PRIMENA
Indijska svemirska agencija
Polako i ekonomično
Dragan KOSOVAC
1. jul 2021.

Istraživanje svemira je skup posao. Tokom poslednjih sedamdeset godina, samo nekolicina nacija uspela je da razvije vlastiti svemirski program i da zahvaljujući njemu ostvari značajne korake u pomeranju granica istraživanja kosmosa. Prva svemirska agencija osnovana je u Španiji čak 1942. godine. Ipak, Španski Nacionalni institut za svemirsku tehniku (INTA), godinama je ostao u domenu teorijskog rada i misija limitiranog karaktera. Prvi uspesi koji su privukli pažnju javnosti bila su lansiranja satelita u okviru Sovjetskog svemirskog programa početkom pedesetih godina što je, efektivno, bilo direktan povod da u SAD bude osnovana NASA 1958. godine. Tokom sledećih petnaestak godina, dok su dva suprotstavljena giganta bila zauzeta svemirskom trkom, većina ostalih zapadnoevropskih zemalja osnovale su svoje agencije, što je kulminiralo osnivanjem zajedničke Evropske svemirske agencije (ESA) 1975. godine.

Indijska organizacija za istraživanje svemira postiže impresivne rezultate sa znatno manjim budžetom od konkurencije...

Danas 106 nacija ima svoje svemirske agencije i programe i nekoliko poslednjih godina ukupni globalni budžet za istraživanje svemira je oko 72 milijarde dolara. Od tog broja, više od 50 milijardi su budžeti devet najvećih agencija. NASA je, naravno, na prvom mestu sa budžetom od skoro 20 milijardi dolara, na drugom mestu je kineska agencija CNSA (osnovana 1993. godine) sa budžetom od 11 milijardi dolara, a na trećem ESA, čiji godišnji budžet iznosi 6,5 milijardi. Roskosmos, naslednik sovjetskog programa, osnovan 1992. godine, troši 3,3 milijarde dolara, a japanska JAXA, uspostavljena tek 2003. godine, ima budžet od dve milijarde. Interesantno, čak tri evropske države troše znatna sredstva za vlastite projekte van ESA. To su francuski CNES sa 2,6 milijardi, nemački DLR sa 2,5 milijardi i italijanski ASI sa 1,8 milijardi. Na devetom mestu i poslednja svemirska agencija koja godišnje troši više od milijardu dolara je ona koja je starija od svih ostalih na spisku, sem NASA. U pitanju je Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO), osnovana 1969. godine, čiji godišnji budžet je 1,5 milijardi dolara.

Početak

Indijska svemirska organizacija osnovana je samo mesec dana nakon što su astronauti misije Apolo 11 sleteli na Mesec. Ipak, najzaslužniji čovek za uspostavljanje ISRO, fizičar i astronom Vikram Sarabhai, nije u prvi plan stavio uključivanje u svemirsku trku, već korišćenje naprednih tehnologija za pomoć u razvoju Indije. To je podrazumevalo da se u orbitu što pre postave telekomunikacioni i meteorološki sateliti, kako bi se pomoglo najvažnijoj grani indijske industrije - poljoprivredi. U trenutku osnivanja, ISRO ima skoro pedeset puta manji budžet nego NASA.

Indija se početkom sedamdesetih godina uključuje u sovjetski program za saradnju pri istraživanju svemira Interkosmos, što 1975. rezultuje lansiranjem prvog indijskog satelita Arjabhata pomoću ruske rakete Kosmos-3M. Proći će još četiri godine pre nego što ISRO završi sa razvojem vlastite rakete za lansiranje satelita, zvane SLV(Satellite Launch Vehicle). Od 1980. godine, Indija zvanično postaje šesta nacija sa vlastitim sistemom za lansiranje satelita u orbitu.

Razvoj

Tokom decenija, ISRO nastavlja sa unapređivanjem kapaciteta svojih lansirnih sistema. SLV nakratko zamenjuje ASLV (Augmented Satellite Launch Vehicle), a početkom devedesetih godina, prelazi se na PSLV (Polar Satellite Launch Vehicle), četvorostepenog „radnog konja” indijskog svemirskog programa. PSLV je u stanju da podigne 3800 kilograma tereta u nisku Zemljinu orbitu (LEO), 1750 kilograma u heliosinhronu orbitu ili 1300 kilograma u geoshinhronu transfer-orbitu (GTO). Ova raketa je od 1993. do 2020. godine uspešno lansirana okruglo pedeset puta i razlog je zašto mnoge zemlje i kompanije širom sveta koriste usluge indijskog svemirskog programa - povoljna cena postavljanja tereta u orbitu. PSLV je 2017. godine obavio rekordno lansiranje tokom kog je u orbitu odjednom podignuto čak 104 satelita iz sedam različitih zemalja. Tokom radne karijere od 27 godina, PSLV je ukupno lansirao impresivnih 342 satelita u službi 34 različite države.

