Vladimir PISODOROV

1. februar 2024.

Kada je reč o emulaciji kompjutera iz familije Amiga, po automatizmu se „hvatamo” za projekat WinUAE (www.winuae.net). Dugovečan, pouzdan i, nadasve, precizan, ovaj emulator može prilično uznemirujuće da deluje na početnike. Nije ga baš najjednostavnije podesiti, pa to što nudi velik manevarski prostor, brzo mu se obija o glavu. Alternativa može da bude FS-UAE, koji se oslanja na kôd WinUAE-a i donosi preciznost uzora, ali u rukavu krije nekoliko iznenađenja koja ga čine privlačnijim kada su u pitanju manje vični korisnici.

FS-UAE možete da pokrenete pod, praktično, bilo kojom softverskom platformom, a verziju za Windows odlikuje to što ne dolazi u „instalirajućem” obliku. Umesto toga, potrebno je da preuzmete dve arhive koje ćete raspakovati pod istim „krovnim” folderom, pazeći da svaka od njih očuva originalnu strukturu. Dve arhive znače dva direktorijuma, a ne pomešan sadržaj u jednom. Nakon toga, da bi vam život bio ugodniji, uđite u direktorijum FS-UAE-Launcher/Windows/x86-64 i na desktop „izbacite” prečicu do datoteke fs-uae-launcher.exe. To će vam umnogome olakšati kasnije korišćenje emulatora. Znamo da smo rekli da je FS-UAE jednostavniji za zauzdavanje od WinUAE-a i da podatak da program, još uvek, nema installer ne govori u prilog našoj tvrdnji, ali...

Ono što na početku treba da znate jeste to da FS-UAE, iako mu je primarna namena pokretanje igara pisanih za Amigu, nije ograničen samo na modele Amiga 500 i Amiga 1200, koji su u tu svrhu najčešće korišćeni. Možete da emulirate i modele Amiga 500+, Amiga 600, Amiga 1000, Amiga 3000, Amiga 4000, CD32 i CDTV. S obzirom na to da su na raspolaganju funkcije za podešavanje, može da se obavi konfigurisanje hardvera i tako definiše unikatan Amiga hardver, skrojen po specifičnim prohtevima. Sledeća dobra stvar je to što emulator nije preterano izbirljiv kada su u pitanju datoteke „na ulazu”. Pored klasičnih ADF-ova, može da „povuče” i WHD sadržaj, ali i da bez prethodnog raspakivanja procesira ono što se nalazi u okviru kompresovanih arhiva. FS-UAE, čak, omogućava poletanje i u slučajevima kada korisnik nije obezbedio Kickstart (na njega gledajte kao na BIOS ili firmver) mašine koju želi da emulira, s obzirom na to da je na raspolaganju besplatna AROS alternativa. Ruku na srce, u tom slučaju kompatibilnost će u velikoj meri da bude narušena, pa se, ipak, postarajte da obezbedite Commodoreove Kickstartove. Po defaultu, program obavlja skladištenje sadržaja u sistemskom direktorijumu Documents. Obratite pažnju na do da uvek možete da ih učitate i sa alternativnih lokacija, ali i da promenite budžak u koji će program da gleda tražeći potrebne datoteke.

Već prvi susret sa programom otkriće njegovu blagu stranu. „Puštanje” u rad izuzetno je jednostavno, jer se podešavanje obavlja preko palete alatki „prišivene” za gornju ivicu ekrana. Nakon što odaberete model Amige koji želite da emulirate, pred vama će se naći izbor koju tačno varijantu želite da „zavrtite”. Na primer, na raspolaganju je čak sedam Amiga 1200, četiri Amige 4000 i tako dalje. Odmah ispod nalaze se prečice do dve emulirane disketne jedinice u koje možete da „smestite” diskete, a tu je i mogućnost da odredite šta se nalazi priključeno na portove predviđene za povezivanje ulaznih periferija (mislimo na džojstike i miš). Od ostalih funkcija, važno je pomenuti odabir radne rezolucije i preciznosti emulacije. Sve ovo dostupno je u radnoj kartici Home i za većinu prosečnih situacija neće biti potrebno da zalazite dublje. Valja napomenuti i to da je upravljački interfejs izuzetno pregledan i razumljiv, te da smo mišljenja da od ovog ne može jednostavnije kada je Amiga emulacija u pitanju.

