V. TRAJKOVIĆ

1. februar 2023.

Pretprošla generacija kartica Radeon, posle duže vremena, donela je sa sobom i potpuno novu arhitekturu na kojoj su ove kartice zasnovane. Iako znatno bolja od ranijih generacija, baziranih na GCN arhitekturi, Navi je u startu bio u popriličnom zaostatku u odnosu na konkurenciju na polju performansi u ray tracingu, tada potpuno novoj sferi grafike u video-igrama. Taj zaostatak donekle je ispravljen u drugoj generaciji arhitekture Navi, koja je donela podršku za hardverski ray tracing, ali je učinak bio skroman. Sada, sa trećom generacijom ove arhitekture, AMD već ima sasvim dostojnog pulena i na ovom polju, ali daleko od toga da je sav trud tokom razvoja bio usmeren samo na tu sferu, već je napredak osetan na svakom polju. Zavirimo u detalje.

AMD Navi III

Navi III kartice zasnovane su na trećoj generaciji RDNA (Radeon DNA) arhitekture. Po prvi put, kod konstrukcije jednog grafičkog procesora upotrebljeno je rešenje koje AMD već godinama uspešno primenjuje kod Ryzen procesora - takozvana chiplet konstrukcija. Ona podrazumeva da (grafički) procesori više nisu uniformni čipovi kod kojih se sve komponente koje ih sačinjavaju nalaze na jednoj fizičkoj pločici (die), već je deo njih izmešten u neposrednu blizinu, pa, tako, novu generaciju Radeona čini samo jezgro grafičkog procesora - GCD (Graphics Compute Die), kao i šest pločica nazvanih MCD (Memory Cache Die) koje ga okružuju. Tih šest pločica, zapravo, predstavljaju fuziju L3 keš memorije, koju AMD naziva Infinity Cache, kao i memorijskog kontrolera, pošto su u svaku od pločica ugrađena i po dva 32-bitna memorijska kontrolera. To u zbiru čini memorijsku magistralu širine 384 bita, putem koje grafički procesor komunicira sa 24 gigabajta GDDR6 memorije. Primetan je još jedan detalj viđen kod ranijih chiplet konstrukcija, a to je različit proces litografije. Naime, GCD je izrađen uz pomoć tehnologije od pet nanometara, dok su MCD delovi nešto krupniji, pošto se štampaju u šest nanometara. Ovo je naizgled beznačajan podatak, ali sigurno doprinosi pojednostavljenju proizvodnje i smanjenju škarta tokom tog procesa, što na kraju sigurno povoljno utiče na konačnu cenu proizvoda.

Drugu veliku razliku u odnosu na prethodnu, RDNA 2.0 arhitekturu čini struktura CU (Compute Units) celina: iako svaka od njih i dalje sadrži 64 stream procesora, u ovoj generaciji dupliran je broj SIMD32klastera, kojih je sada četiri u svakoj CUcelini. Konkretno, to znači da navedena jezgra mogu da obrade duplo više instrukcija po radnom ciklusu, što bi, vrlo grubo rečeno, moglo da se okarakteriše kao da su duplo brža u odnosu na ona kod RDNA 2.0 generacije. Zbog toga se često može naići na podatak u kome se, pored stvarnog, u zagradi navodi i dvostruko veći broj CU jedinica, kako bi podatak bio grubo uporediv sa modelima prethodne generacije. U praksi, nova CU jezgra nisu baš dvstruko brža, usled raznih drugih rešenja nove arhitekture, ali svakako se ne može direktno uporediti broj CU jezgara između različitih generacija kartica i na osnovu toga steći utisak o međusobnom odnosu snaga.

Kako punu verziju čipa čini 96 CU jedinica, nije teško izračunati da Navi 31 XTX raspolaže sa 6144 stream procesora, dok ostatak čipa čine 384 teksturne i 192 rasterske jedinice. Naravno, mesta se našlo i za Ray Accelerators jedinice, koje su i dalje razmeštene tako da je po jedna dodeljena svakoj CU celini. S obzirom na to da je ovo druga AMD-ova generacija ovih jezgara, ni ovde nije primenjivo puko poređenje broja jedinica u odnosu na prethodnu generaciju Radeona, kako bi se stekao utisak o eventualnom odnosu snaga. Sam čip, baš kao i kod prethodne generacije, zauzima površinu od pozamašnih 520 milimetara kvadratnih, s tim što se u ovoj generaciji umesto 26,8 milijardi tranzistora našlo mesta za čak 57,7 milijardi.

