Dušan DINGARAC

1. novembar 2020.

Porez na novac koji fizičko lice dobije iz inostranstva mora da se plati. Tako kaže aktuelni zakon i tako je sigurno već više od decenije. Zakoni kažu i da je, osim u specijalnim slučajevima, zabranjeno imati bankarski račun u inostranstvu. Na svaki priliv novca iz inostranstva, fizičko lice u banci popunjava „izjavu” za NBS.

Iako se ništa u propisima nije promenilo, što je potvrdio i ministar finansija, Poreska uprava je trinaestog oktobra na svojoj Fejsbuk stranici objavila poziv za samoinicijativno prijavljivanje prihoda iz inostranstva. Isto obaveštenje osvanulo je i na veb-stranici PU (i.sk.rs/357739), a dva dana kasnije objavljen je i dokument (i.sk.rs/357740) koji bliže objašnjava poreski tretman primanja po osnovu rada fizičkog lica, rezidenta Republike Srbije, ostvarenih u/ ili iz druge države. U saopštenju, PU navodi da je uporedila dostupne podatke o uplatama iz inostranstva i podatke o podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika i ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i identifikovala ta fizička lica. Ujedno, pozvala je sva takva lica da sama obračunaju porez i doprinose, sve sa kamatom, pre nego što ih poreska inspekcija pojuri. Kazne su, naravno, novčane, uz prekršajnu, ali i krivičnu odgovornost ako je iznos neplaćenog poreza nešto viši. Dakle, može i zatvor da se zaradi, a dugovanja prema PU ne zastarevaju pet godina. Pomoć se nudi u obliku šaltera „Vaš poreznik” u filijalama PU.

Ono što je u javnosti, digitalnoj, na društvenim mrežama i u komentarima vesti, diglo najviše prašine jeste nabrajanje „zanimanja”, tj. vrste usluga koje je PU navela u saopštenju. U pitanju su usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga. Zatim, prihodi ostvareni na društvenim mrežama („jutjuberi”, „influenseri”), internet klađenje i slično, kao i izdavanje sopstvene nepokretnosti do 30 dana („stan na dan”).

Kako zakon propisuje, fizičko lice koje ostvari prihod iz inostranstva, dužno je da samostalno podnese poresku prijavu i plati porez. Gledano sa jedne strane, to zvuči sasvim razumno. No, obračunati porez i doprinose, samim tim i popuniti formular prijave (to može online), zapravo, nije tako jednostavno. Često se i knjigovođe muče sa raznim poreskim prijavama. Morate da znate koliki je procenat normiranih troškova koji se otpisuju (pominju se tri kategorije u zavisnosti od delatnosti), na ostatak treba sračunati dvadeset odsto poreza, PIO doprinose od 25,5 odsto i doprinos za zdravstvo u iznosu od 10,3 odsto. Naravno, sve zavisi od vašeg statusa, tj. da li ste negde stalno zaposleni. U tom slučaju nema doprinosa za zdravstvo. Opisan slučaj je onaj najčešći, ali se razne stvari mogu menjati u zavisnosti od različitih statusa fizičkog lica ili u zavisnosti iz koje zemlje je uplata i da li Srbija ima potpisan ugovor sa tom zemljom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ujedno, zakoni kažu da fizičko lice može da pruža usluge inostranim licima bez registrovanja delatnosti samo ukoliko ima zaključen ugovor o radu, delu i slično. U suprotnom, radi na crno. A kakvi su ugovori sa raznim platformama za rad, društvenim mrežama i drugim izvorima prihoda koji su ranije pobrojani - najčešće generički i bez mogućnosti korekcije i dobijanja dodatnih potvrda ukoliko su potrebne za izbegavanje dvostrukog oporezivanja. A pride, nakon podnošenja prijave treba priložiti ugovor i tzv. MUN obrazac PIO fondu...

