Darko MIHOKOVIĆ

1. oktobar 2024.

Nakon dugog odlaganja, trenutak odluke konačno je stigao. Četiri godine je razvojni tim iz Coffee Stain Studios neprestano unapređivao Satisfactory, veseleći igrače koji ga neprestano igraju i mameći one koji ga instaliraju nakon većih updatea, zaboravljajući, na neko vreme, obaveze, porodicu i prijatelje. Ima li šta lepše od prepuštanja čarima optimizacije proizvodnih procesa na planetarnom ekvivalentu Vrške čuke? A onda, jednog septembarskog popodneva, na početnoj stranici Steam klijenta osvanuo je baner sa jasnom porukom: 1.0! Par klikova mišem i nekoliko minuta kasnije, počelo je veselo jurcanje pustinjskim krajolikom sa motornom testerom u ruci. Drveće mora da plati cenu neprestane gladi elektrana sa biomasom.

Konceptualno, ništa bitno se nije promenilo od prvih utisaka iz jula 2020. Satisfactory je factory building simulator sa snažnom istraživačkom notom i prstohvatom survival elemenata. Igrač preuzima ulogu bezimenog šrafa FICSIT megakorporacije, sa zadatkom da spasi majčicu Zemlju od propasti, tako što će izvući i poslednji resurs sa planete na koju je poslat. Isprva se sve svodi na manufakturu: sakupljanje i spaljivanje granja, te izradu osnovnih alatki od odlivaka gvožđa i bakra. Ispunjavanjem zadataka za matičnu kompaniju, stvari postaju sve složenije i složenije, naredni tehnološki skok je uvek samo x resursa daleko, efektivno pretvarajući vaše pogone u hrpu neefikasnog, zastarelog đubreta. Put od pećinskog čoveka do tehnokrate preći ćete u svega nekoliko koraka, pretvorivši, pritom, dobar deo površine planete u industrijsku zonu, načičkanu visokim pećima, fabrikama, rafinerijama i mini-nuklearnim reaktorima.

Iako je zanimljivo slagati mašineriju u efikasne lance, najveći deo vremena, ipak, oduzima sama proizvodnja. Da ne biste vrteli palčeve, autori su se pobrinuli da planetu nafiluju raznim zanimljivostima. Pored novih izvora resursa, tu su i izgubljene kapsule koje kriju alternativne krafting recepte, kao i misteriozni artefakti davno izgubljene civilizacije. Ako ni zbog čega drugog, planetu vredi istraživati zbog prelepih predela, kao da su sa razglednice sa porukom: „Pozdrav sa Keplera-47b”.

Uticaj survival komponente na gejmplej drastično je smanjen u odnosu na verziju od pre četiri godine i već pri prvom susretu sa neprijateljski nastrojenom faunom, igra vam daje do znanja da, zapravo, ne želi da vas ubije, te da su agresivne živuljke tu čisto da upotpune kolorit planete.

Jedna od inicijalnih zamerki upućenih autorima igre je to što su propustili da iskoriste potencijal nasumično generisanih terena, pa se svaka partija odvija na identičnoj mapi. Međutim, nakon mesec i kusur igranja, postaje jasno koliko je ta mapa detaljno izrađena, da se svaka rupa i pećina tu nalaze sa razlogom, da svaka teško dostupna visoravan krije neku tajnu, što bi bilo jako teško postići nekom AI rutinom, ma koliko napredna bila.

Razvoj igre se neće završiti izlaskom iz Early Accessa, jer autori već uveliko najavljuju nove apdejte, među kojima je najvažnije uvođenje režima story. Glavna priča neće biti okosnica igre, već će služiti kao sekundarni narativ, sa ciljem da neke elemente igre, pre svih vanzemaljske artefakte, poveže u smislenu celinu. Čeka nas još i poslednja faza izgradnje svemirskog lifta, sa devetim tierom građevina i resursa.

Bilo da uživate u optimizaciji proizvodnje, istraživanju vanzemaljskih predela ili druženju sa virtuelnim prijateljima tokom multiplayer sesija, Satisfactory će umeti da zadovolji vaše apetite. Uspete li da se oduprete dopaminskoj zavisnosti i igru odgovorno konzumirate u manjim dozama, potrajaće vam bukvalno mesecima. Ako morate da se odlučite za jednu igru u prtljagu za pusto ostrvo, u najuži izbor ulaze Football Manager i Satisfactory.