ThermalTake Xaser III

Verujte da ima razloga! Pre nešto više od godinu dana predstavili smo kućište-prvenac kompanije ThermalTake - Xaser II. Nije greška, prvi Xaser koji je TT prodavao zaista je imao rimsko dva u oznaci - onaj sa oznakom I se ili nije pojavio u prodaji ili uopšte nije ni postojao. Xaser II nije ostavio ravnodušnim nikoga ko ga je ugledao: vizeulno je bio „miljama” daleko od bilo čega što se tada moglo kupiti.

Nedavno je ovo kućište dobilo naslednika, logično nazvanog Xaser III. Od ove generacije Xaseri se dele na nekoliko serija: Super Tower, Skull, Romeo i LanFire. Super Tower je najveći i najprestižniji, a ostali su manji i/ili slabije opremljeni. Mi smo na testu imali primerak sa tačnom oznakom Xaser III Super Tower V1420A, najvećim delom urađen od čelika, sa ThermalTake napajanjem deklarisanim na 420 W i bočnom stranicom s „prozorom”.

Razlike u odnosu na Xaser II vidljive su na svakom koraku. Iako je i prethodni model bio dobro osmišljen i vizeulno veoma impresivan, novi model je značajno unapređen. Danas, gledano s vremenske distance od godinu dana, izgleda nam da je prilikom dizajniranja Xasera II bio bitan samo izgled. Kod Xasera III to svakako nije slučaj jer pored lepog izgleda ovo kućište krasi i velika funkcionalnost.

Možete se zapitati o čemu mi to sada pričamo: „kućište k’o kućište, samo dobro izgleda”. Međutim, stvari postaju jasne kada se Xaser III Super Tower detaljnije analizira. Fizički izgled spolja nije mnogo promenjen pa i dalje dominira crna boja, uz nekoliko crvenih detalja. Na donji deo prednjeg panela dodat je svetleći natpis „ThermalTake” koji posebno dobro izgleda u mraku. Ipak, to može da dosadi, pa je dobro što postoji prekidač za isključivanje.

Gornji deo prednje maske su aluminijumska vrata koja pokrivaju prostor za tri 5,25-inčna i dva 3,5-inčna uređaja. Tu dolazimo do prvog unapređenja, tj. nove bravice koja sada umesto dva ima tri položaja. U prvom je sve zaključano, u drugom je moguće otvoriti prednja vrata i (najčešće) manipulisati CD i FDD medijima, a u trećem je moguće „odškrinuti” ceo prednji panel! Poslednje ćete raditi u slučajevima kada poželite da očistite filtere za prašinu na prednja dva 80-milimetarska ventilatora koji uvlače vazduh (Xaser II ih nije imao) ili da okrenete osigurač koji se tu nalazi i koji onemogućava skidanje bočnih stranica. Ovo je značajno za sigurnost komponenti, pošto je kod ovog kućišta odvrtka potpuno nepotreban alat - predviđeno je da je sve moguće otkačiti ili ubaciti samo prstima. Znači, tek kada je ovaj osigurač u otključanom položaju, bočne strane se skidaju tako što se rukom odvrnu dva zavrtnja.

Filtere imaju i dva bočna ventilatora, koji se nalaze u levom delu kućišta, montirani na posebnu plastiku koja se „nadvija” preko PCI i AGP slotova. Služe da uvuku svež vazduh i „oduvaju” toplotu sa kartica ubodenih u matičnu ploču. Pored ova četiri, kućište ima još tri istovetna ventilatora. Dva su monitirana iznad procesora, dok je poslednji postavljen u središte gornje stranice kućišta i izvlači topao vazduh. Nijedan od ova tri ventilatora nije opremljen filterom, ali to nije ni potrebno jer ovi ventilatori vazduh izvlače iz kućišta, za razliku od četiri prethodno navedena koji ga uvlače.

Druga značajna novina jesu promene u samoj „limariji”. Dizajn je i dalje zasnovan na Chieftecovom, ali su ovog puta promene mnogo veće. (Xaser II je bio tek neznatno promenjeni Chieftecov Midi Tower.) Prvo što upada u oči jeste mesto za četiri hard diska koji se sada montiraju s leva, poprečno u odnosu na kućište. Ovim je značajno pojednostavljeno ubacivanje i vađenje, priključivanje kablova ili prebacivanje džampera. Naravno, za pričvrščivanje se ne koriste zavrtnji već plastične vođice. Nije zaboravljeno ni hlađenje - ona dva 80-milimetarska ventilatora montirana iza prednjeg panela duvaju upravo preko ovog dela kućišta.

