Dragan KOSOVAC

1. mart 2024.

Svake godine koristimo „spor početak” za sumiranje utisaka o dešavanjima iz prethodnih dvanaest meseci, kao i pokušaj predviđanja uspeha zanimljivih projekata i rada timova od kojih se mnogo očekuje u ovoj godini. Tokom 2023. godine, ništa nije moglo da se desi bez, naravno, pominjanja veštačke inteligencije u nekom obliku i modalitetu, a čini se da će tako biti i tokom 2024. Postoji više, veoma interesantnih razvojnih programa, što vezanih za AI, što ne, koji bi ove godine mogli da urode impresivnim plodovima.

Svemir

Pošto smo u duši tradicionalisti, i ovaj tekst počećemo zanimljivim svemirskim projektima, programima i misijama. Tako je, paralelno sa nastankom ovog teksta, raketom Falcon 9, kompanije SpaceX, u orbitu lansiran IM-1 Nova-C Odysseus, prvi privatni lunarni lender. Iza ovog projekta stoji privatna kompanija Intuitive Machines iz Hjustona u Teksasu, iako ih je angažovala NASA u okviru programa CLPS (Commercial Lunar Payload Services) da za 77 miliona dolara konstruišu povoljan lender za dopremanje tereta na površinu Meseca, a sve kao deo priprema za uspostavljanje stalne baze na mesecu putem programa Artemis (lansiranje misije Artemis II očekuje se između novembra ove i maja sledeće godine). Sonda ima prečnik od dva metra, visoka je tri metra i teška 1,9 tona, od čega je 100 kilograma „korisnog tereta”. U ovom slučaju, tih 100 kilograma čini šest instrumenata konstruisanih pod okriljem NASA i šest koji su nastali u laboratorijama privatnih kompanija i univerziteta. Takođe, lender Odysseus konstruisan je tako da funkcioniše samo u uslovima lunarnog dana, jer veliki delovi Meseca ostaju obasjani Sunčevom svetlošću oko 14 dana, tako da će prestati da funkcioniše kada nastupi hladna lunarna noć.

Sletanje na površinu Meseca obavljeno je 22. februara. Zbog kvara u delovima navigacionog sistema (među kojima je i bio lidar za precizno određivanje udaljenosti od površine Meseca), sletanje je odloženo za dva sata. Za to vreme, aktiviran je jedan od naučnih instrumenata u sondi, NASA-in NDL (Navigation Doppler Lidar) koji je, zatim, povezan sa navigacionim računarom sonde i iskorišćen za uspešno spuštanje na površinu Meseca. Tim sletanjem, SAD su konačno prekinule niz od 51 godine bez sletanja sonde na Zemljin prirodni satelit. Naredne misije u ovom programu, IM-2 NOVA-C VIPER i IM-3 NOVA-C Blue Ghost, biće lansirane u toku sledećih osam, odnosno dvanaest meseci, sa potencijalnim prelazom na dodatno usavršeni lender, sa oznakom Nova-D.

Mesec je cilj i u okviru misija Lunar Trailblazer i PRIME-1. One su deo programa NASA pod nazivom SIMPLEx, čiji cilj je podrška malih i povoljnih misija za istraživanje kosmičkih tela. Trailblazer će na proleće započeti stvaranje temperaturne mape Meseca i potragu za vodom, a PRIME-1 će sredinom godine obaviti probno bušenje Mesečeve površine u okviru priprema za misiju VIPER.

Tokom januara, već je obavljeno uspešno lunarno sletanje lendera SLIM japanske agencije JAXA, dok drugi lender iz programa CLPS, Peregrine iz kompanije Astrobiotic Tehcnology, nije uspeo da dođe do Mesečeve orbite zbog curenja sredstva za hlađenje. Ipak, lansiranje Peregrinea ima i pozitivnu stranu, a to je prvo uspešno lansiranje rakete Vulcan Centaur iz organizacije United Launch Alliance (saradnja kompanija Boeing, Lockheed Martin Space i Space & Securiy). Ovom sistemu za podizanje velikog tereta u orbitu (heavy lift) do kraja godine bi trebalo da se pridruži i kompanija Blue Origin Džefa Bezosa, sa teškom raketom za višestruko lansiranje New Glenn. Sem toga, Boeing bi tokom godine trebalo da testira Starliner, novu kapsulu za opsluživanje ISS-a.

