Dejan PETROVIĆ

1. jun 2022.

Donedavno nepoznat, Wi-Tek, koliko možemo da vidimo, polako puni rafove domaćih trgovina svojim uređajima. Ovoga puta imamo priliku da testiramo dve pristupne tačke iz njihovog prodajnog asortimana koje imaju dosta sličnosti, ali i razlika.

Sa oznakom WI-AP711MP dolazi pristupna tačka prilično malih dimenzija za ovaj tip uređaja. Ako nas sećanje ne vara, u poslednjih nekoliko godina samo je Ubiquitijev model UniFi nanoHD (SK 11/2018, i.sk.rs/15445) manji od nekih standardnih dimenzija. I, evo, sada ovaj primerak. Pristupna tačka je i veoma tanka, sa površinom od reljefnih šestougaonika i pravo je osveženje u odnosu na uniformisane jednolične diskove drugih proizvođača.

Na prednjoj strani plastičnog kućišta poređano je pet LED, tri za portove i po jedna statusna za Mesh i Wi-Fi. Da, ova pristupna tačka je predviđena da bude deo većeg Mesh sistema. Za pričvršćivanje na plafonsku površinu predviđeni su prateći zavrtnji na koje se uređaj jednostavno namakne. Wi-Tek je predvideo mogućnost postavljanja i na šinu, gde se uređaj samo zakrene. Ono čemu možemo da uputimo zamerke je zadnji panel sa priključcima. Naime, panel je prilično blizu ivici uređaja, a kućište je još i zasečeno u tom delu, tako da je kablove nemoguće sakriti. Nije krucijalno, ali je kućište moglo biti i bolje dizajnirano. Zadnji panel ima tri gigabitna Ethernet porta, gde je jedan PoE (power over Ethernet) ulaz, dok se druga dva mogu koristiti kao PoE izlazi, u slučaju da se uređaj preko sviča ili injektora napaja sa 48 volti po 802.3at standardu (injektor se dobija u kutiji). Ova dva izlazna PoE priključka mogu da se iskoriste za IP kamere, što proizvođač i preporučuje. Pristupna tačka može da se napaja i preko klasičnog strujnog adaptera. U nastavku su taster ’Reset’ i USB priključak koji trenutno nema funkciju, a rezervisan je za neku buduću nadogradnju firmvera. Nije prvi put da srećemo uređaje koji su pušteni u prodaju, a da nisu u potpunosti „zakrpljeni” softverski, čak i kod mnogo poznatijih proizvođača. Ako zanemarimo otvoren zadnji panel, na dizajn i kvalitet izrade nemamo zamerku.

WI-AP717MP lokalnu mrežu ostvaruje po 802.11ac standardu. Proizvođač se strogo držao specifikacija, tako da govorimo o brzinama 867/300 megabita u sekundi, na dva frekventna opsega, uz 2x2 MIMO, a po WAVE 2 standardu. Nema mnogo podataka o ugrađenim tehnologijama, a o ugrađenom hardveru i da ne govorimo. Ono što znamo jeste da se uređajem može upravljati direktno ili preko „oblačnog” kontrolera.

Pristupnoj tački pristupamo preko IP adrese, gde je prvi odabir radni režim, a može se birati između SOHO Router (small office/home office) i AP (access point). U svega nekoliko koraka, pristupna tačka je postavljena i spremna za rad. Korisnički interfejs ima formu div-ova („plivajućih” pravougaonika), da se poslužimo HTML terminologijom. U gornjoj traci je meni sa Dashboard, Devices, Network i Advanced. Prvi prozor donosi topologiju mreže uz osnovne podatke, kao što su broj povezanih klijenata i slično. Zanimljivo je da će sistem prepoznati uređaj po nameni, recimo, kamere. Na ovaj način se pri većem broju klijenata lakše snalazi vizuelno. Ispod, u formi pomenutih div-ova, nalaze se podaci o sistemu, zauzeću memorije, opterećenju i saobraćaju. Ovde se može dodati naredni „ivični” Mesh AP. Pod Devices je malo šire prikazano šta je sve povezano u okviru mreže. Network već donosi bočnu traku sa alatkama: WAN/LAN, Wirelessa, Guest Network, Host, DHCP, Cloud i Edge AP, koji je bio i kod prvog prozora. Mišljenja smo da su sve opcije ovog bočnog menija mogle stati u jedan prozor, mada, istina, ovako je preglednije. Advanced, takođe, donosi levu bočnu traku sa opcijama vezanim za Status, System, VPN, Services i Network. Generalno, Wi-Tek je ono osnovno dostavio, ali o nekim iole naprednijim funkcijama nema ni govora. U opcijama nema ništa u vezi sa PoE na portovima, čak ni za upravljanje LED. Tu su, pak, opcije vezane za Dynamic DNS, Wake On LAN, Open VPN, Firewall i drugo. Po našem mišljenju, Wi-Tek je išao logikom da pristupnu tačku bez nekog većeg predznanja mogu da koriste i manje iskusni.