Ukoliko „pročačkate” po sadržaju ostalih komandnih kartica, videćete da FS-UAE nudi još mnogo toga što će vam pomoći u radu. Recimo, u vatru mogu da se bace još dve dodatne disketne jedinice, da se naznači kojim redosledom se menjaju diskete, pa, čak, i da se odredi odakle će se povlačiti WHD sadržaj. Na stolu se nalazi i emulacija optičkog drajva, uz mogućnost automatskog baratanja diskovima, kao u slučaju disketa. Po privikavanju na radno okruženje, uočićete da se u levom gornjem uglu, iza logotipa Amiga, nalazi improvizovani „hamburger” meni koji nudi dodatna podešavanja. Ne brinite, i ovde je sve podjednako jednostavno za zauzdavanje i korišćenje.

Konačno, rekli smo da FS-UAE nudi mogućnost konfigurisanja emuliranog hardvera, ali je i to obavljeno na korisnicima prijemčiv način. Možete da odredite količinu i tip memorije, tip dodataka u slotovima za proširenja i tome slično. Tu je i opcija da se poigrate brzinom emulacije, da odredite specifikaciju centralnog procesora, ali i da „naredite” korišćenje takozvanih Freezera, to jest, Action Replay uređaja. Oduševljava način na koji je sadržaj raspoređen i organizovan, a još više podatak da je podešavanja moguće šablonirati i snimiti na hard-disk, kako bi im se kasnije lakše pristupalo. Za one koji bi tokom igre želeli da koriste moderne kontrolere, obradovaće informacija da sa te strane promaja ne duva i da je tako nešto moguće, gotovo, bez ikakvog podešavanja.

Osim lakog podešavanja i korišćenja, FS-UAE u rukavu ima još jednog aduta - sinergiju sa servisom OpenRetro Game Database (openretro.org). Šta za korisnika to znači? Jednostavno, moguće je, automatski, preuzeti informacije o omiljenim igrama, a onda ih na vizuelno upečatljiv način prikazati na ekranu. U svemu postoji „kvakica” - morate da se registrujete, ali to ne bi trebalo da vam predstavlja poteškoću, s obzirom na to da se radi o besplatnom servisu. Da bi se funkcija omogućila u emulatoru, iz „hamburger” menija kliknite na Log In / Register i upišite pristupne podatke. Povlačenje podataka kreće momentalno, a na ekranu će biti prikazane informacije o svim igrama koje se trenutno nalaze u bazi. Naravno, lista može da se filtrira tako da prikaz bude omogućen samo za one naslove koji se nalaze u lokalnoj kolekciji. Screenshotovi, coverartovi i podaci o godini izlaska na tržište, autoru i proizvođaču je ono što vas očekuje, ali je i to dovoljno da korišćenju emulatora dâ potreban šmek. Ipak, to nije sve, pa ako kliknete na taster u desnom donjem uglu radne forme, biće vam ponuđen pristup dodatnim goodiesima. Odavde direktno skačete do Wikipedia stranice o igri, otvarate YouTube i korespondentni Longplay video koji prikazuje gameplay, a možete i da pristupite bazi podataka i izmenite informacije. Inače, kao „izvori znanja” na meniju su i Lemon Amiga, Hall of Light i MobyGames, pa se naoružajte slobodnim vremenom. Najlepša stvar u celoj priči je to što na ovaj način pokretanje igara ne podrazumeva ručno „ubacivanje” disketa, jer će to emulator obaviti umesto vas (naravno, za prepoznati sadržaj). Sve što treba da uradite jeste da dva puta kliknete na naziv igre na spisku. Čak nećete morati ni da konfigurišete mašinu iz koje želite da pokrenete sadržaj, jer se sve obavlja automatski na osnovu podataka dobijenih iz online baze. Naravno, niko vas ne sprečava da obavite fina podešavanja.

Za vreme emulacije ne možete puno toga da radite, ali ukoliko pritisnete taster ‘F12’ na ekranu se pojavljuje spisak dostupnih funkcija. Emulacija može da se pauzira, napredak može da se snimi ili učita, a dozvoljeno je i da resetujete virtuelnu Amigu. Postoji i mogućnost da se odabere način koji se koristi za upravljanje u igri, ali i da se direktno pristupi sadržaju disketa umetnutih u disketne jedinice. Podrazumevano, FS-UAE emulaciju pokreće u novom prozoru, ali to može da se promeni, tako da vas dočeka prikaz preko celog ekrana. Da biste pojačali retro osećaj, tu je mogućnost aktiviranja scanlinesa, ali ne i korišćenje grafičkih filtera u meri na koju smo navikli koristeći neke druge emulatore.

Ne bi bilo fer reći da je FS-UAE samo zgodna zamena za WinUAE, iako se na njega oslanja. Jednostavan za podešavanje i korišćenje, uz to nudi mogućnost upečatljive prezentacije dostupnog sadržaja, nameće se kao ozbiljan izbor.