Od 2001. godine, u službi je i trostepeni GSLV(Geosychronous Satellite Launch Vehicle) koji do LEO podiže pet tona tereta, odnosno, 2700 kilograma do GTO. Iako sličan po nazivu svom prethodniku, GSLV Mark III je potpuno nova klasa rakete uvedena u službu 2017. godine, čiji kapacitet je 10 tona do LEO i četiri tone do GTO. Ovo je lansirni sistem na koji će se Indija oslanjati tokom budućih svemirskih misija sa ljudskom posadom (prva će biti obavljena tokom sledeće dve godine), odnosno, budućih slanja sondi i rovera na površinu Meseca i Marsa.

Dok je za velike istraživačke misije potrebna raketa velikog kapaciteta, kao što je GSLV Mark III, za komercijalne misije je najbitnija stavka isplativost. Pošto je tokom poslednjih godina SpaceX znatno snizio cenu lansiranja pomoću raketa koje mogu da se koriste više puta, u ISRO rade na razvoju konstrukcije povoljne rakete sa radnim nazivom SSLV (Small Satellite Launch Vehicle), kapaciteta samo pola tone do LEO, ali sa cenom lansiranja na nivou ili čak ispod nivoa koji nudi SpaceX. Danas je lansiranje satelita industrija u kojoj se na godišnjem nivou obrne 3,7 milijardi dolara, a projekcije su da će do kraja decenije taj iznos biti skoro dvadeset milijardi. Način na koji Indija uspešno pomera granice mogućnosti sa i dalje ograničenim budžetom jeste ulaganje desetina miliona dolara u lokalne startape, čiji patenti i proizvodi imaju direktan uticaj na unapređenje i ekonomičnost njihovog svemirskog programa. Tako je u kompaniji Agnikul Cosmos razvijen raketni motor koji se kompletno proizvodi na 3D štampaču iz jednog dela. Startap Skyroot već ima vlastitu, privatno razvijenu raketu, Vikram, sa kapacitetom od 550 kilograma. Firma Pixxel bavi se razvojem senzorskih sistema za satelite, a Bellatrix Aerospace proizvodi raketne motore i elektronske potisnike.

Pored SSLV-a, ISRO radi na razvoju još nekoliko lansirnih sistema. Na prvom mestu je modularna teška raketa, koja bi do kraja decenije mogla da podigne 40 tona tereta u orbitu, a kasnim unapređivanjem i razvojem i do 100 tona. Takođe, u toku je i testiranje Indijske varijante spejs šatla, kao i postepen razvoj raketa za višestruku upotrebu. Pogled u budućnost nastavlja se razvojem novih pogonskih tehnologija, od onih za rakete (sa ekološki pogodnijim i efikasnijim gorivom), do onih za potisnike kapsula u bestežinskom stanju (jonski potisnici i plazma potisnici), kao i radioizotopskih termoelektričnih generatora za njihovo napajanje.

Misije

Tokom poslednje decenije, ISRO je serijom značajnih naučnih misija počeo da „hvata priključak” sa ostalim svemirskim agencijama. Tako je 2014. godine, uspehom misije Mangalyaan-1, Indija postala prva zemlja koja je uspešno postavila sondu u orbitu Marsa iz prvog pokušaja. Naslednik te misije, Mangalyaan-2 je u planu za 2024. godinu, ali još uvek nema zvaničnih podataka da li će ova misija sadržati samo napredni orbiter ili i lender (sa ili bez rovera). Nakon prve uspešne posete Marsu, 2015. godine, ISRO lansira svemirski teleskop Astrosat, koji obavlja merenja u širokom pojasu elektromagnetnog spektra (pokriva radio, infracrveni, optički, ultraljubičasti i rendgenski opseg spektra). Nakon isteka primarne petogodišnje misije, Astrosat je i dalje potpuno operativan, ali u ISRO već rade na naprednijoj verziji Astrosat-2.

Od 2008. godine, u toku je program Chandrayaan, za istraživanje Meseca. Prva sonda, lunarni orbiter Chandrayaan-1, zaslužna je za otkrivanje zaliha vode na Mesecu. Ovaj orbiter je nosio impaktorsku sondu MIP (Moon Impact Probe) koja je 14. novembra 2008. godine planski udarila u krater Šeklton u južnom polarnom regionu Meseca, brzinom od 6100 kilometara na sat. Analizom mesta udara otkriveni su kristali leda ispod površine. Drugi korak ovog programa, misija Chandrayaan-2, postavila je istovremenu orbitersku sondu oko meseca 20. avgusta 2019. godine. Mesec dana kasnije, lender Vikram (sa roverom Pragyan) izgubljen je prilikom pokušaja mekog sletanja. Plan za misiju Chandrayaan-3 je da 2022. godine ponove sletanje sa unapređenim verzijama lendera i rovera. Sem toga, ISRO planira misiju LUPEX (Lunar Polar Exploration) koja će, u saradnji sa japanskom agencijom JAXA, 2024. godine na južni pol meseca da pošalje jedan još napredniji rover.

