Vladimir PISODOROV

1. mart 2022.

Na hard-diskove obično gledamo kao na uska grla u sistemu koja nas sprečavaju da iz mašine, tako predano i pedantno sastavljane, izvučemo maksimum. Međutim, na hard-diskovima čuvamo „svu pamet sveta”, ne samo dragocene igre i snimljene pozicije, već i fotografije važnih nam događaja, muziku, dokumente... Koja je magnituda potresa kada se sve to izgubi mogu da vam posvedoče samo oni koji su se našli u ovom tamnom vilajetu - verujte, nimalo nije prijatno.

Ovog puta, nećemo raspravljati na temu bekapovanja podataka i koliko je to važno (a jeste), već o potpuno drugom aspektu, možda i podjednako važnom. Reč je o proveri „zdravlja” hard-diskova, to jest, načinima putem kojih možemo da dođemo do podataka o tome da li je sa njima sve u redu i da li su nam podaci bezbedni.

Alatke za ovu namenu možemo da podelimo u dve grupe: one koje su gradivni deo Windowsa i one koje sami instaliramo. Programeri iz Redmonda u miks su uključili priličan broj mogućnosti kada je ova tema u pitanju, ali moramo da priznamo da su njihova rešenja u određenoj meri u podređenom položaju u odnosu na third party ostvarenja. Ovo je naročito vidljivo u departmentu vizuelnih elemenata, ali i načina upotrebe - interne alatke mahom se koriste iz komandnog prompta, što početnicima uliva strah u kosti. Naravno, u praksi stvari nisu toliko komplikovane kako se to čini, pa je, zapravo, jedini problem zapamtiti važne komande i situacije u kojima se primenjuju.

WMIC

WMIC (Windows Management Instrumentation Command) smo već pominjali i tada samo zaključili da se radi o komandnoj liniji koja omogućava obavljanje raznih vrsta poslova. Jedno od njih je i provera stanja u kom se nalaze hard-diskovi. Ovde ne treba da očekujete komfor third party ostvarenja, jer su informacije koje WMIC „ispostavlja” veoma šture i osnovnog su karaktera. Da biste došli do WMIC-a, prvo morate da pokrenete Command Prompt, a to možete da uradite i tako što ćete u sistemskom polju Search upisati njegov naziv (ili samo započeti upisivanje) i potom sa Best match liste odabrati Command Prompt. Privilegije administratora nisu potrebne, te o tome ne morate da vodite računa, a kada se budete našli pod skutima Command Prompta, upišite wmic i pritisnite taster ‘Enter’. Izgled radnog prozora unekoliko će se promeniti i kada se to desi, upišite diskdrive get status i pritisnite taster ‘Enter’. Ubrzo će se na ekranu pojaviti rezultati. Nažalost, nećete dobiti oznake diskova na koje se rezultati odnose, ali će „skeniranjem” biti obuhvaćeni svi drajvovi koje Windows „vidi”.

Chkdsk

Čini nam se da je ova komanda sa nama prisutna odvajkada. Nismo daleko od istine, pošto je chkdsk deo svake iteracije Windowsa, a oni najstariji pamte je još iz vremena DOS-a. U pitanju je prilično moćna alatka koja je, između ostalog, u stanju da skenira hard-diskove u potrazi za lošim sektorima, pa čak i da pokuša njihovu reparaciju. Naravno, pokrećete je iz komandnog prompta uz mogućnost dodavanja gomile switcheva preko kojih se opseg njenog delovanja podešava konkretnim potrebama. Chkdsk može da se pokrene u dva različita radna režima i to je ono što buni manje iskusne korisnike. Naime, po defaultu, „program” će aktivirati read only režim i jednostavno će izvršiti inspekciju detektovanih drajvova. Akcija se sastoji iz tri faze, a njeno proticanje propraćeno je gomilom korisnih podataka: kakva se provera radi, koliko fajlova je pregledano, koliko je trajao svaki korak i tako dalje. Na kraju se čak dobija i svojevrsni sažetak, gde, između ostalog, može da se vidi veličina hard-diska, koliko prostora je zauzeto, koji je ukupan broj datoteka, koja je veličina klastera, koji deo hard-diska je zahvaćen (ako je) lošim sektorima...