Druga pristupna tačka, sa oznakom WI-AP217, je parče hardvera o kom ima nešto više dostupnih podataka. Kućište standardnih dimenzija za jednu pristupnu tačku, postavlja se na plafon preko plastičnog nosača koji se pričvršćuje šrafovima. Iako na završnu obradu nemamo zamerki, dizajn je, ipak, slabiji u odnosu na prethodno pominjani model. Logotip Wi-Teka ujedno je i stilizovana višebojna statusna LED. Zadnji panel je isto tako pri ivici kućišta, lako dostupan kablovima, ali i pogledu. Panel sadrži strujni priključak, dve LED (Ethernet, WAN), i dva gigabitna Ethernet porta. Od njih, WAN port je ujedno i PoE, preko koga uređaj može da se napaja po 802.3af standardu. Za razliku od primerka iznad, drugi LAN port ne može da se koristi za napajanje dodatnog mrežnog uređaja. U nastavku je još samo taster ’Reset’. Ovde ćemo dodati da se uz uređaj ne dobija injektor, ali ovaj put se dobija Ethernet kabl.

Pristupna tačka počiva na Qualcomm QCA9563 čipsetu koji zatičemo i kod bezbroj sličnih uređaja po dalekoistočnim online prodavnicama. Njemu je na raspolaganju 128 megabajta DDR2 i 16 megabajta fleš memorije, što je, žargonski rečeno, „mršavo”. Prema 802.11ac standardu, pristupna tačka lokalnu mrežu ostvaruje brzinama 900/300 megabita u sekundi. Za prenos podataka zadužene su unutrašnje omnidirekcione antene sa pojačanjem od pet dBi za niži i 2,5 dBi za viši frekventni opseg.

Sa WI-AP207 može da se upravlja preko „oblačnog” kontrolera ili klasično, preko IP adrese. Softver na ovom uređaju se razlikuje od modela iznad. Korisnički interfejs je dosta sadržajniji i deluje ozbiljnije. Svakako, pristupne tačke nisu namenjene istoj ciljnoj grupi. U levoj bočnoj traci je meni, a uz umanjeni prozor, meni se sklanja u padajući meni. Iznad je i odabir načina upravljanja, AC i Cloud. Dashboard donosi sve podatke koji su dostupni, počevši od zauzeća sistema, mreže, statusa radija, a tu je i grafički prikaz u realnom vremenu. Čarobnjak vodi kroz postavke režima rada. WAN donosi PPPoE, Dynamic IP i Static IP. Wireless se tiče isključivo postavke SSID i lozinki po frekventnim opsezima. Dalje se nastavljaju WiFi Schedule i Access Controller. Pod System, jedna od opcija je podešavanje snage antena u tri koraka, u zavisnosti od modela. Advanced donosi podmeni sa opcijama koje se tiču DHCP servera, zatim, Multiple SSID, RF Parameter, Ping-WatchDog i drugo. U odnosu na model iznad, ovde je mnogo veća sloboda u podešavanju pristupne tačke.

Manja pristupna tačka nam je radila bez ikakvih problema. Primetili smo da se možda malo više zagreva. Nema podataka o maksimalnom broju klijenata, a ostalo je, shodno ceni, na svom mestu. Ni sa većom tačkom nismo imali problema, temperatura je bila normalna. Ove dve pristupne tačke se definitivno razlikuju po nameni, ali i po funkcijama. Manju vidimo baš kako je proizvođač i preporučuje: kao deo sistema za video-nadzor, mada ne i nužno u samo toj ulozi. Prilagođena je manje iskusnima. Veća pristupna tačka ne može direktno da napaja dodatni uređaj i zato je i vidimo kao klasičnu pristupnu tačku. Obe se mogu kontrolisati „oblačnim” kontrolerima, uz isti interfejs, ali nešto drugačiji pristup. Manja se može integrisati i u Mesh. Koju odabrati, pitanje je za vas.

GALERIJA