Vladimir TRAJKOVIĆ

1. mart 2024.

Pred kraj 2022. godine Nvidia je predstavila, još uvek aktuelnu, generaciju GeForce kartica zasnovanu na grafičkim procesorima generacije Ada, nazvanim po čuvenoj britanskoj matematičarki Lavlejs. Sama arhitektura ovegeneracije u velikoj meri oslanja se na prethodnu, Ampere arhitekturu, koja je dodatno usavršena, sa fokusom na unapređenje ray tracinga i mašinskog učenja, zaslužnog za dalji razvoj DLSS tehnologije.

Uprkos nikad višoj ceni, GeForce karticama ove generacije nema se šta bitno zameriti po pitanju tehničkih karakteristika. Performanse koje jači modeli demonstriraju u svakom radnom zadatku naprosto su fascinantne, a srećnici koji mogu da ih priušte radi uživanja u video-igrama još dugo će moći da uživaju u tome, jer ove kartice „melju” sve što im se servira od igara. Uprkos performansama koje su i nakon skoro godinu i po dana impresivne, Nvidia je odlučila da čitavu generaciju osveži i podmladi novim modelima sa sufiksom Super. Tako smo se sa modelima RTX 4070 (Ti) Super upoznali u prethodnom izdanju, a sada je red došao i na RTX 4080 Super. Pogledajmo zbog čega (ni)je super.

Nvidia GeForce RTX 4080 Super

Izvorni RTX 4080 zasnovan je na grafičkom čipu koji nosi oznaku AD103. Ovaj grafički procesor izrađen je u proizvodnom procesu od pet nanometara, a raspolaže sa sedam aktivnih klastera za grafičku obradu (GPC), 38 teksturnih klastera (TPC), 76 streaming procesora (SM) i isto toliko RT jezgara. Među gotovo 46 milijardi ugrađenih tranzistora, koji zauzimaju površinu od 379 kvadratnih milimetara, našlo se mesta i za 304 Tensor jezgra, kao i isto toliko teksturnih jedinica, dok je broj rasterskih jedinica 112, a ukupan broj CUDA jezgara 9728.

Iako se iz specifikacija to ne vidi, sedmi GPC nije sasvim kompletan, jer je umesto 12 SM i šest TPC klastera, on sačinjen od osam SM i četiri TPC klastera, od čega je aktivno četiri SM i dva TPC. Dakle, jasno je da izvorni RTX 4080 ne koristi pun potencijal AD103 čipa. Kod modela Super Nvidia je upotrebila potpuno funkcionalnu verziju čipa, pa, tako, on raspolaže sa 40 TPC, 80 SM i RT jedinica, kao i 320 Tensor i isto toliko teksturnih jedinica, dok je broj rasterskih jedinica 112, a ukupan broj CUDA jezgara 10240.

Širina memorijske magistrale ostala je nepromenjena i iznosi 256 bita, a memorijski podsistem sastoji se od osam 32-bitnih memorijskih kontrolera koji su povezani sa 16 gigabajta radne memorije, a upotrebljeni su isti GDDR6X čipovi.

Uprkos otključanim delovima čipa, potrošnja struje deklarativno je ostala na istom nivou (320 vati), ali u praksi, prosek koji RTX 4080 Super može da „povuče” tokom uobičajenih aktivnosti (igranja) obično se kreće oko brojke od 350 vati, mada je kod fabrički overklokovanih modela 400 vati sasvim realno za očekivati.

Ako se uporede sirove brojke, RTX 4080 Super je od izvorne verzije bogatiji za oko pet odsto funkcionalnih tranzistora. Kako se radi o istom čipu, po automatizmu se očekuje i da performanse budu za toliko bolje, ali to, ipak, nije slučaj. Super jedva da je merljivo brži u odnosu na „običnu” verziju, dok je u realnom radu, „odokativnom” metodom, razlika apsolutno nepostojeća. Samim tim, ovaj model je teško prihvatiti kao „nov” u pogledu performansi koje je u stanju da prikaže, ali kako je on zamišljen kao naslednih izvornog modela koji bi trebalo da se prodaje po nižoj ceni u odnosu na njega, onda činjenica da je beznačajno brži pada u drugi plan, jer se suštinski dobija više za manje novca, ali... RTX 4080 Super, uprkos preporučenoj ceni od „samo” hiljadarke, na domaćem tržištu košta oko 30 do 40 odsto više, tako da je i dalje preskupo i većini nedostižno parče hardvera.