Kineska agencija CNSA planira da u maju lansira Chang’e 6, robotizovani lunarni lender sa mogućnošću vraćanja uzorka tla na Zemlju. Kompanija SpaceX planira da tokom leta lansira Polaris Dawn, prvu od tri misije programa Polaris, sa ciljem da u kapsuli Dragon dostignu orbitu višu od 1400 kilometara (rekord koji drži davni Gemini 11). Četvoročlana posada, bez državnih i vojnih stručnjaka, tokom pet dana obaviće 38 eksperimenata, među kojima će biti i testovi novog sistema za smanjivanje latencije u laserskoj komunikaciji preko Starlink satelita.

Evropska svemirska agencija ESA za ovu godinu planira dve značajne misije o kojima smo već pisali. Prva je Europa Clipper, sa ciljem istraživanja slavnog meseca planete Jupiter (SK 11/22, i.sk.rs/31659), a druga je Hera (SK 1/22, i.sk.rs/30557), koja će posetiti binarni asteroid Didymos/Dimorphos radi analize promene njegove orbite udarcem sonde DART 26. septembra 2022. godine.

Jedini veliki korak u istraživanju Marsa ove godine biće septembarsko lansiranje sonde MMX (Martian Moon eXploration) iz agencije JAXA. MMX će tokom tri godine obavljati merenja oko Marsovih satelita Fobosa i Deimosa, da bi na kraju lender sleteo na Fobos i uzeo uzorke koje će MMX vratiti na Zemlju.

Avioni

NASA se ne bavi samo svemirom već i vazduhoplovstvom, tačnije, razvojem superbrzih aviona. Tako je, sredinom januara, u kalifornijskom postrojenju Skunk Works kompanije Lockheed Martin konačno predstavljen funkcionalni prototip supersoničnog aviona X-59. Razvoj je počeo pre osam godina, sa ciljem da se prvi let obavi 2021. godine. Nakon odlaganja usled pandemije i produženog testiranja, taj let će se konačno desiti ove godine. Glavna namena ovog aviona je da bude test-platforma za konstrukciju nove generacije nadzvučnih putničkih aviona koji bi nasledili Concorde (penzionisan pre već 20 godina), ali njegov primarni cilj nije u obaranju granica brzine, već nivoa buke. Naime, ovo je takozvani Low-Boom avion, čija glavna karakteristika je to da ljudi na Zemlji njegovo probijanje zvučnog zida čuju ispod granice od 75 decibela. Mehanizam nastanka zvučnog udara zasnovan je na stvaranju oscilujućih talasa zvuka oko celog aviona i njihovog burnog spajanja iza aviona prilikom probijanja zvučne barijere. Specifičan dizajn trupa aviona X-59 umanjuje snagu ovog spajanja, zahvaljujući parcijalnoj disipaciji talasa u suprotnim smerovima. To je postignuto nizom konstruktorskih rešenja, među kojima je postavljanje kokpita u drugu polovinu aviona i eliminacija prozora koji gledaju unapred, već se pilotu slika ispred aviona stvara kamerama visoke rezolucije na ekranu u kokpitu. Sem toga, motor aviona (četiri metra dugački General Electric F-414-GE-100) postavljen je iznad nivoa kokpita, kako bi nastanak već oslabljenog udara imao dodatno umanjeni zvučni efekat na pilota. Pred ovim avionom su godine testiranja i obrade prikupljenih podataka na osnovu kojih će se stvoriti i njegova unapređena verzija i potencijalni prototip veće, putničke varijante.

