Vladimir PISODOROV

1. novembar 2023.

Osim što vole piksele i sintetizovani zvuk, ljubitelji retro aroma poznati su i kao hedonisti. Ljudi, naprosto, znaju šta žele, a naročito kada su u pitanju stare igre u kojima redovno uživaju. Nije poenta samo raspakovati emulator u neki direktorijum na disku i odande pokretati igru za igrom iz okruženja kom na izgledu ne zavidi ni File Explorer. Sve bi valjalo umotati u prijemčivu grafičku košuljicu, obezbediti ključne informacije, pa tek onda zgrabiti džojped i zavaliti se u fotelju.

Pojedini emulatori nude baš to, među njima i MAME, koji vizuelizaciju sadržaja obavlja od pamtiveka i svojevremeno je bio primer količine i kvaliteta informacija koje se „guraju” do korisnika. Arkadne mašine uzete su samo kao primer, naravno da ih ima još, ali ono što treba da znamo jeste to da su se vremena promenila i da više nije dovoljno sa jednog mesta obavljati emulaciju samo jedne igračke platforme. To se smatra gubitkom i vremena i resursa. Sada, u žiži interesovanja su polivalentna ostvarenja, kao što je, recimo, RetroArch, koji služeći se pokretačkim mašinama pojedinačnih emulatora može da pokrene gotovo bilo šta od starih igara. Na sve to treba dodati i ubavu vizuelizaciju dostupnog sadržaja i gomilu propratnih mogućnosti.

Preširok manevarski prostor, ali i nabiflanost menija funkcijama, često i njegova nekonzistentnost kroz sekcije, zaslužni su što se mnogi plaše hvatanja u koštac sa RetroArchom. Na svu sreću, alternativnih rešenja ima koliko volite, a EmulationStation je jedno od njih. U pitanju je frontend za emulatore, koji donosi mogućnost customizacije prikaza sadržaja koji će zadovoljiti i one najprobirljivije. Zapravo, ono što nas je privuklo ovom projektu je sinergija između manevarskog prostora i automatizacije, ali i to da se okruženje koristi veoma jednostavno, daleko jednostavnije nego pomenuti RetroArch.

Kao stari multimedijalni centri, EmulationStation zamišljen je da radi u režimu prikaza preko celog ekrana. To znači da se ne oslanja na sistemska grafička rešenja, čime mu je vizuelna karakteristika na nivou koje „obični” emulatori samo mogu da sanjaju. Džojped će automatski biti prepoznat i omogućiće vam da se kroz menije krećete ugodno. Nema ih ni izbliza onoliko koliko u teškašima iz klase, pa iako ćete tu i tamo naleteti na neku nedorečenost, nećete imati utisak da su vam ruke vezane. Ono što je najlepše od svega je podatak da EmulationStation podržava rad sa temama, koje se iz internog repozitorijuma veoma lako preuzimaju i postavljaju u rad, a na raspolaganju su često modifikovane verzije tema, čime će biti zadovoljeni svačiji ukusi, ali i radno okruženje. Pre nego što nastavimo dalje, bitno je podvući da program podržava i upravljanje tastaturom, ali da će vam tada biti nešto teže da se snađete. Barem dok ne pohvatate za šta se koji taster koristi (na ekranu su, po defaultu, informacije o prečicama vezanim za Xbox kontroler).

Možemo da kažemo da se vizuelizacija sadržaja obavlja na dva nivoa. U glavnom meniju, visokokvalitetnim vektorskim skicama predstavljene su igračke platforme za koje je program pronašao igre na hard-disku. Pored konzola, ovde su predstavljeni i medijumi koji su originalno korišćeni, baš kao i pripadajući kontroleri. Sve je podvučeno informacijama o tehničkim karakteristikama, godini proizvodnje, najpopularnijem naslovu i tome slično. Najlepša stvar je što u bilo kom momentu možete da pokrenete svojevrsni skrin-sejver, koji će na ekranu prikazivati gameplay igara uskladištenih na hard-disku. Kada se odlučite za neku od igračkih platformi sa spiska, na svetlost dana izlazi drugi nivo vizuelizacije. Ekran je sada podeljen na dva dela: u levom se nalazi spisak igara, dok je desni rezervisan za prikaz informacija. Vidi se screenshot iz igre, originalno pakovanje, medijum sa kog se pokreće, ali i informacije o samoj igri. Dostupan nije samo opis, već i podaci o proizvođaču, žanru, za koliko je igrača predviđena i tako dalje. Bez bilo kakve intervencije korisnika, statični prikaz brzo se transformiše u onaj koji pokazuje gameplay, a ako neko vreme ne budete aktivni, dolazi do pokretanja skrin-sejvera.