Da biste pokrenuli postupak skeniranja, rekosmo, moraćete da „podignete” Command Prompt, ali ovog puta uz privilegije administratora. Kada upišete Command Prompt u sistemsko polje Search, sa desnog dela ekrana levim tasterom miša kliknite na funkciju Run as administrator. Dalje je sve veoma jednostavno, jer sve što treba da uradite jeste da upišete chkdsk, pritisnete taster ‘Enter’ i sačekate da programska rutina obavi svoje. Zanimljivo je da chkdsk ne obavlja skeniranje svih drajvova automatski: ako ste ga pokrenuli sa particije C, skeniraće samo particiju C (dobro ste pročitali, „particiju”), a ako hoćete da proverite stanje i ostalih, to treba i da naglasite. Na primer, za particiju D upisujete chkdsk d: i pritiskate taster ‘Enter’, za particiju E upisujete chkdsk e: i pritiskate taster ‘Enter’ i tako dalje.

No, vratimo se sada mogućnostima chkdska koje će vam pomoći da pokušate automatsku ispravku uočenih grešaka i „peglanje” loših sektora. Akcija se pokreće uz switch /f (dakle, u Command Promptu upisujete chkdsk /f i pritiskate taster ‘Enter’), ali postoji jedna „caka”. Naime, za ovako nešto disk mora da bude „zaključan” i ukoliko se koristi od strane nekih drugih procesa, akcija neće biti moguća. Zbog toga će vas programska rutina pitati da li želite da se akcija obavi po narednom pokretanju kompjutera, na šta treba da odgovorite potvrdno.

Third party alatke

Kao što smo već nagovestili, third party alatke donose daleko udobnije radno okruženje od onog sistemskog. Programa za proveru stanja hard-diskova ima kao šaše, ali ćemo mi ovom prilikom pomenuti samo dva: jedan besplatan i jedan komercijalan. Svaki je u svojoj klasi najbolji i samo je na vama da odlučite koliko želite resursa da uložite u „kampanju” provere stanja hard-diskova.

HDDScan (hddscan.com, 7,67 MB) je besplatna, ali i prenosiva alatka koja može da vam pravi društvo i na gostujućem terenu. Program u glavnoj radnoj formi izlistava sve prepoznate hard-diskove, pa čak nudi i mogućnost da se na systray „izbace” odgovarajuće ikonice preko kojih možete da pratite njihove radne temperature. Naravno, dobićete i informacije o nazivima, modelima i veličinama hard-diskova, baš kao i mogućnost da putem tehnologije S.M.A.R.T. proverite u kom stanju se nalaze drajvovi. Rezultati se „izlistavaju” u preglednoj tabeli u kojoj se jasno odvajaju potencijalno hazardne stavke. Pored ovoga, tu su i testovi koji putem različitih načina iščitavanja podataka „donose odluku” o ispravnosti drajva. Međutim, ovo nisu jedini testovi koji postoje i jedino što HDDScan može. U sekcijij Tools nalazi se sijaset dodatnih mogućnosti među kojima je čak i ispisivanje podržanih featuresa hard-diska, Acoustic i Power Management kontrole, nekoliko vrsta „punih” S.M.A.R.T. testova, mogućnost da proverite da li je hard-disk pravilno transportovan i tome slično. Ono što početnike može da zbuni je to što se na sve akcije gleda kao na svojevrsne taskove, koji se na listi zadataka ređaju jedan za drugim, a postavljeni su u naročitom i prilično neuočljivom info polju pri dnu ekrana. Koliko para, toliko muzike, rekli bismo. Problem koji smo mi imali prilikom korišćenja HDDScana je što je odbijao da se „druži” sa NVMe diskom, iako ga je prethodno uredno prepoznao i postavio na listu dostupnih.

