Dušan DINGARAC

1. februar 2023.

Od polovine januara, APR je omogućio prijavu na svoje sisteme i korišćenjem eID identifikacije. Stari nalozi sa APR platforme funkcionisaće do kraja maja, a već sada svi novi korisnici mogu da se prijave isključivo korišćenjem eID naloga.

Nakon ove integracije, ostaju još dva značajnija servisa eUprave koja još uvek nisu integrisala eID autentifikaciju: Poreska uprava i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Mi se priključujemo očekivanjima ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića da će i ove dve institucije uskoro integrisati ovaj vid autentifikacije.

Građani Srbije koji žive u inostranstvu, ukoliko nisu obezbedili kvalifikovani sertifikat dok su boravili u Srbiji ili ConsentID aplikaciju sa kvalifikovanim sertifikatom u oblaku, imaju problema da koriste mnoge usluge eUprave. Zbog toga, počev od februara, naša diplomatsko-konzularna predstavništvima postaju registraciona tela Kancelarije za IT i eUpravu. U njima naši građani mogu da postanu eGrađani, tj. da uz posedovanje validnog biometrijskog dokumenta (lična karta ili pasoš) dobiju parametre za aktivaciju ConsentID mobilne aplikacije i to potpuno besplatno.

Od početka godine, APR vodi digitalizovani registar ponuđača u javnim nabavkama. Nove elektronske usluge u tom registru su elektronsko podnošenje registracione prijave za upis, promene i brisanja, kao i za izdavanje rešenja, izvoda i potvrda, a omogućiće i naprednu pretragu. U registru trenutno ima preko četrnaest hiljada ponuđača. Upis u registar garantuje da ponuđači redovno izmiruju poreske obaveze i da nisu osuđivani, čime ubrzavaju svoje poslovanje.

Novi registar je integrisan sa drugim državnim evidencijama za čije potvrde se do sada moralo ići od šaltera do šaltera, a svi podaci registra istovremeno stižu i do drugih državnih organa. Projekat novog registra ponuđača kod APR-a podržali su Vlada Kraljevine Švedske i razvojna agencija te države.

Nakon pozitivnih ocena u UN izveštaju o eUpravi Srbije, sada je i u izveštaju Svetske banke naša eUprava dobila pozitivne ocene. Srbija je zauzela jedanaesto mesto od 198 ekonomija sveta, tj. četvrto mesto u Evropi po pitanju napretka digitalne transformacije. Vrednost kompozitnog indeksa zrelosti digitalne uprave (GovTech Maturity Index) od 0,895 omogućila je napredak Srbije na ovoj globalnoj listi za 40 mesta u odnosu na 2020. godinu.

Srbija je u ovom izveštaju (i.sk.rs/358916) pozicionirana u grupu „A”, odnosno, u grupu globalnih lidera u oblasti digitalne transformacije i to kako u odnosu na vrednost kompozitnog indeksa zrelosti digitalne uprave, tako i u odnosu na svaki od pojedinačnih indeksa koji ocenjuju meru u kojoj su obezbeđeni ključni sistemi i tehničko-tehnološki katalizatori digitalne transformacije, pružanje digitalnih usluga, adekvatnost propisa i politika, nivo digitalnih veština, ali i postojanje mehanizama za digitalnu interakciju i uključivanje građana i postojanje drugih značajnih preduslova.

Pre uvođena novih fiskalnih računa, nagradna igra „Uzmi račun i pobedi” bila je poznata po velikom broju koverata sa računima koje su svi mogli da vide prilikom izvlačenja. Uvođenjem novog koncepta promenila se i nagradna igra. Računi se više ne šalju poštom, već se skeniraju posebnom aplikacijom. U trenutku pisanja ovog teksta, registrovano je preko trideset miliona računa za nagradnu igru.

Međutim, polovinom januara saopšteno je da je na uzorku od trinaest miliona računa, koji su registrovani u tom trenutku, samo 55 odsto skenirano, a ostatak je unet ručno, putem opcije u aplikaciji (ručno unošenje broja računa i vremena njegovog izdavanja). Ovako nizak procenat skeniranih računa svakako potvrđuje da QR kôdovi na računima nisu baš najbolje realizovani. Naravno, ljudi često izgužvaju račun pa on mora ručno da se unese, ali svako ko je pokušao da skenira neoštećen račun susreo se sa problemima. QR kôd je prevelik, niskog stepena redundantne zaštite, a ni svi programi za skeniranje nisu istih mogućnosti, pa se to dâ primetiti i kod zvaničnog programa koji je Poreska uprava kreirala za ovu nagradnu igru. Potrebni su idealni uslovi osvetljenja i račun na ravnoj površini za uspešno skeniranje.

