Dragan KOSOVAC

1. jul 2021.

Prepoznatljivi stereotip o herojskom „poslednjem uporištu” istovremeno predstavlja često korišćeni kliše u modernoj pop kulturi (pogotovo u fantasy literaturi), ali to i dalje ne umanjuje privlačnost koncepta grupe junaka koji suočeni sa nadmoćnim neprijateljem odbijaju (ili ne mogu) da napuste položaj, već odlučuju da ostanu i bore se do poslednjeg daha. Bilo da se radi o stvarnom događaju, kao što je slavna bitka kod termopilskog klanca 480 godine pre nove ere ili o fiktivnom sukobu (brojni primeri iz opusa Dejvida Gemela se nameću sami), poslednje uporište samo po sebi ima brojne elemente dobre priče, od napetosti i dramatičnosti, do junaštva, akcije i, na posletku, tragedije.

Igra The Last Spell iz francuskog studija Ishtar Games (bivši CCCP, poznat po naslovima Dead in Bermuda i Dead in Vinland), takođe je zasnovana na konceptu poslednjeg uporišta. U ovom specifičnom slučaju, radnja je smeštena u mračni fantazijski svet u kom se apokalipsa već desila. Trka za magijskim naoružanjem između zaraćenih kraljevstava otela se kontroli. Nebrojeni životi su izgubljeni, gradovi leže u ruševinama, a zemljom tumaraju horde čudovišta, nemrtvih vojnika i utvara željnih ljudske krvi. Jedina nada za spas je da poslednji živi magovi zajedničkim snagama bace moćnu, poslednju čaroliju koja će zauvek onemogućiti korišćenje magije u ovom svetu. Priprema ove poslednje čarolije traje danima. Svake noći monstrumi privučeni magičnim silama pokušavaju da ubiju čarobnjake u magijskom transu, a njihovu jedinu zaštitu čini družina junaka spremnih da se bore do kraja.

The Last Spell je taktički RPG sa poteznim izvođenjem na izometrijskom bojnom polju, a tu je i rudimentarno upravljanje bazom i njena izgradnja između bitaka. Kao što smo naveli, svake noći napadaju horde čudovišta (bez šale, neprijatelja je baš mnogo). Na nama je da rasporedimo svoje heroje i pažljivo koristimo njihove veštine, akcione poene i manu, kako bismo eliminisali sva čudovišta koja napadaju date noći. Kada svane, pred nama je kratka faza izgradnje, tokom koje među ruševinama podižemo nove građevine koje će pomoći našim junacima da nabave novu i bolju opremu, regrutuju nove članove družine i regenerišu vazda oskudnu manu. Tu su i barikade, zidine i zamke koje će usporiti nadiranje protivnika, malo ih oštetiti i idealno usmeriti njihovo kretanje na povoljan način za borbena dejstva naših heroja.

Kada smo već kod heroja, igru počinjete sa relativno standardnom postavom: ratnik sa mačem, mag sa čarobnim štapićem i rendžer sa lukom i strelom. Ipak, nakon prve noći i stečenog iskustva za podizanje nivoa, imate šta da otkrijete. U igri, zapravo, nema klasa, već se specijalizacija svakog pojedinačnog lika obavlja kroz kompleksan sistem atributa, perkova, traitova i veština. Savladavanje ovog sistema zahteva malo vremena i truda, ali se na kraju svakako isplati. Veštine su, tehnički gledano, najbitnija stavka, jer tokom svake bitke njih aktivirate da biste napadali protivnike, ali one nisu vezane za junake, već za njihovo oružje. Svaki lik može da ima dupli loadout i da u toku misije proizvoljno menja aktivno oružje, čime menja svoj arsenal borbenih veština. Pomenuta aktivacija veština troši dve vrste resursa. Sa jedne strane su akcioni poeni koji se regenerišu sa svakim potezom, a sa druge je mana, dragocena, zlata vredna mana koja se NE regeneriše tokom misija, a za vreme dnevne faza možete da je nadoknadite samo ako ste izgradili odgovarajuću građevinu i to ne svim likovima. Dok se iz noći u noć suočavate sa sve opasnijim hordama protivnika, morate da razmišljate dugoročno i planirate kome i kada ćete dopuniti manu. Kada završite partiju, moći ćete da kupujete trajna meta-unapređenja od demonskog i anđeoskog dobročinitelja, a onda počinjete sve ispočetka sa boljom šansom da izdržite nekoliko noći duže.

U Ishtaru planiraju da The Last Spell bude u Early Accessu oko godinu dana, kako bi ispeglali balans i dodali još sadržaja, ali već sada igra izgleda veoma dobro.