Dejan PETROVIĆ

1. septembar 2023.

Dok čekamo prve rutere sa Wi-Fi 7 specifikacijama, red je da se pozabavimo sa sada već uveliko odomaćenim i dostupnim „vaj-faj šesticama”. Nakon godinu dana opet imamo prilike da vam prikažemo par mrežnih uređaja koji stižu iz letonskog Mikrotika. Ovo su vrlo nesvakidašnji uređaji, u svakom smislu, a sasvim sigurno Mikrotikov vrh ponude što se tiče IEEE 802.11ax pristupnih tačaka namenjenih kućnoj upotrebi. Pa da vidimo šta nam je to Mikrotik stvorio.

Mikrotik hAP ax3 je ruter koji dolazi u crnom plastičnom kućištu elegantnog dizajna. Kompletna površina uređaja je presvučena finim materijalom nalik na gumu i veoma je prijatna na dodir. Uz uređaj se dobija malo providno plastično postolje koje može da se montira ispod rutera. Tako postavljen, hAP ax3 će izgledati kao da lebdi na polici. Ovo postolje može da se postavi i na bočnu stranu rutera, te tako zajedno pričvrsti na zid ili sličnu ravnu površinu, a može da stoji i uspravno. Rešenje nije novo, ali vizuelni efekat jeste.

Prednji panel sadrži nekoliko nenametljivih statusnih LED koje govore o statusima povezanih mrežnih uređaja, kao i o samim Ethernet i bežičnim mrežama. Plava PWR LED u sredini panela je ujedno i taster. Ako prednji panel nije nešto što bi vam podiglo obrvu, možda zadnji panel jeste. Na prvi pogled nije ništa što već nismo videli. Tu su pet Ethernet priključaka, od kojih su četiri gigabitna, a jedan 2,5-gigabitni. Priključci nisu predefinisani prema nameni, recimo WAN/LAN, međutim prvi u nizu ipak ima jasnu opcionu namenu. Naime, on može da se koristi i kao PoE In/Out, što znači da preko njega ruter može da se napaja, ali isto tako može da napaja druge uređaje (recimo, neku kameru) u svojstvu pasivnog PoE uređaja. Naravno, uz Mikrotik se dobija pripadajući strujni adapter sa DC priključkom. Zanimljivo je da preko DC priključka na ruteru stoji nalepnica da se ni slučajno uređaj ne uključuje dok na njega prethodno ne povežemo antene. Antene nisu obeležene, ali unutrašnji pojačivači shodno frekventnom opsegu se staraju o pojačanju antena od 3,3 do 5,5 dBi. Ovde imamo još tastere za ponovno pokretanje uređaja i za promenu režima rada. Tu je i USB 3.0 za povezivanje nekog memorijskog uređaja ili dodatnog LTE modema. Ipak, najveći utisak na nas je ostavila skrivena „fioka” sa nalepnicom na kojoj su odštampane informacije o proizvodu. Tu su između ostalog i lozinke za ruter. Efektno, nema šta.

Mikrotik se odlučio da posao poveri četvorojezgarnom ARM 64-bitnom IPQ-6010 procesoru sa automatskim odabirom radnog takta koji ide od 864 pa do 1800 megaherca. Na raspolaganju mu je stavljen jedan gigabajt RAM-a i 128 megabajta NAND memorije. IPQ-6010 ima podršku u vidu IPsec (internet protocol security) ubrzanja, što u prevodu znači da smanjuje nepotrebne cikluse prilikom rada, samim tim omogućava bržu enkripciju i dekripciju podataka. Mrežni podsistem je poveren Qualcomm QCN-5022 RFIC-u, a sposoban je da se po Wi-Fi 6 (IEEE 802.11ax) standardu, izbori sa brzinama od 574 i 1200 megabita u sekundi, shodno frekventnim opsezima (2,4 i pet gigaherca, naravno). Preko kompletne PCB se nalazi poveći pasivni hladnjak koji odlično radi svoj posao.