Paralelno sa X-59, ljubitelji brze avijacije želeće da posvete deo pažnje radu kompanije Hermeus iz Atlante, u Džordžiji, kojoj je brzina u prvom planu i rade na razvoju hipersoničnog aviona koji je u stanju da pet puta premaši brzinu zvuka (pet maha je brže od 6170 kilometara na čas). U specifikacijama bespilotnog aviona koji su od Hermeusa naručili iz Američkog ratnog vazduhoplovstva (US Air Force), pored brzine od pet maha je i dolet od 4000 nautičkih milja (7400 kilometara), kao i zahtev da se prvi let desi pre 2029. godine. U kompaniji Hermeus planiraju da iskoriste saznanja (i sredstva) stečena na ovom projektu za konstrukciju veće, putničke varijante. Klasičan putnički avion leti od Njujorka do Pariza duže od sedam sati, pomenuti Concorde prelazio je istu udaljenost za manje od 3,5 sata, a Hermeusova nova letelica bi preletala Atlantik za manje od 90 minuta. Ipak, treba imati u vidu da istorijski rekord brzine kojom je čovek leteo iznosi 6,7 maha (postavljen 1967. godine u avionu X-15), pa se postavlja pitanje koja je brzinska granica udobnog leta za osobu bez specijalne obuke i opreme?

Neizbežni AI

Dok je mnogima neprestana priča o veštačkoj inteligenciji već dosadila, AI će tokom sledećih nekoliko godina biti u vrhu interesovanja naučne i tehnološke zajednice. Iako još uvek ne postoji zvanična najava, od kompanije OpenAI se očekuje da do kraja godine (prognostičari predviđaju jun mesec) predstavi ChatGPT 5, sa mogućnošću da obrađuje mnogo duže promptove od prethodnika i sposobnošću da se između alatki koje koristi za rešenje specifičnog upita prebacuje samostalno i automatizovano, bez dodatnih zahvata korisnika. Takođe, u domenu AI-ja očekuje se nastavak međunarodnog rada na uspostavljanju zakonskih propisa za brojne aspekte kojima ova moćna tehnološka alatka utiče na različite aspekte ljudske delatnosti. Prikupljanje i obrada podataka na osnovu kojih se uče AI sistemi, kao i pouzdanost rezultata koji se dobijaju upitima, takođe, vape za usavršavanjem.

Integracija AI sistema i pomoćnika u različite elektronske uređaje samo će rasti. Integracija Copilota u Windows i najava tastatura sa specijalnim tasterom za njegovu aktivaciju samo je vrh ledenog brega. Velike i male kompanije sve češće predstavljaju male, lične uređaje čija interna logika na neki način koristi AI. Sam zakon velikih brojeva diktira da će neki od njih, zapravo, biti upotrebljiv i hit među korisnicima.

• • •

Pored svega navedenog, uvek treba imati u vidu ostale sfere interesovanja kojima se bavi veliki broj naučnika. Razvoj biotehnologije nikad ne miruje, od omasovljenja uređaja za ličnu dijagnostiku, do rada na razvoju naprednog interfejsa između računara i ljudskog mozga. Zatim, terapijski zahvati pomoću tehnologije CRISPR bi ove godine trebalo da počnu da se koriste u studijama za lečenje različitih vrsta anemije, a tu je i rad na razvoju povoljne genske terapije niza tumora. Podjednako impresivni i zabrinjavajući su projekti sa genetski modifikovanim komarcima, jedan za kontrolu populacije, a drugi za otežavanje njihove sposobnosti za prenošenje virusnih bolesti. Evropski exascale superkompjuter JUPITER takođe bi tokom godine trebalo da započne sa radom. Mnogo se očekuje i na frontu usavršavanja kvantnih računara, pre svega od kompanije IBM, ali i Googlea, Microsofta, Honeywella i više kineskih kompanija. Takođe, ubeđeni smo i u to da će se, kao i svake godine, u vestima pojaviti više tehnoloških iznenađenja, a mi ćemo se potruditi da ih ispratimo na stranicama „Sveta kompjutera”.