Mesta za 5,25-inčne uređaje ima četiri, ali je jedan unapred popunjen Hardcanom verzije 9 (vidi tekst u okviru). Preostala tri su slobodna da se popune prema želji i potrebama korisnika, baš kao i dva 3,5-inčna mesta ispod.

Za montažu kartica takođe nije predviđeno korišćenje odvrtke, niti se koriste zavrtnji. Svako mesto poseduje mehanizam koji jednostavnim pritiskom fiksira karticu u slotu. Ipak, ovo u praksi ponekad ne funkcioniše baš najbolje, javljaju se problemi sa karticama veće visine (a takva je većina boljih grafičkih kartica; recimo, jedan Radeon 9800 nemoguće je dobro fiksirati na ovaj način). Srećom, rešenje je jednostavno jer se plastični mehanizam lako uklanja i montaža se obavlja na klasičan način - uvrtanjem zavrtnja.

Kao što smo pomenuli, uz V1420A dolazi i napajanje. U pitanju je ThermalTake W0009R, model iz serije PurePower deklarisan na 420W. Ipak, malo bolje zagledanje otkriva da je ovo u stvari Chieftecov HPC-420-102DF sa ThermalTakeovom nalepnicom. Kasnije istraživanje je pokazalo da je cela slabija serija TT PurePower u stvari Chieftecova proizvodnja. Samo je serija Butterfly proizvod ThermalTakea, ali to je najbolja serija i moguće ju je nabaviti samo posebno jer ne dolazi uz kućišta. Čistunci će reći da Chieftec nije baš najbolji izbor, tj. da vrhunsko kućište kao što je Xaser zaslužuje bolje napajanje poput Enermaxa, Vanteca ili Zalmana.

Pošto je ovo kućište namenjeno naprednim korisnicima, jasno je da će se u njegovoj unutrašnjosti naći hrpa kablova. TT je mislio i na ovo. Na nekoliko mesta u unutrašnjosti montirane su kopče kojima je moguće „dovesti u red” većinu žica i kablova. Ovo su finese koje vrlo malo podižu ukupnu cenu, ali su veoma korisne - čemu providno kućište ako se unutra vidi samo gust splet kablova?

Nije izostavljena ni još jedna bitna stvar: takozvani front USB portovi. Ovoga puta su oni postavljeni na gornju stranicu kućišta, po sredini, pa bi se mogli zvati i „top USB portovi”. Pored dva USB konektora, tu su i jedan IEEE-1394 i po jedan stereo ulaz za slušalice i mikrofon. Stariji Xaser II ovo nije imao, zbog čega su mu mnogi korisnici zamerili.

Novom Xaseru se, zato, malo šta može zameriti. Dizajn je nekako jednostavniji, a ipak lepši. Ventilatora ima više, ukupno sedam ako se ne računaju oni u napajanju. Odlično su pozicionirani, a i dimenzije su dobre - u pitanju su „osmice” koje „vuku” svega 1,2 W, što je blizu donjeg minimuma za 80-milimetarske ventilatore. Zbog toga su svi Xaserovi ventilatori spori, ali nečujni. Razloga za brigu, naravno, nema: iako su ventilatori spori, ipak ih je dovoljno da unutar kućišta vlada propisna promaja.

Niko ne voli da vidi prašinu na svom voljenom hardveru, a prašina ima i loš uticaj na radni vek računara. Zato je postavljanje filtera takođe je veliko unapređenje. Filteri se lako skidaju i čiste.

Sistem pričvršćenja hard diskova dalje doprinosi jednostavnosti montiranja i održavanja računara.

Sve u svemu, ukoliko ste zaljubljenik u računare, nemoguće je da vam se Xaser III ne svidi, kako zbog izgleda tako i zbog celokupnog tehničkog rešenja. Ono što će svakako odbiti mnoge jeste cena koja se kreće od 150 evra za „samo limariju” do preko 200 evra za aluminijumski model s napajanjem. Realno gledano, Xaser III vredi taj novac.

Prostrana kutija od odličnog lima, sedam ventilatora s filterima, kontroler ventilatora, providna stranica i sve to uz vrhunski kvalitet izrade i dizajnirano tako da ostavi neprevaziđeni vizuelni utisak na bilo koga ko se nađe u blizini... Pokušajte da nađete sve ovo i ubacite u bilo koje drugo kućište - potrošićete sličnu količinu para, ali sigurno je da neće izgledati ni upola dobro kao Xaser III. Stoga bez ikakve griže savesti preporučujemo neko od kućišta Xaser III serije svakom ko je sposoban da ga plati.