Možda i nismo korektno opisali svu matematiku podnošenja poreske prijave. Ono što je izvesno jeste to da se prijava podnosi za svaki pojedinačni priliv, a ne, recimo, na mesečnoj bazi. Takođe, izvesno je da ne postoji minimalni iznos uplate za koji je potrebno podneti prijavu. Uplate vam jedan evro, prijavu morate podneti i porez i dažbine platiti.

Srbija nikada nije bila Eldorado za „frilensere”. Čak i kada želite da radite za nekoga u Srbiji kao fizičko lice, to nije jednostavno. Preporuka je uvek bila da formirate pravno lice (firma d.o.o. ili preduzetničku radnju PR), pa da onda radite. Naravno, to nije jeftino, pa ukoliko nemate dovoljno posla može biti sasvim neisplativo. A vuče i sasvim drukčije probleme, poput neizvesnosti oko iznosa paušalnih troškova koji će vas stići. Zato je u takvim slučajevima opcija rad preko studentskih i omladinskih zadruga, autorskog ugovora i slično, gde agencije i firme koje vas plaćaju brinu o porezu. Sa inostranstvom to nije slučaj.

Da li je Srbija najgora po pitanju položaja frilensera? Čitajući natpise u medijima, jedan je poredio nekoliko zemalja (i.sk.rs/357743) i uslove poreskih opterećenja frilensera. Modeli su različiti, zahvatanja takođe (od 15 do 90 odsto), a možda najkomplikovanija zemlja u toj analizi ispade SAD. I u mnogim zemljama ljudi angažuju poreske savetnike da im pomognu.

Ipak, ono što ljude najviše boli jesu zahvatanja za relativno male iznose, od kojih neki ljudi, ipak, žive. U redu je da neko ko kao fizičko lice zarađuje dovoljno za sportske automobile plati masan porez, ali ako neko za četiristo evra mesečno drži časove engleskog malim Kinezima, onda nije u redu da mu država uzme pola te svote. No, pitanje izmene poreskog sistema i uvođenja neoporezivog dela i kod ovakvog vida prihoda je nešto što zakonski mora da se promeni. Aktuelna je peticija za ministra finansija pod nazivom „Ne uništavajte frilensere”, koja je skupila preko petnaest hiljada potpisa (i.sk.rs/357744) od željenih dvadeset hiljada.

Novi izbori su za godinu i po dana, pa se čak našla i jedna, relativno nepoznata, politička partija koja je osudila poziv PU i pozvala na organizovanje. Ovakva pitanja redefinisanja poreske politike svakako bi trebalo da budu u žiži razgovora pred izbore i kod nas. Upravo ovih dana, pred izbore u SAD i to u godini rasnih sukoba, nakon iznošenja plana Bajdena da porez za bogate u nekim državama iznosi i 62 odsto, poznati reper 50 cent, afroameričkog porekla, tvitovao je da ga baš briga što Tramp ne voli druge rase i da će glasati za njega.

No, gledano iz drugog ugla, ovakav vid priliva novca iz inostranstva postoji već godinama. Naravno da je u porastu uz sveopštu digitalizaciju, ali bez obzira na apsolutni iznos utajenog poreza, propis je bio propis i pre pet godina. Zašto PU tek sada sprovodi ovakvu kampanju i poredi dostupne podatke, kada su joj podaci raspoloživi već godinama? Lako se može uporediti i izračunati koliko je potraživanja zastarilo, recimo, u periodu od pre pet do pre deset godina.

Zašto smo ovako detaljno uzeli da razmatramo ovu temu na stranicama rubrike Internet? Pa, danas je internet mirođija u svakoj čorbi. Svi ovi prihodi ostvaruju se putem interneta. Uz digitalizaciju svega, ovoga će biti sve više. Zanimljivi su trendovi u svetu da se radna snaga zapošljava ne za stalno, nego na projektnoj bazi. To je trend budućnosti i, u stvari, to je freelance trend. Prema proceni IDC-a, do 2022. godine preko 60 odsto prihoda u svetu biće generisano kroz „digital”. Dakle, uz pomoć interneta. Nije li sjajan trenutak da Srbija učini nešto u procesu digitalizacije što će olakšati život svima koji su danas na tapetu zbog neplaćanja poreza i svima koji će na sličan način zarađivati u budućnosti? Omogućimo im da budu konkurentniji na svetskom tržištu rada.

