Vladimir TRAJKOVIĆ

1. april 2023.

Kompanija XFX, nekadašnji ekskluzivni partner Nvidije, pre izvesnog vremena počela je da proizvodi i konkurentske modele, da bi zatim skroz promenila stranu i sada postala proizvođač isključivo kartica sa nazivom Radeon. Uprkos svom „neverstvu”, ostala je dosledna svojim načelima koja se odnose na kvalitet izrade, tako da su gotovi proizvodi nešto što bi svaki ljubitelj hardvera poželeo u svojoj mašini.

Ovoga puta, pozabavili smo se trenutno najjačim modelom Radeona, a ujedno i najjačom verzijom među XFX-ovim modelima, onom sa oznakom XFX Speedster MERC 310 AMD Radeon RX 7900 XTX OC. Kako smo se arhitekturom Navi III kartica detaljno pozabavili u februarskom izdanju (i.sk.rs/31964), nećemo ponovo zalaziti u detalje, već ćemo pomenuti samo osnovne tehničke karakteristike.

Dakle, novi Radeoni koriste chiplet konstrukciju čipa, koja podrazumeva da su neki delovi grafičkog procesora izmešteni u neposrednu blizinu, mimo glavne pločice sa tranzistorima (die), pa, tako, novu generaciju Radeona čini jezgro grafičkog procesora - GCD (Graphics Compute Die), kao i šest pločica nazvanih MCD (Memory Cache Die) koje ga okružuju i u kojima je smeštena L3 keš memorija i memorijski kontroler. Najjača verzija Radeona, sa oznakom RX 7900 XTX, sastoji se od 6144 stream procesora, dok ostatak čipa čine 384 teksturne i 192 rasterske jedinice. Naravno, mesta se našlo i za Ray Accelerators jedinice, koje su i dalje razmeštene tako da je po jedna dodeljena svakoj CU celini, a kojih ima 96. Grafički procesor sa 24 gigabajta GDDR6 memorije komunicira putem magistrale širine 384 bita.

Kartica se sastoji od štampane ploče, koja je sa svojih 340 milimetara poprilično duga, tako da kuler ne prevazilazi mnogo njene dimenzije, a što je postalo praksa u poslednje vreme. Toliki prostor na njoj u velikoj meri zauzima naponska sekcija, koja je sastavljena od 20 faza, od kojih 17 napaja grafički procesor, a preostale tri memorijske čipove. Rashladno rešenje je tradicionalne konstrukcije i sastoji se od masivnog, monolitnog hladnjaka, koji je sačinjen od vapor chamber celine koja prekriva grafički procesor, memorijske čipove, kao i komponente naponske sekcije, a koja je putem osam toplotnih cevi povezana sa beskrajnim aluminijumskim „rebrima” koja potpomažu odvođenje toplote. Hlađenju potpomažu i tri ventilatora, prečnika 100 milimetara. Nema suprotnog smera okretanja elisa, kao kod nekih drugih proizvođača, nego sve rotiraju ulevo. Rashladni sistem je kompletiran backplateom koji hladi neke od elektronskih komponenata, ugrađenih sa zadnje strane štampane ploče, a ujedno služi i kao strukturno ojačanje.

Uprkos svojim gabaritima, kuler ne prevazilazi granice trećeg slota u kućištu, što je za današnje uslove vrlo pohvalno, naročito ako se u obzir uzme da je ovo najjači među Radeonima. Uprkos ovakvoj „svedenosti”, efikasnost kulera nije izostala, pa je Merc iznenađujuće hladan za karticu ovog kalibra i potrošnje - temperatura grafičkog procesora ne prevazilazi 60 stepeni, čak ni kada je odabran standardni radni režim BIOS-a (uz pomoć fizičkog prekidača na kartici), a koji podrazumeva maksimalne brzine ventilatora od oko 1600 obrtaja u minutu. U režimu „maksimalne snage”, power limiter postaje malo tolerantniji, radni takt skače za koju desetinu megaherca, a ventilatori dodaju gas do dve hiljade obrtaja u minutu, kada već postaju sasvim čujni, ali i vrlo efikasni, jer je nekih 55 stepeni maksimum koji smo ovom prilikom uspeli da zabeležimo. Možda nije bilo potrebe da se insistira na nižoj radnoj temperaturi, koja je i ovako skromna i možda bi elegantnije rešenje bilo da je kartica za nijansu tiša i toplija, ali sve to moguće je podesiti u skladu sa ličnim afinitetima uz pomoć Radeon Software paketa, gde su smeštene sve opcije koje vam mogu zatrebati za fine tuning kartice.

I XFX se drži AMD-ove doslednosti po pitanju naponskih konektora, tako da su na štampanu ploču kartice ugrađena tri „osmopinca” putem kojih se kartici isporučuje tražena energija. Na fabričkim vrednostima, ovo je jedan od skromnijih među modelima RX 7900 XTX, jer mu je potrošnja deklarisana na 339 vati, mada je tu granicu lako moguće prevazići uz ručni overklok.

O performansama se već sve zna, a ni ovaj Merc ne odudara od proseka. U velikom broju slučajeva je brži u odnosu na GeForce RTX 4080, sa izuzetkom ray tracinga, gde je zaostatak od jedne tehnološke generacije i dalje primetan i tu bitku još uvek ne može da dobije. Ali, zato je jeftiniji, mada je i dalje dovoljno skup da će retko ko moći da ga priušti. Onima koji mogu, a koji, ipak, imaju izvesnih ograničenja po pitanju budžeta, prijaće da saznaju podatak da je Merc nešto jeftiniji od najnasviranijih modela koji su trenutno dostupni. Razlike u performansama su ionako nevidljive, izuzev ako ćete da cepidlačite i samo vrtite testove, kao mi, na primer. Ovo je hardver namenjen uživanju i tako ga i treba koristiti.