Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2021.

Na trenutak se činilo da će Going Medieval biti novi megaviralni hit na Steamu, a onda je sve nekako utihnulo. Torov grom ne udara dvaput u pola godine, a i Valheim je isporučen sa mnogo više sadržaja nego ovaj simulator srednjovekovnog sela koji potpisuju naši ljudi. Da, naši, valjda... O studiju Foxy Voxel znam samo da su u pitanju neki kolokvijalni „naši”, jer ta informacija teško može da se iščačka s njihovog sajta. Mada, realno gledano, ne verujem da bi ekipa tržišno profitirala paradiranjem te informacije.

Going Medieval je early access igra sa prilično masivnom roadmapom elemenata koji čekaju na red da budu implementirani. U pitanju je simulator srednjovekovnog sela, koji gađa istu publiku kao RimWorld, ali umesto ptičje perspektive bira fensi izometrijski pogled na akciju. U igri vodite grupu kolonista koji beže od kuge i odlučuju da naprave sopstveno imanje usred ničega. Startujete s gomilicom resursa i nekoliko ljudi sa različitim talentima, a dalje sve sledi klasičan survivalistički obrazac. Napravićete im magazu za odlaganje zaliha i krov nad glavom ispod koga mogu da spavaju, a onda se posvetiti pokretanju lanca proizvodnje i napretka.

Svaki kolonista ima različit stepen veština i lične preference, to jest, entuzijazam za određene aktivnosti. Ako, primera radi, mladi Athelwulf ima „3 od 100” u rudarenju, ali dve zvezdice pored skilla, znači da će mu veština napredovati nekoliko puta brže nego nekome ko je incijalno veštiji, ali indiferentniji. Pothranjivanje ambicija je ključ za rast i razvoj uspešne kolonije, ali zbog relativno malog broja ljudstva, uska specijalizacija nije rešenje - svaki seljanin, čime god da se bavi, moraće da zna da čupa, sadi, priprema hranu i koristi luk i strelu. Sve aktivnosti su automatske i možete da ih fino iscinculirate uz pomoć interfejsa za prioritete svakog pojedinačnog koloniste. U slučaju napada na selo, imate poseban taster za mobilizaciju koji vam daje klasičnu RTS kontrolu nad svakim seljaninom dok opasnost ne prođe.

Odbrambene sposobnosti su stvar koju ne smete da potcenite, jer će selo svaki čas biti meta napada bandita i drugih antagonista, pa i čopora gladnih vukova. ni opstanak možete da obezbedite podizanjem palisade oko sela i opremanjem svakog koloniste lukom - stojeći na zidu i odapinjući strele na oklopnike sa buzdovanima koji čekićaju ojačana vrata, čak i smotana Maud ima dobre šanse za preživljavanje.

Srednjovekovni život, i pored povremenih stresova, bio je, pre svega, monoton. Vaši seljani će sejati, kopati, žnjeti, spavati, moliti se i igrati bekgemon (!?), a vi ćete ubrzavati vreme čekajući da se nakupi dovoljno resursa X od kog vam zavisi izgradnja objekta Y. Vremenske prilike se menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba, od čega zavisi i brzina kvarenja hrane u skladištu. Ovo je verovatno prva igra u kojoj sveže meso brže propada leti nego u jesen, što je za svaku pohvalu.

Osim pabirčenja resursa i preživljavanja, gotovo sve drugo je u „developerskom pajplajnu”. U igri trenutno nema međuljudskih odnosa, rađanja dece, diplomatije, zaraznih bolesti, trgovine, niti bilo čega drugog što zadire u kompleksnije vode. Autori će morati da porade i na sistemu odlaganja resursa i opremanja seljana, koji su trenutno bazični i vrlo neudobni. Takođe bi bilo lepo da implementiraju i svoj jezik u igru, jer u moru podržanih postoji čak i turski, ali od srpskog nema ni traga. Bravo Jokiću, tako se igra za reprezentaciju! Da li možete da zamislite neki indie studio iz Poljske koji svoju igru ne bi lokalizovao na poljski? Ne mogu ni ja. I ne mora baš sve da se isplati odmah.

Going Medieval je još uvek previše gola igra da bih mogao da vam je preporučim. Mislim da joj se treba vratiti za nekih godinu dana i videti da li je Foxy Voxel ispunio predizborna obećanja ili ne.