Siniša ŠEŠLAK

1. novembar 2020.

Kada na nekom pretraživaču na internetu ukucate upit za društvene mreže, verovatno prva definicija koja će vam se ponuditi kaže: bilo koji digitalni alat koji omogućava korisnicima da brzo kreiraju i dele sadržaj sa javnošću. U ovoj definiciji nema nečega pogrešnog i predstavlja upravo ono što su društvene mreže u svojoj originalnoj zamisli. Zvuči kao nešto što će da prigrabe kreativci i zatrpaju svojim sadržajem, koji će onda da dele sa javnošću. I tako i jeste bilo nekada. MySpace, kao rodonačelnik društvenih mreža bio je upravo to - platforma na kojoj su kreativci, muzičari, mogli da dele svoj sadržaj sa javnošću. Bilo je igralište indie bendova i njihovih fanova, svašta se kreiralo i objavljivalo. Ali, i na toj mreži se dešavalo nešto specifično, ljudi su pravili profile i objavljivali bilo šta, samo da budu primećeni, ne samo nužno muzičari i muzika. Bili su to prvi nagoveštaji nečega što gledamo danas.

MySpace je propao kao i brojne druge društvene mreže posle njega, ali faktički, mada ne i tematski, naslednik MySpace društvene mreže u tom trenutku bio je Facebook. Pored niza srećnih i pravih poteza, u razvoju te mreže presudno je bilo njeno otvaranje za vaskoliki svet. Dok je bila mreža samo za Ivy league studente, predstavljala je aždaju u svom embrionalnom stanju (jajetu?). Tek onog trenutka kada je postala mreža za običan plebs, dozvoljavajući bilo kome da se priključi i objavljuje sadržaj, postala je to odrasla aždaja. Odjednom su svi dobili priliku da vrisnu u digitalni bunar i da se osećaju zaštićeno od posledica onoga što su izgovorili ili napisali. Facebook je jako brzo shvatio da bi ljudi trebalo da mogu da objavljuju šta im je volja, pa je automatski uključena podrška za linkove prema setnim YouTube pesmama, statusi kojima se izražava određen stav ili fotografije, kao svedok nečega što narod želi da pokaže.

Čovek, kao društveno biće, prigrabio je mogućnosti društvenih mreža i time kompenzovao nedostatak kafanskog druženja ili šetnji u parku, prouzrokovanih brzom svakodnevnicom i jurnjavom za porodicom i poslom. Instant doza socijalizacije putem interneta pomogla je da se osećamo povezano, uljuljkala nas je u osećaj sigurnosti da tako možemo brzo i jednostavno da ostanemo u kontaktu sa svojim najbližima, da smo obavešteni o trenutnim dešavanjima u svetu i oko nas i da zadovoljimo dnevnu dozu vriska u bunar. Sve u par minuta i nekoliko klikova. Možemo reći da je tehnologija dozvolila čoveku da se - apsurdno iz perspektive današnjeg vremena - približi sebi i sebi sličnima u vremenu kada su ljudi sve više patili od usamljenosti izazvane životom u velikim gradovima i životom novog doba.

Ipak, da pogledamo šta su danas društvene mreže i da uporedimo to sa našom definicijom sa početka. Današnje društvene mreže predstavljaju najveći marketinški poligon na svetu. Finale Svetskog prvenstva u fudbalu i Superbowl su jedine dve stvari koje kako-tako mogu da se nose sa marketinškom polugom Facebooka i to samo na jedno veče. Ni ne čudi, jer već za petnaestak godina postojanja društvena aždaja Facebook ima neverovatnih, skoro dve i po milijarde korisnika. To je baza svega i svačega, građena duže od decenije, akvizirajući različite uzraste i interesne grupe koji su danas u različitim uzrastima i još različitijim interesnim grupama. I dok je Facebook neprikosnoven na prvom mestu, na drugom mestu se nalazi njegov pobratim po konsolidovanom bilansu - Instagram. Kompanija koja je eksplodirala preko noći, jašući na talasu pomodarski efemernih sadržaja. Sve što je Twitter, kao metuzalem među društvenim mrežama, radio zamalo ispravno, Facebook radio delimično ispravno, Instagram je radio odlično. Pogodio je upravo u meso ljudske duše i zaplovio na najnižim ljudskim strastima, dozvoljavajući običnom čoveku da se napokon oseća srećno lažući sebe i druge, kao što i njega lažu drugi, svi u udruženom poduhvatu laganja samih sebe. Ali, krenimo redom. Ideja koja je zamalo lansirala Twitter međ’ zvezde bila je na umalo ispravnom konceptu Facebook statusa. Ljudi su bili srećni što napokon oni mogu da kažu nešto, osećajući da sa druge strane imaju publiku koja ih pomno sluša i ceni. Uvođenje lajkova samo je pojačalo taj osećaj smislenosti. Tako su ljudi piskarali i komentarisali svašta, dobijajući neprimetno mikroparče najveće svetske pozornice. Twitter je zamalo uspeo da upravo na tome kapitalizuje svoje linije kôda. Bez prevelikog zamaranja online igrama, stranicama i raznolikim sadržajem, što je radio Facebook, odlučili su se samo za tekstualne kratke poruke i verovatno nesvesno zamalo pobedili. Jedina greška im je bila ta što su se potpuno odrekli drugih medija, stavljajući previše nade u čovekovu želju da nešto kaže. Društvene mreže su surove, ljudi lako dopadnu pod prozivke za najmanje greške, a kada neko piše svoje lično mišljenje u kratkim rečenicama, prostora za gramatičku ili bilo kakvu grešku je dosta. Nije to za svakoga, a Twitter se tu preračunao. I tako su ljudi digli ruke od pisanja i oberučke prigrabili Facebook, sa svim lepotama objave beskonačno mnogo fotografija, tagovanja, lajkovanja.

