Miodrag KUZMANOVIĆ

1. avgust 2021.

Avanturista koji pokušava da opljačka drevni mezoamerički hram verovatno je najstariji igrački arhetip nakon svemirskog broda koji puca na vanzemaljce. Igara na ovu temu ima toliko da bi i neki ozbiljan igračko-istorijski institut proveo mesece u pokušaju njihove katalogizacije. Reći nešto novo u toj sferi teže je nego izmisliti nove uglove snimanja u porno-kinematografiji, ali Devolver Digital nije izdavač koga brinu nekakve suve statistike.

Phantom Abyss je još jedna u nizu igara koja zahteva žanrovsku trakavicu radi objašnjenja o čemu se radi. Dakle, ovo je rogue-lite akciona platformska igra u prvom licu sa asimetričnim multiplayerom i proceduralno generisanim nivoima, u kojoj igrate kao avanturista koji pokušava da opljačka drevni mezoamerički hram. Tačnije, pokušao je i ostao zarobljen u nekoj džepnoj dimenziji koju deli s lokalnim božanstvom, čiji se plan za zajedničko bekstvo svodi na usmeravanje našeg junaka na lude i očajničke pokušaje krađe idola iz serije nasumično generisanih hramova. Asimetričnost multiplayera svodi se na igranje u društvu duhova drugih igrača, koji su pokušali da kompletiraju određeni layout i zaginuli, što je predstavljeno transparentnim utvarama kakve su tradicionalna pojava u Soulsborne igrama. Prozirne prikaze će trčati, skakati, izbegavati prepreke i juriti u pravcu izlaza, a vama će se daleko više isplatiti da gledate šta rade i u čemu greše, nego da se trkate s njima.

Bitan razlog za atraktivnost i zaraznost igre jeste jednostavan i tečan gejmplej. Raspored i dizajn prostorija u hramovima su haotično-nasumični, ali vi ste opremljeni bičem uz čiju pomoć se lasno prebacujete s platforme na platformu, postajući gospodar arhitekture u stilu dr Indijane Džonsa. Šiljci koji izbijaju iz podova, otrovne strelice koje pljuckaju keramički idoli, rotirajuća sečiva, propadajući podovi i drugi hazardi vam život čine težim, ali konstanta u tajmingu ovih prepreka omogućava igraču koji je mentalno „ušao u zonu” da šiba hramom kao u amfetaminskom polusnu. Nakon kompletiranja prvog nivoa, u igru se ubacuje magijski čuvar čije ponašanje unosi element nasumičnosti, koja narušava ritam mehaničkih prepreka. Postoje četiri vrste hramovnih guardiana, predstavljenih kao lebdeće tiki maske ili džinovske besne kugle, koji vas neumoljivo proganjanju i gađaju svojstvenim oružjem. Jedan vas samo juri kao Džejson u „Petku trinaestom”, drugi vas gađa vatrenim zrakom, treći ispaljuje neke otrovne globule... Brzina njihovog kretanja i frekvencija napada pojačavaju se kako napredujete kroz hram, što doprinosi eskalaciji doživljaja.

Pre ulaska u dublji nivo hrama, moći ćete da kupite „blagoslov” od kamenog idola, trošeći zlato koje nalazite u nasumičnim kovčezima. Ti blesinzi variraju od prostog zalečenja izgubljenog HP-a (u igri imate jedan život s nekoliko „srca”), preko kupovine duplog skoka ili većeg dometa biča, do nečeg devetnaestog što vam može olakšati avanturu. Pogibijom se vraćate na početak i gubite sve što ste stekli, osim idola koje ste eventualno uspeli da osvojite. Te idole možete da uložite u kupovinu alternativnih bičeva i drugih pomagala, mada je većina tih elemenata još uvek u stanju placeholdera koji čekaju neki budući apdejt.

Najzanimljivija stvar u vezi sa igrom jeste činjenica da samo jedan igrač može da kompletira jednu postavku hrama. Ako je uspešno završi, layout se zauvek briše iz dalje ponude i sa spiska mogućih kombinacija, a ime pobednika (verovatno) zaseda u neki hall of fame. Iz ovog i nekoliko drugih razloga, evidentno je da je igra ciljno osmišljena da privuče strimere i tjubere, verovatno iste likove koji godinama zarađuju (ili ne) igrajući Spelunky. Već i sada, u ovoj ranoj verziji, koja je pre nekih mesec dana došla u early access program, vidi se ogroman potencijal igre za iskazivanje veštine i poziranje, a verujem da će u narednih godinu dana, pre izlaska verzije 1.0, taj potencijal samo rasti.