je sa firmom Spectrasonic programirao do sada najbolji softverski „pad” sintisajzer - Atmosphere. On je načinjen tako što su semplovani i editovani svi mogući atmosferski zvuci koje je Erik godinama sakupljao radeći za Roland, možda i najpoznatiju kompaniju za proizvodnju hardverskih sintisajzera. Tako su mnogi zvuci na ovim virtuelnim sintovima zapravo semplovani zvuci hardverskih sprava.

Većina hardverskih kompanija ipak se nije odvažila da svoje sintisajzere predstavi i u softverskoj varijanti, verovatno plašeći se kraha sopstvenog hardvera, ali neke starije klavijature, čija je proizvodnja davno prestala, dobile su svoje softverske varijante. Tako je legendarnu Yamahu DX7, koju su osamdesetih godina koristili bukvalno svi, programirala firma Native Instruments i nazvala je FM7. U svakom slučaju, softverski sintisajzeri zvuče odlično (mada to zavisi i od vaše zvučne karte i zvučnika) i tek ih čeka svetla budućnost, dok su cene ovih programa u proseku pet puta niže od sličnih hardverskih rešenja.

VST umesto semplera

Do pre deset godina sempler je bio nezamenljiv deo studijske opreme, a svaki novi model stajao je čitavo malo bogatstvo... Međutim, sam Steinberg je izbacio softverski sempler - Halion - koji je vrlo brzo osvojio svetske studije. Naravno, već postoji čitavo brdo softverskih semplera i svaki od njih ima svoje osobenosti i zgodan je za određenu namenu, ali Halion je ipak najrasprostranjeniji... Njegova cena je sada oko 300 evra, što je tačno deset puta manje od AKAI-jevog poslednjeg modela S6000! Pri tom, Halion za skladištenje semplova ima na raspolaganju hard disk u računaru korisnika... Ovde je VST već ozbiljno narušio profit industriji semplera pa su AKAI i Emu, kao kompanije koje su uglavnom bile usko specijalizovane za proizvodnju semplera, u nezavidnoj situaciji.

VST umesto ekvilajzera, kompresora, reverba...

Postoji i velika količina VST plug-inova koji služe za obradu signala. Razne firme programiraju softverske ekvilajzere, kompresore, a u poslednje vreme neki od filtera zvuče zaista profesionalno. Velika je razlika u cenama ovih plug-inova, ali recimo da programi kompanije Waves imaju sjajan odnos između cene i kvaliteta. Paket njenih plugova ima skoro sve što je potrebno (petnaestak različitih efekata: ekvilajzer, kompresor, reverb, ultramaksimajzer i sl) i staje 500 evra. Jedini svetski poznati proizvođač studijske tehnike koji se bacio na pravljenje softverskih efekata jeste TC Electronics koji je održao svoj renome - njegovi plug-inovi su zvučno izuzetni, ali su i cene, shodno renomeu kompanije, nešto više. Tako TC Works Native Bundle, paket od šest visokokvalitetnih efekata, košta 450 evra. Inače, ovaj paket sadrži i jedan od kvalitetnijih reverb efekata. Efekte za reverberaciju teško je izabrati pošto je, zbog neophodnosti ovih efekata, ponuda ogromna. Ovde možemo preporučiti reverbe kompanija Waves, Spin Audio, TC Electronics, TL Audio...

VST štimuje, greje, simulira...

Postoji i deo studijske tehnike koji je naravno nezamenljiv. To su, između ostalog, vrhunski mikrofon, mikrofonsko pretpojačalo i slično. I na ovom polju programeri su smislili neke cake i jeftine „prevare” koje, uslovno rečeno, mogu da naprave „solidan mikrofon” od lošeg. To su razni softverski „warmeri”. U pitanju su plug-inovi koji se stavljaju na Insert u Cubaseu (o tome šta je Insert i gde se nalazi bilo je reči u prošlom broju) i služe da, koliko je moguće, „otople” zvuk i da tako nadomeste nedostatke mikrofona kojim ste snimili signal. VST plug-in Microphone Modeler firme Antares ima čak ponuđene razne modele mikrofona, od najjeftinijih do ekstra skupih, sa opcijom da odaberete na kojem ste mikrofonu snimali, a zvuk kojeg mikrofona biste želeli da imate. Naravno, ne dešavaju se čuda, ali rezultati su zanimljivi.

Postoji i hrpa VST kompresora. Kompresor je vrlo bitan za deonice s velikom razlikom između najtišeg i najglasnijeg tona (na primer za vokalne deonice jer one najčešće imaju najveću dinamiku) jer smanjuje razliku između tihog i glasnog, tj. komprimuje dinamiku.

Izrazito korišćen plug-in je i Antaresov Auto Tune, program koji štimuje falš glas ili instrument (puno korišćen u srpskoj muzičkoj industriji). Namena je jasna, cena pristupačna, a rezultati neverovatni - pa zaista svako može da peva! Antares je, dakle, napravio mač sa dve oštrice...

Od svih instrumentalista, pored klavijaturista, najbolje su prošli gitaristi. Simulacije pojačala i gitarskih efekata zvuče zaista izuzetno, a evolucija ovih efekata tek je počela...

I da dalje ne nabrajamo, Karl Steinberg verovatno nije ni sanjao da će njegov program Cubase nakon 15 godina imati čitavu industriju oko sebe. Ono što sada Virtual Studio Technology pruža zaista je neverovatno: pojedinac može u svom domu da svira nebrojene vrhunske sintetičke „farbe” s bilo kakve klavijature koja šalje MIDI signal, da koristi mnogo semplova svih proizvođača, da snima vokale, gitare ili ma koje druge akustične instrumente, zatim sve to obrađuje brojnim plug-inovima i konačno „smiksa” i nareže na disk. Naravno, potrebno je i znanje, nešto novca i muzikalnost, ali uslovi koje Steinberg i VST pružaju konačno su sjajni i predstavljaju veliki izazov za nadahnute muzičare... Pa, izvolite!