Ali, ima nešto što Facebook nije radio do kraja kako treba. Previše je to bilo za jednog čoveka koji je dolazio na Facebook kao na izlog izmišljenih života. Morao je da se potrudi oko fotografija, komentarisanja po bitnim sadržajima, deljenjima drugih zanimljivih stvari, a ponekad i neki zanimljiv status da bi sve bilo kompletno. Bilo je to previše za svakoga, previše posla, lako se zaostajalo za power userima i osećalo depresivno. Zato je Instagram ponudio upravo ono što je svima trebalo (baš svima?), zagrebavši po dnu ljudske duše i dohvativši samu patinu tog dna. Omogućio je ljudima instant objave koje su oduvek želeli - fotografije. I to lepe fotografije. Dovoljno je samo da uperite kameru, škljoc!, i nakon nekoliko već spremljenih filtera izgledate srećno i uspešno, baš kao i svi oni uzori koji nam se serviraju na bilbordima i televiziji. Odjednom je svako jelo postalo uspeh, svaka klupa je postala egzotična i cool lokacija, svaki portret umetnička fotografija. Čovek je oduvek hteo da se pohvali, da je u tom moru reklama koje mu konstantno stavljaju šargarepu ispred nosa on napokon stigao tu šargarepu. Da napokon živi u tom spotu sa televizije. Instagram je pojačao upravo taj osećaj ekskluzivnosti i potrebe da se ništa ne propusti, prigrabio je ideju kratkih objava sa vremenskim rokom - story, jako dobro znajući da će efemerni sadržaj učiniti korisnika zavisnim još više. Sve se pretvorilo u izložbu ličnih života, bez da se iko zapitao kome uopšte želi da pokaže te fotografije i zbog čega? Da li je to upravo osoba koja želi da bude? Da ne bude da je sve samo na nagađanjima, trenutno najveći trendovi na društvenim mrežama su kratki sadržaji, fotografije i video zapisi. I da, tu dolazimo do video-zapisa.

Ceo ovaj tekst je pokušaj da se shvati kreiranje sila koje neumoljivo oblikuju internet. A jedna nova je upravo nastala - TikTok. Sve ono što su prethodnici iscrpli i činilo se da ne može dalje, TikTok je podigao na viši nivo. Ili spustio još niže, kako vam se više sviđa. Dok se verovalo da su fotografije kralj medija kojima čovek želi da se obraća vaskolikom svetu koji ni ne sluša, TikTok je ponudio deljenje kratkih video zapisa i pogodio pravo u žicu, upotpunjavajući viralnu paletu društvenih mreža. Toliko brzo je narastao do pola milijarde korisnika, da ga se čak i američka administracija uplašila i banovala ga. Sporazum je došao u vidu predloga prebacivanja HQ-a samog TikToka u Sjedinjene Američke Države.

Pišemo o tome što se dešava sa TikTokom, jer ono što moramo da probamo da shvatimo jeste kako smo došli do ovoga. Šta nas je, zapravo, dovelo u situaciju da najnapredniji izum čovečanstva - internet, koristimo za čačkanje po najjeftinijim emocijama. Da li smo toliko truli iznutra i da li će nam baš tehnologija pomoći? Razumevanje ovoga može pomoći ne samo da razumemo sebe, nego da razumemo i trendove. Da li ćemo sutra sve naše niske strasti prepustiti tehnologiji i gde je granica?

Pre nego što se odjavimo, pošteno je reći - definicija društvenih mreža toliko je široka da je njihova lepeza ogromna i tu zaista ima nekih dragulja interneta (Stackoverflow?), ali ono o čemu sada pričamo su šampioni koji oblikuju svet oko nas. U svemu ovome ostaje nejasno da li smo se ikada prijavili za ovo? Da li smo ikada želeli da budemo ovoliko ranjivi na sopstvenu tehnologiju? I da li možemo one benefite sa početka teksta da kompenzujemo sa izobličavanjem nas samih u obliku društvenih mreža, kako nam diriguju? I kako bi, zapravo, zaista trebalo da glasi definicija društvenih mreža? Evo jednog predloga: bilo koji alat koji korisnicima omogućava da se osećaju bolje oko svoje svakodnevnice. Da li su društvene mreže terapeutske alatke ili terapeutske institucije naših izlomljenih emocija i nesigurnosti? I šta je sledeće? Ako ništa drugo, zaradićete milione ako smislite.