Vladimir PISODOROV

1. decembar 2021.

Od prenosivog programa koji nakon raspakivanja u odredišnom direktorijumu zauzima tek nešto više od dva megabajta ne očekujemo puno. S druge strane, njegov naziv sugeriše na to da se ovde radi o nekakvoj manipulaciji pokrenutim poslovima, pa nade možda još ima. Kao što izgled ume da zavara i po koricama ne treba suditi o sadržaju, tako ni Tasks, zapravo, nije alternativna verzija Task Managera, pa ni ta druga tvrdnja nije istinita. Šta je onda po sredi?

Veza sa pokrenutim programima i procesima, ipak, postoji, ali Tasks je neka vrsta sistemskog cleanera, s obzirom na to da su njegovi autori u prvi plan istakli sekciju Cleanup. Međutim, pre nego što se bacimo na nju, pažnju ćemo vam skrenuti na izgled i organizaciju upravljačkog interfejsa. Sve deluje kao da je došlo iz ere vladavine DOS-a i Hercules monitora. Funkcija je veoma malo, predstavljene su tekstom i uokvirene su običnim, belim linijama, dok jedino sićušne (monohromatske) ikonice pored naziva svake od oblasti donekle razbijaju monotoniju. Očigledno je da je program namerno izrađen ovako, ali to se autoru pomalo obilo o glavu: nije samo izgled menija spartanski, već su i mogućnosti takve.

U pomenutoj sekciji Cleanup nalazi se neočekivano velik broj mogućnosti. Toliko ih je da su podeljene po oblastima i biraju se iz improvizovanog toolbara smeštenog pri vrhu radnog prozora. Što se tiče sistemskog dela, Tasks napada sadržaj privremenih foldera, kantu za otpatke, LOG datoteke, memorijske dumpove, ostatke nastale keširanjem podataka, sadržaj direktorijuma Downloads i tome slično. Pre nego što pritisnete taster Clean, potrebno je da štriklirate kućice ispred svakog od itema koji želite da pošaljete u večna lovišta, jer nijedan od njih po defaultu nije označen. Ovde dolazimo do glavnog problema, a to je podatak da program ne obaveštava šta se krije iza koje oblasti, to jest, da li ima ili nema đubreta koje je potrebno spaliti. Ne postoji mogućnost skeniranja sadržaja, već se odmah prelazi na brisanje. Pored sistemskog, Tasks može da napadne i đubre koje nastaje radom pojedinačnih programa (prvenstveno internet browsera), iz kojih može da odstrani i označene add-onove. Konačno, uz pomoć naročitih skripti moguće je obaviti uklanjanje bloatwarea koji stiže sa Windowsom (na primer, Cortane, OneDrivea, Solitarea...).

Sledeća sekcija nosi naziv Startup Programs i kao što se nedvosmisleno implicira, radi se o alatki koja omogućava manipulaciju programima koji se podižu zajedno sa operativnim sistemom. Ni ovde ne dobijate previše informacija, pa je, sem naziva procesa, izlistana jedino još putanja do unosa u registar bazi. Postoji još i kolona Status, ali ona je, kao po pravilu, u svim slučajevima prazna. Sadržaj liste može naknadno da se osveži, itemi da se uklone sa liste pritiskanjem tastera Remove, ali i da se na nju dodaju preko komplementa Add New. Sekcija Startup Programs dozvoljava izlazak iz zone komfora, s obzirom na to da se pritiskom na taster View Startup, sadržaj istoimenog direktorijuma prikazuje u File Manageru.

Na kraju, tu je i sekcija Task Manager, čiju namenu uopšte ne moramo da objašnjavamo. Jednostavan pristup tematici na ovom mestu i te kako dolazi do izražaja, pa se pokrenuti programi „mešaju” na jednom mestu, u listi čije sortiranje nije moguće promeniti. Ili ćete koristiti abecednu nomenklaturu ili ćete počupati kosu sa glave. Program izlistava putanje do fizičkih lokacija fajlova na hard-disku, daje njihove PID-ove, baš kao i generisano zauzeće procesora, ali nijedna od ovih stavki ne može da posluži kao polazna tačka za sortiranje podataka. Baš kao i u prethodnom slučaju, lista može da se osveži, a poslovi uklone ili dodaju respektivnim pritiskanjem tastera End Task / New Task i to je u suštini to.

Moramo da priznamo, Tasks nas je privukao izgledom, ovog puta ne „napucanim”, šljaštavim rešenjima, već svedenošću koja nas je podsetila na neka davno prohujala vremena. Nostalgija je čudo, da... Međutim, Tasks se u praksi nije pokazao i njegovom autoru će trebati još vremena za peglanje stvari kako bi program doveo u upotrebljivo stanje. U ovakvom obliku teško da će biti zanimljiv širem krugu ljudi, ali uspeće da upeca znatiželjnike poput nas. Sve to je šteta, s obzirom na to da se radi o besplatnom, prenosivom rešenju koje možete da koristite po potrebi i bez puno pametovanja.