Neprikosnoveni šampion third party ponude je nadaleko poznati Hard Disk Sentinel (www.hdsentinel.com, 34,6 MB). Nažalost, ovaj mogućnostima i dobro probranim funkcijama nabiflovan program košta čitavih 50 evra, ali je apsolutni standard kada je provera stanja hard-diskova bilo koje vrste u pitanju. Na systray, po defaultu, „izbacuje” ikonice koje prikazuju promenu radne temperature u realnom vremenu, pa čak menja i njihove boje onako kako ste vi to odredili, a kada kursor miša „parkirate” iznad nje, dobićete i najvažnije informacije. Na primer, o kom tipu hard-diska se radi, ali i koje sve particije potpadaju pod njegove skute. Neizbežan je i indeks Health, koji je tokom godina postao reper za određivanje ispravnosti (polovnih) hard-diskova. Osim Healtha, Hard Disk Sentinel pokazuje i koliko sati je drajv radio, koliko puta je prošao kroz takozvani power cycle (uključen i isključen), da li na površini postoje loši sektori i koliko ih je. Tu je, očekivano, i baterija testova, te pregršt funkcija koje dozvoljavaju da sa hard-diskovima žonglirate bolje nego što ste mislili da je to moguće.

Alatke proizvođača hard-diskova

Za kraj smo ostavili pre savet, nego neko konkretno pojašnjenje kako da obavite još jednu akciju iz ovog departmenta. Naime, na raspolaganju su vam i programi koji izrađuju proizvođači samih hard-diskova, a koji mogu da posluže u svrhu provere stanja, pa čak i rešavanja pojedinih situacija. Razlog zbog čega ih nećemo taksativno navesti je taj što ih, jednostavno, ima previše i to bi zbog opširnosti mogla da bude tema za poseban tekst - uporedni prikaz programskih alatki iz ove klase. Umesto toga, pokazaćemo vam na koji način da dođete do informacija koji model hard-diska „raste” u vašem kućištu, nakon čega ćete, koristeći internet pretragu, već nekako doći do odgovarajućeg programa. Naravno, sve to bez pomoći „sa strane”, samo korišćenjem resursa koje nudi Windows.

Za proveru će vam biti potreban pristup starom, dobrom Device Manageru, do kog možete da stignete na dva načina. Jasno je, prvi je preko sistemskog polja Search, što je brži (čitaj: preporučljiviji) način, a drugi je kroz sistemsku sekciju sa podešavanjima. Da biste je pozvali, pritisnite kombinaciju tastera ‘Win-I’, u meniju sa leve strane kliknite na System, a onda sa desnog dela kliknite levim tasterom miša na kategoriju About (poslednja je na listi). Pojaviće se prikaz koji predstavlja modernizovanu verziju sekcije System starog Control Panela. Odskrolujte sadržaj ekrana do kraja i levim tasterom miša kliknite na pretposlednju funkciju - Device Manager. Rekosmo da je put daleko lakši preko sistemskog polja Search, a još brži ukoliko pritisnete kombinaciju tastera ‘Win-X’ i iz menija odaberete Device Manager...

U Device Manageru nalazi se lista svih hardverskih komponenata i sklopova, a ono što je nama potrebno u ovom trenutku jeste pristup sekciji Disk drives. Nalazi se pri vrhu spiska i da biste je otvorili, potrebno je da levim tasterom miša kliknete na taster > ispred njenog naziva. Na ekranu će se sada pojaviti spisak svih hard-diskova koji se nalaze u kućištu. Pored naziva proizvođača, na raspolaganju će biti i oznaka modela hard-diska i to vam je sasvim dovoljno da se latite odgovarajućeg programa. Za Samsung hard-diskove koristite Samsungov program, za hard-diskove došle iz Western Digitala njihov i tako dalje.