A sad malo o konzervativnijim delovima novih Radeona. Za razliku od nekadašnjeg, pionirskog eksperimentisanja sa HBM modulima umesto klasičnih memorijskih čipova, AMD se i dalje drži tradicionalnog pristupa, te je nove kartice (u najjačoj varijanti) opremio sa 24 gigabajta GDDR6 čipova. Ovo deluje kao inferioran podatak u odnosu na konkurenciju koja koristi brže GDDR6X čipove, ali uz pomoć pozamašnog kapaciteta Infinity cache, te široke memorijske magistrale, ukupan memorijski protok uopšte ne zaostaje za konkurencijom, koja je širinu magistrale kod svojih modela suzila na neverovatno niske vrednosti.

A, sada da pogledajmo kako nova arhitektura izgleda u praksi.

Gigabyte Radeon RX 7900 XTX Aorus Elite 24G

Priliku da se upoznamo sa novom generacijom Radeona prvi nam je pružio Gigabyte, pa smo, tako, na test dobili najjaču verziju najjačeg modela ovih kartica. Ono „Elite” u oznaci nije tu bez razloga: visok kvalitet izrade, sa komponentama čije specifikacije znatno prevazilaze one koje je propisao AMD za referentni model, glavne su karakteristike ove kartice. Naponska sekcija sastavljena je od 20 naponskih faza, od kojih 14 napaja grafički procesor, a čak šest memoriju. Toliki kapacitet memorijskih čipova i visok radni takt, ipak, zahteva podosta energije, tako da se nije štedelo u njihovom napajanju. Windforce kuler tradicionalno je najzaslužniji za „vizuelni identitet” Gigabyteovih kartica, a sastavljen je od tri ventilatora sa suprotnim smerom rotacije i prečnikom elisa od 100 milimetara. Ovi ventilatori odvode toplotu sa hladnjaka, koji svojim dimenzijama prevazilazi dimenzije štampane ploče i krcat je toplotnim cevima - tu je čak 10 njih.

Gigabyte nije preterao po pitanju širine kulera, tako da kartica zauzima „samo” tri slota u kućištu, što je i dalje prihvatljivo rešenje, znatno bolje od megalomanska četiri slota koliko zauzimaju najjači modeli GeForcea. Ipak, to što je ovaj Radeon „mršaviji” ne znači da će platiti danak po pitanju radnih temperatura; naprotiv, Windforce ga u svakom momentu drži na temperaturama nižim od 60 stepeni, što je zaista podatak za svaku čestitku, imajući u vidu potrošnju ove zverke, koja zna da se razmaše i na preko 400 vati.

Tu, silnu struju obezbeđuje napajanje za koje proizvođač preporučuje da bi trebalo da raspolaže snagom od minimum 850 vati, a kartica se strujom snabdeva uz pomoć tri klasična osmopinska naponska konektora, što je još jedan od „konzervativnih” detalja AMD-a, a koji mi zdušno pozdravljamo, jer je novi 12HPWR standard za napajanje grafičkih kartica sa svojih 16 mršavih provodnika krajnje neubedljiv, a čak je bilo i slučajeva da hardver strada zbog njega u određenim situacijama. Tih problema ovde neće biti, jer stari, dobri „osmopinci” ostaju hladni i pod punim opterećenjem kartice.

Kada je buka ventilatora u pitanju, ona je gotovo nepostojeća, jer je kartica izuzetno tiha, čak i kada je prekidač za izbor BIOS-a u „OC” režimu, a kartica u otvorenom kućištu. U Silent radnom režimu, imali smo utisak da ventilatori uopšte i ne rade, a temperature su i dalje bile više nego skromne, tik iznad 60 stepeni.

Sve navedeno bilo bi uzaludno hvale da RX 7900 XTX nije podjednako impresivan po pitanju performansi koje pruža. Jeste da ne može da se poredi sa najjačim GeForceom, ali to mu i nije namera. AMD već neko vreme ne predstavlja direktne konkurente suparničkim modelima, već „gađa” prazan prostor između njih. Tako, ovaj model u mnogim igrama pruža bolje performanse u odnosu na GeForce RTX 4080, sa izuzetkom ray tracinga, gde je zaostatak od jedne tehnološke generacije i dalje primetan i tu bitku još uvek ne može da dobije. Ipak, to ne znači da je neupotrebljiv u ovom aspektu, naprotiv. AMD tvrdi da su ray tracing performanse u proseku unapređene za oko 50 odsto u odnosu na prethodnu generaciju Radeona, s čime ćemo se složiti. Pritom, RX 7900 XTX košta osetno manje od RTX 4080, tako da pruža više za uloženi novac, uprkos lošijim ray tracing peformansama.

Na osnovu viđenog, vrlo smo zadovoljni novom generacijom Radeona. Iako će ovaj, najjači model malo kome biti dostupan, jer mu je cena četvorocifrena, nadamo se da će i modeli koji će uslediti, sa skromnijim performansama, biti podjednako konkurentni i interesantniji i dostupniji širem krugu korisnika.