D. PETROVIĆ

1. novembar 2023.

Prvi put imamo priliku da vam predstavimo neki proizvod firme DFRobot. Na test smo dobili ni manje, ni više, nego jedan od najmanjih malih računara (SBC - single board computer) na tržištu. Iako nije manji od RPi Zero formata, sasvim sigurno je jedan od najmanjih računara na tržištu koji dolaze sa ekranom i to onim osetljivim na dodir. A vrlo verovatno i jeste najmanji. No, da ne dužimo, hajde da vidimo šta su momci i devojke sa Dalekog istoka spakovali u ovako mali uređaj.

Pločica malo veća od platne kartice donosi mnoge funkcije. Da li početi od ekrana u boji osetljivog na dodir, široke lepeze mogućnosti povezivanja sa senzorima i upravljačkim modulima ili možda od senzora koji se nalaze na ploči? A možda i od činjenice da se na Unihikeru vrti Debian Linux? Počećemo standardno, od hardvera.

Lice Unihikera prekriva ekran u boji, osetljiv na dodir, dijagonale 2,8 inča i rezolucije 240×320 tačaka. Za ovako mali ekran, rezolucija je odlična. Osetljivost na dodir je rešena rezistivnim filmom, što ima svoje prednosti i svoje mane. U današnje vreme, mobilni telefoni su nas navikli (da ne kažemo razmazili) na kapacitivne ekrane, kod kojih je dovoljan dodir prsta ili provodljive olovke. Rezistivni ekrani zahtevaju pritisak. Nije bitno čime, polje je potrebno pritisnuti. U današnje vreme se telefona sa ovakvim ekranima sećaju samo oni koji su sedeli u klupi sa Metuzalemom. Ipak, za jedan ovakav uređaj, rezistivni ekran je sasvim logičan izbor.

Ekran ne prekriva celo lice Unihikera. Ostavljeni su izloženi delovi PCB-a sa gornje i donje strane. Iznad ekrana se našlo mesta za mikrofon i senzor svetla (PT0603), oba slikovito obeležena. Donja ivica sadrži takozvani nestandardni „klavir”, ivični priključak poput onog na micro:bit pločici (SK 11/2021, i.sk.rs/30356). Štaviše, Unihiker je preko ovog „klavira” kompatibilan sa micro:bit pločicom, te mogu da se koriste iste nadogradnje, a dostupno je čak 19 GPIO. Od senzora, sa druge strane tu je ICM20689, senzor ubrzanja i žiroskop sa stabilizacijom po tri ose, IMU (inertial measurement unit) iz kompanije InvenSense. Senzor je dosta precizan, sa 16-bitnim ADC. Tu su još dve lampice (Power i User) i zujalica.

Unihiker, zapravo, predstavlja simbiozu dva sveta, sveta mikrokontrolera i sveta mikroprocesora, što nije redak slučaj čak ni na ovim stranicama. Setimo se Linkit Smart 7688 Duo pločice (SK 11/2018, i.sk.rs/15470). Na našu žalost, svet mikrokontrolera je prekrio ekran, a nismo imali srca da ga odlepljujemo. Elem, prema tehničkoj dokumentaciji, Unihiker donosi GD32VF103C8T6, 32-bitni RISC-V mikrokontroler, sa radnim taktom od 108 megaherca, kome su na raspolaganju 64 kilobajta fleša i 32 kilobajta SRAM-a. O GD32 mikrokontrolerima pisali smo nedavno (SK 10/2023, i.sk.rs/32685). GigaDevice MCU je zadužen za rad sa eksternim hardverom koji može da se poveže preko pet JST priključaka, a odgovarajući kablići se dobijaju uz Unihiker. Prema dijagramu, vidimo da GD32 upravlja i svim senzorima na ploči, lampicama, pa čak i „klavir” priključkom. Mikrofonom upravlja CPU. Ne možemo da tvrdimo na koji način je uspostavljena veza između MCU i CPU, ali naša pretpostavka jeste da je u pitanju UART.

Ipak, za sve se pita Rockchip RK3308, četvorojezgarni 64-bitni ARM Cortex-A35, sa radnim taktom na 1,2 gigaherca. Procesoru je na raspolaganju 512 megabajta DDR3, čije čipove je potpisao Eltron Technology. Ulogu HDD-a je preuzeo Samsungov eMMC čip od 16 gigabajta, na koji je i smešten Debian. Slot mikro-SD kartice ovde služi samo za smeštanje podataka i, iako je na ivici ploče, okrenut je ka unutra. Odlukom nismo oduševljeni, jer ako će se Unihiker nalaziti u nekakvom kućištu, kartica neće biti pristupačna.

Unihiker može da se poveže sa lokalnom mrežom na frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca, a tu je i Bluetooth 4.0. Izlaz u svet mu pruža RTL8423DS, a preko zajedničke štampane antene. USB 2.0 se nalazi sa strane i može da se koristi za povezivanje perifernih uređaja, jer, ipak, reč je o malom računaru pod Linuxom. Ostalo je još da pomenemo tastere: ’Home’, ’A’ i ’B’.

Pločica radi na 3,3 volta i koristi 3,3-voltnu logiku. Može da se napaja isključivo preko USB-C priključka sa kojim i ostvaruje vezu sa računarom. Sa računarom preko ovog priključka direktno ostvaruje vezu procesor, a mikrokontroler posredno, preko procesora. DFRobot navodi da pločica ne bi trebalo da troši više od dva ampera struje pri najvećem opterećenju.