Mikrotik hAP ax2 je dobrim delom umanjena verzija hAP ax3 modela. Prilično manji uređaj dolazi u crnom mat plastičnom kućištu sa neverovatno glatkom površinom, ali bez „gumenog” efekta. Takođe dolazi sa providnim plastičnim postoljem koje mu omogućava da se postavi na policu vodoravno, uspravno, ili da se pričvrsti na zid ili slično. U uspravnom položaju uspravno, efekat lebdenja posebno ima smisla. Tu je pet gigabitnih Ethernet priključaka, ali ovaj put su LAN jasno naznačeni. Kao i veći brat, i ovaj dolazi sa višenamenskim PoE In/Out priključkom, te može da se napaja i na ovaj način.

Sa prednje strane je panel vešto uklopljen u rešetku te dodatno deluje nenametljivo sa svojih pet statusnih LE svetlećih dioda. Taster za promenu režima rada se nalazi sa strane. Zato zadnji panel donosi dodatne LE diode (PWR, USR i PoE out). Naravno, strujni adapter je tu, a preko DC priključka ruter može da se napaja naponima od 12 do 28 volti. Na kraju, tu je još ’Reset’ taster.

Na ovom ruteru antene su unutrašnje sa od po četiri i 4,5 dBi pojačanja. Preko njih je mališa zadržao Wi-Fi 6 specifikacije i protoke podataka sa većeg brata. To i ne čudi ako znamo da su centralni procesor, memorija i mrežni podsistem isti. Kroz poveće otvore rešetki na kućištu se ne može videti ništa od masivnog pasivnog hladnjaka koji i ovde radi posao kako treba.

Ruteru možemo da pristupimo preko IP adrese, iz browsera. Na Mikrotiku se vrti RouterOS u verziji 7.8. Nama dobro poznat interfejs ne odaje utisak nekih prevelikih vizuelnih promena. Sve je na svome mestu, počevši od leve bočne trake sa menijem, kao i gornja tri taba za prebacivanje interfejsa na jedan od režima rada: Quick Set, WebFig i Terminal. Brza podešavanja donose naizgled nepreglednu stranicu sa mogućnošću postavljanja osnovnih parametara, kao što su SSID i lozinka, promena pristupa IP adresama, osnovni podaci o IP i MAC adresama i drugo.

Već WebFig donosi dobro poznatu postavku sa levom bočnom trakom menija. Svaka od stavki u meniju otvara prozor koji vrlo često ima i po desetak dodatnih tabova sa opcijama. Dodatno, neke od stavki menija imaju i pod-meni koji može da ima i preko 20 stavki. Sve ovo znači da je Mikrotik omogućio korisnicima da „zabodu nos” u svaki „ćošak” mreže. Više puta smo i naglašavali da Mikrotik i nisu mrežni uređaji za manje iskusne i da će se oni sa manje iskustva bukvalno pogubiti. Isto tako smo više puta naveli da je RouterOS zapravo to što drži Mikrotikove uređaje u samom vrhu. Naprosto nema smisla navoditi šta sve Mikrotik ovde nudi.

Kao treći izbor režima rada je Terminal. Konzola dozvoljava korišćenje većeg broja komandi, uz korišćenje nekoliko namenskih kombinacija tastera. Jedino što zaista zamara jeste nepotreban zahtev za stalnim logovanjem u Terminal istim podacima koje smo koristili da se uopšte ulogujemo u sam RouterOS. Odluka nije najjasnija.

Mikrotik je jedan od retkih Evropskih proizvođača mrežne opreme, mada, ruku na srce, teško da veći postotak ovog uređaja nije došao iz Kine. To je zapravo nemoguće. Ipak, na kvalitet izrade nemamo niti jedne zamerke. Radu samih uređaja posebno nemamo šta da zamerimo. Ipak, čini nam se da bi se mnogi korisnici možda lakše snalazili da je sam RouterOS bolje dokumentovan na zvaničnim stranicama.

Brzine ovih rutera su prosečne, ali mogućnosti su malo više od proseka. Kome ih preporučiti? Oni koji znaju šta hoće vrlo dobro znaju i šta Mikrotik nudi. To su oni kojima treba da izvuku svaki bit iz mreže, za što manje vreme, a pri tom se lako snalaze u brdu Mikrotikovih opcija. Neki drugi će se pri susretu sa RouterOS-om osećati kao riba na tiganju. I to bez ulja. Ali, šta da se radi...

GALERIJA