Za 2022. godinu, u planu je i misija za proučavanje Sunca iz neposredne blizine. Sonda Aditya-L1 proučavaće koronu Sunca, ponašanje magnetnih polja i koronalne eksplozije. Godinu dana kasnije, orbiter Shkaryaaan-1 započeće snimanje Venerine atmosfere, a za 2025. godinu, u planu je još jedna misija za proučavanje Venere u saradnji sa agencijama Roskosmos i CNRS. Do kraja decenije, ISRO planira i misiju za izučavanje Jupitera i njegovih meseca, ali za sada nema zvaničnog vremenskog okvira kada će ta misija biti pokrenuta.

Budućnost

Krunski dragulj projekata na kojima ISRO radi jeste razvoj kapsule Gaganyaan za transport ljudske posade. Prvi orbitalni test prazne kapsule (lansiranje raketom GSLV Mark III) u planu je za decembar ove godine, drugi za početak sledeće, a do sredine 2023. godine (značajna lansiranja se često obavljaju na indijski dan nezavisnosti 15. avgusta) planira se prvi let sa tri člana posade. Prva četiri indijska „vyomanauta” uspešno su završili obuku u ruskom Trening centru za kosmonaute Jurij Gagarin. Lansiranjem posade u orbitu, Indija će postati četvrta nacija, nakon SAD, SSSR/Rusije i Kine, koja može da samostalno šalje ljude u svemir. Sem toga, kako sve veći broj svemirskih agencija (a i privatnih kompanija) sve češće govori o novim misijama sa ljudskom posadom čiji cilj su Mesec, ali i Mars, ispostavlja se da je ISRO dostigao ovaj bitni stadijum mogućnosti istraživanja svemira baš u pravom trenutku.


PRETHODNI TEKST
SLEDEĆI TEKST
Najčitanije
Igre
Telefoni
Hardver
Softver
Nauka
Aktuelno štampano izdanje
SEPTEMBAR 2021
Humankind
Humankind je kompleksna zver, složenija nego Old World i zaguljenija nego Civilization VI sa obe ekspanzije...
AMD Ryzen 5 5600G i ASRock B550 Taichi
Gejmerski survival kit
Novi APU modeli predstavljaju „survival kit” za igrače, da mogu kako-tako da se igraju dok se situacija na tržištu ne normalizuje...
Asus ROG Strix Radeon RX 6600 XT Gaming OC
Brz, hladan, tih... i preskup
Odlična kartica koja bez ikakvih problema izlazi na kraj i sa maksimalno nasviranim zverkama od igara i u rezoluciji od 2,5K...
Gigabyte Aorus 17G KD
Takmičarski laptop
Gejmerski laptop za one kojima u igranju nije bitna puka lepota grafike, niti priča i istraživanje, već - brzina...
Asus ROG Zephyrus M16 (GU603HR)
Više piksela, više akcije
U kućištu koje odgovara standardnom laptopu sa ekranom od 15,6 inča, ovde je upotrebljen WQXGA ekran koji je veći po visini za 11 odsto...
Šesta generacija mlaznih lovačkih aviona
SF u stvarnosti
Avioni koji će uskoro gospodariti nebom podsećaju na nešto iz naučne fantastike...
Novi standard veb-protokola i mnogo više od toga
QUIC i HTTP/3
U proteklih četrdeset godina možda se najmanje menjao HTTP protokol koji je odgovoran za prenos svega onoga što gledamo na vebu...
Nokia X10
Pouzdani 5G srednjak
Nokia X10 je deo programa Android One i ima garantovanu trogodišnju podršku za sistemska i bezbednosna unapređenja...
King’s Bounty II
Taktička dubina, izazovnost i zabava tokom poteznih bitaka i dalje su na očekivano visokom nivou...
Psychonauts 2
Osim kompleksnijeg gejmpleja i „mekših” fazona, igra se od keca prvenstveno razlikuje po spektakularnoj, modernoj grafici...
Diablo II: Resurrected
Igra stvorena za ljubitelje aRPG žanra kojima je Diablo III bio previše šaren...
© 2021 Svet kompjutera. Sva prava zadrzana.
Novi broj - Arhiva - Forum - O nama