Momir ĐEKIĆ

1. novembar 2021.

Globalna nestašica čipova i dalje traje. Iako postoji nemali broj „stručnjaka” koji kraj krize vide u drugoj polovini sledeće godine, broj onih koji nisu toliko optimistični - znatno je veći. Iako razvoj tehnologije neće biti usporen direktno, nestašica čipova, koja je kritična za serijsku isporuku proizvedenog, sigurno će, na posredan način, usporiti i inovacije.

Kompanija koja svojim radom i rezultatima prkosi pravilima „tehnološke gravitacije”, američka perjanica Apple, niže svoje uspehe, ne osvrćući se za krizom čipova. Nakon što je M1, prošlogodišnje tehnološko iznenađenje broj jedan u svetu laptopa, demonstrirao 80 odsto bolje performanse od uređaja koje pokreće Intelov čip u aplikacijama Creative Clouda i to bez optimizacije Adobeovog paketa za arhitekturu novog Appleovog čipa, stigao je i naslednik, ovogodišnji primerak Appleovog procesora koji - demonstrira silu.

Iako još uvek nema zvaničnih testova, rigoroznih u formi i suštini, koji bi pokazali koliko tačno mogu dva nova procesora iz Appleove porodice, na osnovu retkih testova koje su izveli entuzijasti popularnih tehnoloških portala, slobodno možemo reći da je Apple u svoje energetski efikasno rešenje spakovao veoma moćne procesore. Prvi rezultati pokazuju da su dometi novog centralnog procesora, posebno onog u M1 Max izvedbi, znatno unapređeni u odnosu na prethodnika. Grafičke performanse, sa druge strane, podignute su za još jedan red veličine. Kombinovanjem informacija sa predstavljanja novih M procesora i testova pomenutih entuzijasta, dobija se jasan stav o tome da je Apple uspeo da upakuje fantastične performanse u veoma efikasan proizvod. Čekamo prve testove da potvrdimo ove informacije. U međuvremenu, razmišljamo o tome kako će korisnici reagovati na usek na sredini vrha ekrana novih laptopa.

Rezultati novih Appleovih čipova nisu prošli neopaženo ni u partnersko-konkurentskim krugovima. Izvršni direktor kompanije Intel, harizmatični Pet Gelsinger, poslao je poruku kompaniji Apple kako će Intel dati sve od sebe da poboljšanjem performansi svojih proizvoda i pobedom nad Appleovim procesorima povrati status partnera. Iako Gelsingerovi nastupi zaista deluju simpatično, kao i njegova „ljubav” prema kompaniji i stalno isticanje podrške za „Plavi tim”, teško je ne osmehnuti se na ove navode. Gospodinu Gelsingeru treba odati priznanje, jer priznaje da je Intel izneverio partnere lošim x86 rešenjima.

Sa druge strane, njegove najave kako u Plavom timu „osveta tinja” i kako će se prednost kompanije AMD u svetu x86 čipova „uskoro otopiti”, a do 2025. godine Intel postati vodeća kompanija u svetu procesora, odlične su za komentarisanje. Ipak, svet tehnologije nije sport i nema puno emisija u kojoj „stručnjaci” komentarišu igrače jednog i drugog tima i prepiru se ko će biti MVP, a ko GOAT, svaki božji dan. No, dok se, iz inata, ne kreiraju takve emisije, od značaja će biti - informacija da naredna tri proizvoda kompanije Intel, posle ni sam ne znam koliko godina, idu po planu. Uskoro nas čeka lansiranje serije Alder Lake, dok sledeće godine očekujemo Raptor Lake. Čini se da će prvi veliki korak u Gelsingerovom planu biti 2023. godina, kada očekujemo lansiranje Meteor Lake serije, čiji su prvi produkcioni testovi krenuli u oktobru 2021. godine. Meteor Lake biće proizvod koji će popunjavati prostor od pet do 125 vati, a biće izrađen u proizvodnom procesu pod nazivom „Intel 4”. To je naziv za Intelovu verziju 7-nanometarskog proizvodnog procesa. Slično tome, „Intel 7” će biti naziv njihovog 10-nanometarskog (Enhanced SuperFin) procesa. Ovim označavanjem se briše potreba da se stalno naglašava kako su Intelovi proizvodni procesi na nivou, uslovno rečeno, sitnijih proizvodnih procesa konkurenata. Mnogo buke ni oko čega, reklo bi se. Manje naziva, više boljih procesora po prihvatljivoj ceni. To bi bilo to, Intele!

Interesantno je da AMD i Intel nikako ne idu na „istoj” strani. Lideri ove dve kompanije, Lisa Su i pomenuti Gelsinger, ne vide na isti način tajming rešavanja krize čipova. Gospođa Su veruje da će se isporuka uravnotežiti sledeće godine. Na „njenoj strani” su i analitičari kompanije IDC. Sa druge strane, Gelsinger veruje da će kriza trajati sigurno do 2023. godine. Ovakva predikcija definitivno nije prijala investitorima na berzi. Vrednosti Intelovih deonica pale su oko osam odsto, prateći informaciju da je Client Computing Group, deo Intela zadužen za proizvodnju čipova, zabeležio pad od oko dva odsto u prihodima u poslednjem kvartalu. Pad je zabeležen i u prodaji laptopa. Intel okrivljuje nedostatke, no, ne sopstvenih čipova, već globalnog lanca isporuke. Tehnološke kompanije plešu na ivici pomaljajuće recesije. Kad bi samo Lisa Su bila u pravu...