D. PETROVIĆ

1. septembar 2021.

Prošao je priličan broj godina otkada smo pokrenuli SK Labs i počeli sa pisanjem o mikrokontrolerima i SBC-ima (single-board computer). Na ovim stranicama pisali smo o razvojnim pločama koje su nam stizale sa raznih strana sveta, između ostalog, i iz komšiluka (E-Radionica). Sve vreme smo sasvim nepravedno preskakali razvojne ploče domaće kuhinje. Ovaj put ispravljamo tu nepravdu i predstavljamo Mini-AT 5V razvojnu ploču iza koje stoji MikroElektronika (mikroe.com), firma koja je, blago rečeno, „ozbiljno ime” u embedded svetu.

MikroElektronika je kompanija koja se bavi razvojem i proizvodnjom razvojnih ploča i modula, uz vrlo zanimljiva i inovativna rešenja. Za ove poslednje razvijen je opšteprihvaćen standard mikroBUS, dok moduli u nazivu imaju sufiks Click. Upravo su proizveli hiljaditi različiti model Clicka. Asortiman razvojnih ploča je pokrio STM, PIC, AVR, dsPIC32, TIVA, KINETIS, 8051 i da ih ne nabrajamo. Osim hardvera, MikroElektronika razvija i radna okruženja za ARM, PIC, PIC32, AVR, dsPIC i drugo. Kompajleri se, naravno, podrazumevaju. Softverski deo prevazilazi okvire ove rubrike.

Testirali smo Mini-AT 5V razvojnu ploču, vrlo sličnu Arduino Nano, pa ćemo je i gledati kroz prizmu Nanoa. U ponudi postoji i 3.3V varijanta, a razlikuju se po taktu i radnom naponu, nešto poput Sparkfun Pro Mini. Napomenućemo da je trenutni redizajn Mini-AT star preko deset godina. MikroElektronika nam na raspolaganje stavlja kompletnu tehničku dokumentaciju, sa svim neophodnim fajlovima, poput bootloadera, šema i rasporeda pinova.

Za razliku od najvećeg broja razvojnih ploča, ovde je mikrokontroler sa donje strane, uz FTDI FT232RL UART čip. Mikrokontroler je ATmega328, nama jako dobro poznat. Komponente sa donje strane nisu novost, ima ih i Nano. Kod MikroElektronike je ovo urađeno radi redizajna i rasporeda komponenata, što je dovelo do manje pločice, bolje ispisanih oznaka i, generalno, dobio se kompaktan dizajn. Dimenzije pločice su 33,02×17,78 milimetara (dimenzije u inčima su „okruglije” i lako se dâ koristiti uz prototipske ploče.

MikroElektronika je ugradila AP7331 naponski regulator kome se output dobija preko ADJ pina, uz naponski razdelnik. Kada pogledamo šeme ove i 3.3V ploče, jasno se vidi razlika. Inače, mesta za otpornike za 3.3V varijantu su nepopunjena. Drugim rečima, MikroElektronika koristi istu pločicu u oba slučaja. Možemo je napajati preko mini-USB-B konektora ili pina IN (VCC Input) koji je direktno povezan sa naponskim regulatorom. Prema tehničkoj dokumentaciji, AP7331-adj možemo napajati sa maksimalno šest volti. Mini-AT na raspolaganje dobija do 300 miliampera struje. Za senzore i module za napajanje možemo koristiti VCC, s tim što napon na njemu zavisi od modela ploče. Pin IN je direktno povezan sa USB, te ako je u pitanju 3.3V, a napajamo ga preko USB-a, njega možemo koristiti za pet volti. Tada će na VCC biti 3,3 volta.

Raspored pinova ove ploče nam govori da, iako, naizgled, dosta manja od Nano, ipak ima kompletan raspored pinova kao Uno, ali ne i kao Nano. Na ploči iz MikroElektronike imamo dobro poznate digitalne izvode, s tom razlikom što su pinovi serijskog interfejsa razdvojeni od ostalih digitalnih pinova. Svi pinovi su jasno obeleženi, a UART i SPI su obeleženi svojim funkcijama, ali ne i digitalnim nazivima. Ovu odluku pozdravljamo, a bio bi pun pogodak da je isto urađeno i za I2C interfejs. Analogni pinovi nisu svi na okupu. Nedostaju A6 i A7, a čudna je i odluka da A4 bude sa suprotne strane. Mini-AT ima dvostruke RST i GND pinove, tako da bi možda bilo bolje da su na njihovim mestima ova dva analogna. AREF nije izveden, ali je vezan sa GND preko kondenzatora od 100 nanofarada.

MikroElektronika nije zamislila da se programiranje ove ploče obavlja preko Arduino IDE, već preko njihovog softvera, koji nije besplatan. Naravno, možemo Mini-AT bez problema programirati preko nama bližeg Arduino IDE. Na Mini-AT se nalazi takozvani Old Bootloader, isti onaj koji moramo da odaberemo prilikom programiranja starijih Nano modela. Šta to znači? Stariji ATmegaBOOT bootloader očekuje upload na 57600 bauda, dok noviji Optiboot na 115200. Razlike između ova dva bootloadera postoje i mimo brzine prenosa, kao što je količina memorije koju zauzimaju na mikrokontroleru. Optiboot neće otići u beskrajni loop nakon watchdog reseta, dok će ovaj na Mini-AT otići. Sve nove Arduino Uno ili Nano ploče dolaze sa Optiboot. Ako pokušamo da programiramo ovu ili drugu kompatibilnu ploču koristeći pogrešan odabir bootloadera u IDE, dobićemo grešku, jer se, između ostalog, koriste različite brzine prenosa. Bootloader se može preprogramirati bez ikakvih problema.

Za Mini-AT u Arduino IDE biramo Arduino Nano i Old Bootloader, odgovarajući port i - voilà - naš korisnički program počeće da se izvršava. FTDI čip ima svoje drajvere u okviru IDE, jer je standardni UART čip Arduina.

Prilikom rada sa Mini-AT nismo imali niti jedan problem. Ostaje mali žal što nismo probali ovu ploču kroz MikroElektronikino razvojno okruženje, ali to možda nekom drugom prilikom. Svakako preporučujemo Mini-AT svakom ko pravi projekat u Arduino okruženju. Ploča je odlična, dostupna odmah i, na kraju - kupujmo domaće.