Prema našim testovima, za sada najbolji QR skener sreli smo u komercijalnoj aplikaciji Zink, pa, eto, ovom prilikom male reklame za nju. Ujedno, ponavljamo poziv Poreskoj upravi da omogući proveru računa na svom sajtu ne samo skeniranjem već i ručnim unošenjem podataka. Nagradna igra će proći, a svima nama biće potreban alat za proveru računa koji prave probleme prilikom skeniranja.

Iako najavljivan još od leta, tek pred sam kraj 2022. godine proradio je veb-servis za elektronsku naplatu putarine. U prvoj fazi će funkcionisati na teritoriji Srbije i samo za fizička lica. Kasnije se očekuje uključenje zemalja regiona i omogućavanje servisa za pravna lica. U početnoj fazi, usluga će moći da se realizuje samo na jednom prodajnom mestu Puteva Srbije u Beogradu, a kasnije će biti moguća realizacija usluge kroz postojeću distributivnu mrežu. Usluga omogućava da se TAG uređaj poveže sa platnom karticom i da se nakon korišćenja neke deonice autoputa izvrši automatska naplata sa platne kartice. Uputstvo je dostupno na i.sk.rs/358917, a nakon njegovog proučavanja ostaje pitanje da li je u celom procesu za postojeće vlasnike TAG uređaja mogla da se obezbedi automatska procedura uz čitanje serijskog broja sa samog uređaja i da se izbegne korišćenje distributivne mreže za čitav proces. Inače, portal se nalazi na adresi openbalkan-etc.com, a procedura naplate sa kartica obavlja se jednom dnevno i ukoliko kartica iz nekog razloga bude odbijena, nakon nekoliko pokušaja naplate, TAG dospeva na problematičnu listu sve dok se zaduženje ne izmiri.

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji smo pominjali prošlog meseca, povučen je iz procedure usvajanja. Nastavljeni su razgovori sa predstavnicima civilnog društva i Nacionalnog konventa EU i očekuje se da za mesec-dva nova verzija zakona uđe u javnu raspravu i proceduru usvajanja. Podsetimo da je jedan od glavnih problema sa ovim zakonom masovno neselektivno prikupljanje biometrijskih podataka uz pomoć kamera.

Početkom januara, došlo je do DDoS napada na infrastrukturu MUP-a i Vojske Srbije. Serija napada je odbijena, podignuti su dodatni bezbednosni protokoli i, prema tvrdnjama Ministarstva informisanja i telekomunikacija, nije došlo do bilo kakvih „curenja” podataka. Prema nekim objavama na Tviteru, za napad su bili odgovorni Anonimusi. Oni su se hvalili i da su došli u posed poverljivih podataka, ali na navedenom linku nije bilo nikakvih fajlova.

Nakon što je država „uvela u sistem” frilensere, deo njih se nije pomirio sa propisom i najavio je protest. Ali, na samom protestu se okupilo tek nekoliko desetina ljudi. Ujedno, Poreska uprava je izdala 7896 rešenja o plaćanju zaostalog poreza na zarade. U tom broju se nalaze i pomorci, koji su sasvim drugačiji problem...

Poreska uprava je do sada izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine. U pitanju je ukupan iznos od 84,4 miliona dinara, koji predstavlja petnaest odsto razlike između nabavne i prodajne vrednosti digitalne imovine.

U toku je izrada Etičkih smernica za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije čiji trenutni nacrt možete da vidite na i.sk.rs/358918.

Na samom kraju prošle godine, u Inovacionom centru ETF-a u Beogradu održan je sastanak kojim je obeležen početak rada projekta za razvoj zajedničkih resursa i alatki za obradu srpskog jezika pod nazivom COMtext.SR. Naime, bez ovakvih sadržaja nema prosperiteta po pitanju AI na srpskom jeziku. Projekat je okupio eminentne saradnike i dobio je finansijsku podršku privrede i države. O motivima za ovakav projekat najbolje se možete informisati iz ove objave i.sk.rs/358919, a sve što projekat bude iznedrio naći ćete na git-u (github.com/ICEF-NLP/COMtext.SR).

I ove godine, za godišnjicu .срб domena, RNIDS poklanja jedan ćirilični font. Četvrto po redu pismo koji RNIDS poklanja zove se Etar RNIDS. U pitanju je sanserifno pismo svedene konstrukcije i neutralnog izraza autora Petra Stošića. Fontovi se mogu preuzeti na adresi i.sk.rs/358920.