Interesantan je odabir položaja i tipova priključaka. Naime, sa donje strane se nalaze tri navrtke preko kojih Unihiker može da se pričvrsti, ako je planiran kao deo ili srce nekog većeg sistema. Svi priključci su u tom slučaju postavljeni na ivicama, te će možda njihov položaj predstavljati problem. Možda bi bolje bilo u tom slučaju da su pod uglom od 90 stepeni. Unihiker može da se spakuje u manja kućišta, kao prenosni uređaj. Tada priključci možda i imaju smisla, ali tada nedostaje podrška za rad na baterije. U svakom slučaju, jasno je da se svim vidovima upotrebe ne može izaći u susret, te smatramo da je dizajn kompromisno rešenje. Inače, JST priključci su standardni za DFRobot i predviđeni su za povezivanje sa raznim dodatnim pločicama ovog proizvođača.

Prilikom prvog uključivanja Unihikera, sačekalo nas je klasično podizanje Linuxa, koje je potrajalo jedva par sekundi. Pritiskom na taster ’Home’, ulazi se u meni. Get Started sadrži QR kôd ka tutorijal stranicama. Run Programs otvara foldere demo, media i root. Pod demo su Hello World, Code Rain, Chart, pa čak i igra Snake. Media daje pristup sadržaju mikro-SD kartice, dok root znamo čemu pristupa. Service Toggle daje opcije uključivanja Jupyter, SloT, File Sharing, Screen Sharing i Auto boot. Network Info prikazuje IP adresu USB-C priključka, IP adresu lokalne mreže, Hotspota i drugih uređaja. Dalje‚ u meniju se nalaze Hotspot, System Info, kalibracija i odabir jezika.

Dok je Unihiker povezan sa računarom preko USB kabla, otvaramo mrežni pregledač i kucamo IP adresu USB-C porta koju smo maločas našli. Otvara nam se stranica sa levom bočnom trakom menija u kome se nalaze Home, Service Toggle, Network Settings i File Upload. Prvo što radimo je povezivanje Unihikera sa lokalnom mrežom, što se završava za par trenutaka. Od tog trenutka, Unihiker nije neophodno da bude povezan sa računarom da bi mu se pristupilo. Ako bežična mreža nije opcija, koristeći neki USB/Ethernet adapter, Unihikeru može da se obezbedi žična veza sa svetom. Zanimljivo je da Unihiker ima podršku za Remote Desktop, što mu omogućava da se koristi prilikom predavanja i slično. U tu svrhu mogu da se koriste MobaXterm i VNC Viewer.

Pod Service Toggle mogu da se uključe SloT, kao otvoreni MQTT server, te Jupyter, kao Python editor. U par linija „pitona” smo prikazali ko vlada računarskim svetom u ovom delu galaksije.

from unihiker import GUI

import time

gui = GUI()

gui.draw_text(text="SK Rulezzzz!", origin="center",x=120,y=160,color="#0066CC")

while True:

time.sleep(1)

Pored Jupytera, Unihiker može da se programira i iz VSCode, SSH i MindPlus. Preko SSH (secure shell), te nekog SSH alata, poput PuTTY ili MobaXterm, može da se pristupi CLI-ju (command line interface) Unihikera, a preko USB-C IP adrese. Odatle je „linuksašima” jasno šta dalje činiti. VSCode može da se koristi preko SSH-a. Mind+ je „ciglasti” editor koji koristi blokove za programiranje, nalik na micro:bit koji smo pomenuli. Mind+ je zgodan za početnike, i decu, jer se na taj način lako uvode u svet programiranja. Naravno, i iza Mind+ stoji Python. DFRobot na zvaničnim stranicama ima veliki broj tutorijala, pa čak i igara. Recimo, bukvalno korak po korak uputstvo ka dizajniranju Escape Game u Mind+, kao hidden object igre. Zaista impresivno. Pritom, svi tutorijali dolaze i sa završnim kôdom koji može da se preuzme. Ovim primerima su pokriveni svi aspekti Unihikera, od igara, pa do prikupljanja podataka i slanja na server. Unihiker koristi PingPong Python biblioteku, a na wiki stranicama su primeri kako pristupiti svakom od senzora, tasterima, lampicama, i GPIO, i to Python kôdom ili blokovima. Ovde su primeri vezani i za SPI, I2C, PWM, ADC, UART i drugo. Takođe se može naći i kompletan dijagram „klavir” priključka sa oznakama šta je koji izvod.

Zajednica ne sedi skrštenih ruku. Već sada, iako govorimo o friškom uređaju, postoji veći broj projekata. Unihiker može da izvršava program na načine koji smo opisali, ali može i program koji smo već pripremili i prebacili na Unihiker opcijom File Upload. Fajlu se može pristupiti kroz meni samog Unihikera. Naravno, u slučaju da se sa Debianom desi kurcšlus, tu je detaljno pojašnjenje kako ga reinstalirati na Unihiker.

Cena za ovaj komad hardvera je prihvatljiva. Ipak, govorimo o Linux računaru, sa ekranom, koji može da se koristi samostalno, kao deo većeg sistema ili kao upravljač tog sistema. Mogućnosti za proširivanje su velike, podrška takođe. Od nas, sve preporuke.

GALERIJA