Ana KRSTIĆ

1. avgust 2021.

Na prvi pogled, city builder u stilu Frostpunka, Dream Engines: Nomad Cities akcenat stavlja na menadžment resursima koje crpite iz okoline. Pošto ne postoji mogućnost štancovanja odbrambenih jedinica ovaj naslov lako može da se svrsta u tower defense igre, jer jedinu odbranu od sve iritantnijih hordi vanzemaljskih gmizavaca iz okoline (nazvanih Dream Plagues) predstavljaju turreti, kao i drveni zidovi koje ćete besomučno postavljati oko grada. U tom aspektu, Dream Engines već poprilično podseća na relativno skorašnji They Are Billions. Na kraju, tu je opcija koja trenutno budi sećanje na Terrane iz Starcrafta: kada situacija postane isuviše vruća i odbrana preteška, imate mogućnost da svoj (nomadski) grad podignete sa zemlje i transportujete u neki drugi, mirniji deo svemira.

Kao što već verovatno naslućujete iz uvodnih redova, Dream Engines u svojoj trenutnoj fazi razvoja predstavlja poprilično neinspirativnu kombinaciju već viđenih gameplay ideja. Robusni in-game tutorijali, koji po obimu teksta više nalikuju na kurikulum za polaganje ispita na poznijim godinama studija, nikako ne doprinose prijemčivosti naslova, pogotovo kada govorimo o igračima koji se sa ovim tipom igara susreću po prvi put. Sa druge (ili možda iste) strane, sam interfejs igre načičkan je gomilom opcija i settinga koji otvaraju nove nivoe podešavanja i opcija selektovanih građevina, koji, pak, nanovo otvaraju nove i tako u nedogled. UI izgleda kao da je uvezen iz devedesetih, što vizuelno možda i ne bi bio toliki problem da je funkcionalniji, kao i da tutorijal na bolji način uvodi nove igrače u gameplay. Ovako je veća verovatnoća da će većina onih koji ne budu imali živaca i vremena da čitaju desetine strana teksta u prvih pet minuta igre odlučiti da kroz igru probaju da prođu po trial and error šablonu, odnosno, po strategiji DeeDee iz „Deksterove laboratorije” (Oooo, what does this button do?). Da stvar bude još gora, čak i kada se namučite da pohvatate sve konce uzročno-posledičnih veza koje prožimaju igru, Dream Engines će vas podlo nasamariti u pojedinim situacijama (ne)namerno prećutavši sitnice, poput cene upkeepa pojedinih objekata ili add-onova i nadogradnji postojećih građevina.

Igra vas stavlja u oklop robota koga slobodno vodate po mapi i pruža mogućnost žongliranja između exploration-combat i building režima rada. Prvi ćete koristiti kada god budete bili primorani da branite svoju naseobinu od talasa vanzemaljskih kreatura ili kada se u predahu odlučite da napravite po koji izlet van zidina svoga grada, u potrazi za novim resursima ili trenutnih poboljšanja u vidu mobilnih turreta koje možete iskoristiti u borbi. Nažalost, borba je još jedan segment igre koji bi mogao da bude mnogo bolji i zanimljiviji, s obzirom na to da se u svom trenutnom obliku svodi na besomučno ispaljivanje municije u kolone reptila koji se pravolinijski strmoglavljuju na vas kada vas uoče.

Uprkos činjenici da igra i te kako ima na čemu da poradi, ona i u ovoj svojoj fazi ume da bude zanimljiva, pogotovo nakon par početnih fejlova, kada skapirate mehaniku i usavršite strategije koje će vas duže zadržati na mapi. Primera radi, tehnološko stablo u igri poprilično je kompleksno i nakon što izgradite research lab (koji je verovatno i najbitnija građevina u igri), dobijate mogućnost istraživanja novih tehnologija koje vašem gradu mogu doprineti raznim bonusima. Tehnološko drvo izvedeno je veoma lepo, izbori nisu isključivo kozmetičke prirode i umnogome će odrediti pravce i stil progresa kroz igru.

Dobra stvar je i to što članovi razvojnog tima igre, putem oficijelnih kanala, i te kako slušaju komentare i sugestije beta testera i diskutuju o širokom spektru tema, tako da do finalne verzije igre svakako možemo da očekujemo niz poboljšanja. Dream Engines svakako će naći svoje mesto pod suncem, jer su ljubitelji survival city buildera poseban soj konzumenata i večito gladnih stomaka.