Vladimir TRAJKOVIĆ

1. jul 2021.

Asusova ROG Strix linija proizvoda uživa odličnu reputaciju među ljubiteljima hardvera. Reč je o proizvodima beskompromisnog kvaliteta i vanserijskih mogućnosti koji nude mnogo, ali mnogo i koštaju. Ovoga puta testirali smo primerak GeForce RTX 3080 grafičke kartice koja pripada ROG Strix seriji i koja je, kao takva, jedna od najboljih na tržištu.

Naponska sekcija sastoji se od čak 22 faze, od kojih 18 napaja grafički čip, dok su četiri zadužene za napajanje memorije. Ovako masivna naponska sekcija, sastavljena od komponenata vrhunskog kvaliteta, bez muke napaja karticu i pritom joj dozvoljava da se razmahne do svojih krajnjih granica. Kako je deklarisana potrošnja ovog modela efektivnih 350 vati, kada se saberu svi potrošači koji su ugrađeni, kartica se strujom napaja putem čak tri osmopinska naponska konektora. Takav detalj se zaista izuzetno retko sreće i iako u ovom slučaju predstavlja overkill, najvećim delom doprinosi rasterećenju PCI-E slota, jer se kartica maltene uopšte ne snabdeva strujom putem električnih vodova samog slota. Takođe, Asusova odluka da ostavi stare, dobre „osmopince” za napajanje za svaku je pohvalu, jer su ovi konektori robusniji od novog standarda koji je primenjen kod referentnog modela, a koji podrazumeva upotrebu 12-pinskog konektora, koji je manjih dimenzija, ali je deklarisan na svega 25 ciklusa priključivanja na napajanje, nakon čega može da se desi da bude fizički oštećen, a samim tim i da kartica postane neupotrebljiva.

Da bi ovakva „zverka” bila u propisanom temperaturnom opsegu, stara se masivni hladnjak, koji se sastoji od gomile toplotnih cevi koje je teško i prebrojati, a Asusova MaxContact tehnologija obezbeđuje skoro savršeno ravnu površinu kojom hladnjak naleže na grafički procesor. Za odvođenje toplote sa rebara hladnjaka staraju se tri ventilatora, od kojih se onaj središnji vrti u suprotnom smeru, čime se stvaraju dodatne vazdušne turbulencije i ubrzava proces toplotne razmene. Takođe, njegova elisa broji 13 kraka, dok su kod preostala dva ventilatora elise sa 11 krakova. Uprkos, možda, čudnoj konfiguraciji, rashladni sistem svoj zadatak obavlja besprekorno. Sa brzinom ventilatora od tek nešto više od 1500 obrtaja u minutu, temperatura grafičkog procesora jedva je dostizala 65 stepeni i to u prilično zagrejanoj prostoriji, tokom vrelih junskih dana. Pritom je buka koju stvaraju ventilatori tokom rada zaista jedva čujna i to samo u potpunoj tišini.

Zbog tako gabaritnog rashladnog sistema, kartica zauzima 2,9 slotova (efektivno tri) u kućištu, a pritom je i dugačka 32 santimetara, tako da zauzima popriličan prostor čak i u većem kućištu. Sama štampana ploča nešto je kraća, ali joj zato masivni backplate pomaže da ne bude preopterećena težinom kulera, pa nema ni najmanjih naznaka uvijanja i krivljenja kartice pod sopstvenom težinom.

Radni takt grafičkog procesora inicijalno je postavljen na 1440 megaherca, dok u boost režimu dostiže i 1935, barem po zvaničnim specifikacijama. Međutim, gotovo da nismo viđali situacije u kojima je kartica boostovala i održavala radni takt na manje od dva gigaherca, što je do sada najbolji rezultat koji smo videli. Kartica takav uspeh duguje, pored ostalog, i znatno većoj margini power limita, koju je kod ovog modela moguće postaviti na čak 121 odsto. Zbog toga je jasno da, pored tako dobrog automatskog overkloka, nema mnogo mesta za ručna podešavanja, pa je još koja desetina preko pomenutih dva gigaherca otprilike maksimum koji se može očekivati od ovog modela.

Kartica raspolaže i prekidačem za izbor jednog od dva profila u BIOS-u, od kojih onaj tiši donekle ograničava maksimalni radni takt i brzinu ventilatora, ali mi zaista nismo mogli da nađemo opravdanje za korišćenje Quiet režima, jer je i u Performance profilu kartica bila izuzetno tiha.

Za razliku od referentnog modela, ovde je na raspolaganju jedan HDMI 2.1 konektor više, čime je broj video-izlaza porastao na pet. Ipak, ograničenje samog čipa svodi maksimalni broj podržanih monitora na četiri, tako da će jedan od portova morati da ostane neiskorišćen. Na konstrukciju, funkcionisanje i ukupan utisak u radu ovog modela nemamo baš nikakve primedbe. Nije bez razloga ova serija najbolje što Asus nudi, tako da je svakom detalju posvećena pažnja i sve funkcioniše besprekorno.

Kada je reč o performansama, uprkos višem radnom taktu u odnosu na prosečne modele, neki generalni limiti GeForce RTX 3080 kartica su slični. Po koji frejm više je za očekivati u gotovo svakoj prilici, ali kod ovako brze kartice to i nije naročito bitan i svakako ne presudan detalj. Činjenica je da je ovo kartica koja pripada najvišoj klasi, pa je u skladu sa time i cena, o kojoj ovoga puta nećemo mnogo polemisati, zbog dobro poznate situacije na tržištu. Uglavnom, retko koja kartica, bilo kog proizvođača, može da stane na crtu ovoj.