EmulationStation podrazumeva da ćete ROM-ove sa igrama držati u internom direktorijumu. Štaviše, program će umesto vas kreirati direktorijume za sve podržane igračke platforme, pa je na vama samo da obavite kopiranje ROM-ova. Kad „oseti” novi sadržaj, EmulationStation će u glavnom meniju obaviti dodavanje potrebne platforme, a ako poželite da sa interneta „svučete” podatke o igrama, računajući tu i pomenute multimedijalne dodatke, to ćete morati da obavite ručno. To je možda pregruba reč, jer da bi preuzimanje započelo, potrebno je da odaberete za koju platformu se jure podaci i sa kog izvora će se obaviti download. Podržani su servisi ScreenScraper i The GamesDB, tako da možete da birate koji vam više odgovara...

Opcije vezane za preuzimanje sadržaja uopšte ne morate da bistrite - sve će na lokalni hard-disk sleteti i bez vaše intervencije, ali ukoliko samo malo zagrebete po površini, videćete da vam se nude lepe mogućnosti. Na primer, možete u sitna crevca da podešavate šta će se od metapodataka preuzeti. Niko vas ne tera da to budu baš sve stvari koje smo nabrojali, pa probajte da eksperimentišete dok ne pogodite metu. Dozvoljeno je i biranje veličine grafičkih datoteka, način na koji će se popunjavati prazan prostor u slučaju materijala koji nije uskladišten u odgovarajućoj geometriji, kvalitet upscaleovanja... Verujte nam na reč kad kažemo da su uključene funkcije krajnje razumljive i prirodno raspoređene, pa nećete imati ni delić problema na koji se nailazi korišćenjem RetroArcha. Promenom tema, menja se i način prikaza podataka, ali i tu su autori ostavili mogućnost dodatnog podešavanja prikaza.

Nakon što iz gomile sadržaja odaberete ono što vas čini zadovoljnim i direktorijum sa ROM-ovima natrpate igrama, ostaje vam samo da rešite pitanje njihovog pokretanja. Kao što smo rekli, EmulationStation je frontend, a to znači da sam po sebi nije dovoljan da bi se obavila emulacija. Pomalo kontradiktorno, program se oslanja upravo na pomenuti RetroArch, što znači da ćete morati odvojeno da ga instalirate ukoliko kanite da budete u mogućnosti da pokrećete igre. Na svu sreću, korišćenje RetroArcha može da se zaobiđe, jer će EmulationStation ponuditi alternative za svaki od podržanih sistema. Emulator koji želite da koristite potrebno je odabrati sa liste, a da stvari budu još luđe, za svaku igru možete da odaberete drugi emulator. Sve dok se nalazi na listi podržanih, biće vam odobreno poletanje. Ovde stvari donekle počinju da se komplikuju, jer sada automatizacija više nije tu da vam pomogne i svaki od emulatora koji koristite moraćete da podesite ručno, ne bi li sve radilo kako treba. To što je EmulationStation uspeo da obavi detekciju igre koju ste mu ponudili, ne znači da će njeno pokretanje biti moguće iz emulatora. Može da se javi problem kompatibilnosti, pogrešna nomenklatura u definisanju naziva ROM-ova, neispravan ROM i slično. Dalje, svaki emulator pojedinačno mora da se podesi za korišćenje kontrolera koji ćete mu ponuditi: potrebno je odrediti izlaznu rezoluciju i sve ostale parametre koje i inače određujete pre nego što uplovite u vode emulacije. Inače, mogu da se koriste dve verzije emulatora: oni koji su instalirani na klasičan način i oni koji postoje u prenosivim varijantama. U ovom drugom slučaju, možete da ih smestite pod skute EmulationStationa, u direktorijum Emulators, i na taj način napravite ultimativnu prenosivu kolekciju, u kojoj se pored frontenda nalaze i emulatori, ali i ROM-ovi sa igrama.

Drugi deo postavljanja u rad zahteva nešto više posla, ali se na kraju isplati. Ono što se na izlazu dobija retko koji drugi frontend može da ponudi (barem ne ovako jednostavno), a pomenut je samo deo funkcija koje postoje. Recimo, valja istaći da možete da definišete dodatne igračke platforme, zapravo, da izrađujete grupe u koje ćete smeštati igre koje se po nečemu izdvajaju od ostatka čopora. Na primer, sve verzije jednog naslova (nevezano za platformu) možete da okupite na jednom mestu, možete da napravite spisak omiljenih igara, arkada, simulacija, pucačina... Ma koliko rutina za preuzimanje metapodataka dobro radila posao kom je namenjena, informacije mogu naknadno da se obrađuju, a tu je i mogućnost filtriranja sadržaja, uklanjanja unosa sa liste... Svaki uložen minut u konfiguraciju EmulationStationa na kraju će vam se višestruko isplatiti!