1. jul 2021.

Redizajnirana verzija operativnog sistema Windows uvek je vest za sebe. Govorićemo o izgledu samog korisničkog interfejsa, ali ćemo još više spekulisati o tome na koji način će Microsoft u novoj postavci stvari kupcima naći „žicu” i izvući još koji dolar.

Ono što je već nekoliko sati nakon predstavljanja nove verzije najpopularnijeg operativnog sistema bilo jasno, jeste to da je ovaj novi Microsoft zaista nov i da, već nekoliko puta dokazano, ne pokazuje znake onog ranijeg, pomalo nepravedno, strogo kapitalistički označenog provajdera tehnologije. Od dolaska izvršnog direktora Nadele, Microsoft je kompanija koja razmišlja o budućnosti više nego o prošlosti, kompanija koja se trudi da osvaja inovacijama, a ne manipulacijama.

Ako posmatramo trenutak u kom najnovija verzija operativnog sistema izlazi, sa sigurnošću možemo reći kako se mnogo toga promenilo u odnosu na lansiranje prethodne velike verzije Windowsa. Osnovni kontekst sazidan je oko kompanije Apple i njihovog ozbiljnog i veoma uspešnog povratka u vertikalno zaokružene proizvode. Kako je Apple tržištu predstavio uređaje sa procesorima M1, laptopi i srodni računari postali su zaokruženiji nego ikada pre, te se sada na Mac uređajima mogu pokretati i aplikacije sa iOS i iPadOS operativnih sistema, bez značajnog „troška” u performansama. Ovo ojačava poziciju američke kompanije, ne samo u kontroli sopstvenog sistema, već i u komparativnoj prednosti koju ima nad alternativnim računarskim platformama, Androidom i Windowsom. Ono što ove dve platforme, pak, imaju zajedničko - jeste činjenica da u kontekstu uređaja na kojima se nalaze imaju prednost u sirovim brojkama. Broj računara koji pokreće Windows u odnosu na macOS značajan je koliko je značajan i odnos između telefona koje pokreće Android i iOS. Kako je Microsoft (gotovo u potpunosti) izašao iz sveta telefona, a Android ima uporedivo malo prisustvo kod laptop i desktop računara (kroz svoj Chromebook program), ne deluje logično da Google ili Microsoft krenu samostalno u borbu „prsa u prsa” sa Appleom i dočekaju njihovu vertikalizaciju svojom.

Namesto da to rade u potpunosti odvojeno, čini se da je izabran metod kojim će veći i stariji igrač, Microsoft, na svojim PC platformama imati pristup šarenom svetu Android aplikacija. Koliko je ovo direktna saradnja, pitanje je, imajući u vidu da je, za sada, Amazon taj koji će biti partner Microsoftu u omogućavanju upotrebe Android aplikacija. Informacije o ovom mehanizmu još uvek su nedostupne i na promociji Windows operativnog sistema, samo na trenutak, Chief Product Officer Panos Panay pomenuo je ovu opciju. Tehnologija na koju se ova mogućnost naslanja nosi naziv Intel Bridge, a radi se o posebno napisanom kompajleru za mnoge platforme. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, Android aplikacije moguće je pokretati, pored Intelovih procesora, i na procesorima kompanije AMD, ali i na onima koji su projektovani na ARM arhitekturi. Čitav proces je u povoju, pa prave rezultate treba očekivati početkom 2022. godine.

Ono što je ključna poslovna implikacija ovakvog načina rada jeste da se Google i Microsoft, zapravo, nisu mogli dogovoriti oko zajedničke strategije, koja bi i jednoj i drugoj strani donela puno. Sa jedne strane, deluje kontraintuitivno da tešnja saradnja nosi vrednost za obe strane. Google ima prodavnicu sa velikim brojem aplikacija, a sa njom i uhodan poslovni model. Prodavnica unutar Microsoftovog operativnog sistema je na nižem nivou i po broju korisnika i po zaradi, ali i po dokazanom poslovnom modelu. Sa druge strane, Microsoft ima mnogo stabilniju bazu korisnika i dokazanu mogućnost dodatnih prihoda kroz svoje OEM i druge servise.

Čini se da je glavni kamen spoticanja tešnje saradnje ove dve kompanije, zapravo, nemogućnost da se oformi partnerstvo na jednakim osnovama. Imajući znatno različite poslovne modele, marketinške strategije, a uprkos gotovo savršenoj komplementarnosti, ove dve kompanije verovatno nikada neće biti u stanju da stvore mehanizam kojim bi u potpunosti parirale kompaniji Apple. Stoga možemo očekivati profilisanje korisnika i uklapanje prema njima. U prevodu, sve tri kompanije će se fokusirati na svoje ključne korisnike i oko njih izgraditi funkcionalnost, što će biti veoma efektivno rešenje, ali ne i previše efikasno. Puno novca će sve strane potrošiti, a nema garancija da će sve te investicije dati rezultate i to one koji su potrebni ovim kompanijama kako bi se što bolje pozicionirale. Dobra strana priče je to što, u ovom modelu, najviše dobijaju korisnici. Izbor platforme biće i izbor sistema. Iako će cena po individualnom uređaju verovatno biti viša zbog većih troškova, dugoročno možemo očekivati manje izazova unutar, a više izazova među sistemima.

Svak na svoju stranu, reklo bi se. Očigledno je to jedini način kada se sretnu veliki i velika. „Kratko bi trajala ta ljubav”, misli se on. „Kratko bismo kliknuli”, misli se ona. Svak na svoju stranu. Bolje je, ipak, tako.