Kako? Pa, finalno kroz izmenu propisa, ali da bi do toga došlo, mora se prvo povećati procenat naplate poreza. Tu digitalizacija mora da pomogne. Zašto PU kroz svoj portal i portal eUprave ne sinhronizuje podatke koji su joj dostupni’, a koji su bitni za razrezivanje poreza. Uplate iz inostranstva, status u PIO fondu (da li je lice zaposleno) dovoljni su da se sračuna veći deo poreza. Za one stvari za koje lice mora da se izjasni (poput delatnosti) može se organizovati anketa izjašnjavanja na sajtu. Naravno, sve započne sa porukom građaninu na portalu eUprave, kao što je sa rezultatima testa na SARS-COV-2 ili kada je konačno gotovo rešenje za porez na imovinu. Otvaranjem te poruke prolazi se kroz anketu izjašnjavanja (koja može da uključi i potvrdu za NBS) i na osnovu tih podataka i dostupnih baza popunjava se poreska prijava, MUN obrazac se prosleđuje PIO fondu (ugovor se elektronski uploaduje i čuva u bazi sa sledeća plaćanja), naravno, nakon plaćanja svih troškova, što se građaninu ponudi da plati odjednom, platnom karticom na samom sajtu. Naravno, obaveza samoprijavljivanja bi ostala u svim slučajevima koje PU kroz automatske procese u tom trenutku ne pokriva (npr. pojavi se novi vid transfera novca iz inostranstva...).

Nakon procesa koji je sličan opisanom i drastičnog povećanja naplate, ostalo bi prostora za promenu propisa, uvođenja neoporezivog mesečnog iznosa i smanjenja procenata pojedinačnih nameta. To bi bila prava eUprava, okrenuta ka građaninu, a ne ka samoj sebi.

Digitalno bogatstvo

Ministarstvo finansija predstavilo je Nacrt zakona o digitalnoj imovini i tokom perioda od 13. do 28. oktobra trajao je period konsultacija sa zainteresovanom javnošću (i.sk.rs/357738). Zakon uređuje izdavanje i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom, pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, založno pravo, mere za sprečavanje pranja novca (digitalnog) i finansiranja terorizma, kao i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti. Kada zakon bude usvojen, u roku od tri meseca doneće se svi propisi za sprovođenje (podzakonski akti), a nakon dodatna tri meseca zakon će stupiti na snagu. Dakle, Srbija će podvesti pod regulativu bitkoin i druge kriptovalute. Nacrt zakona ne sadrži reč porez, ali čim država priznaje digitalnu imovinu, biće i poreza, makar i on bio digitalan. Prema rečima ministra, prevashodni cilj donošenja ovog dokumenta je otvaranje većih mogućnosti za poslovanje privrednika. Npr. finansiranje projekata kroz izdavanje elektronskih tokena bi domaćim firmama moglo da omogući nešto vrlo slično crowdfunding-u. U javnosti je bilo komentara, načelno pozitivnih, ali i negativnih, međutim, neki stručnjaci tvrde da je zakon samo okvir i da će mnoge stvari u praksi definisati podzakonski akti i da će tek tada biti moguće doneti sud o budućim propisima u oblasti digitalne imovine.

Evropska centralna banka najavila je početkom oktobra da bi mogla da uvede digitalni evro. Ubrzo je objavila i upitnik kako bi saznala koje su potrebe budućih korisnika nove forme plaćanja.

Moderne škole

Ministarstvo prosvete, u saradnji sa izdavačima udžbenika, nastavlja projekat uvođenja savremenih informacionih tehnologija u obrazovanje. Naime, ono što je do juče bila alternativa, digitalni udžbenici, od polovine oktobra biće dostupni i nastavnicima i učenicima do kraja školske godine (digitalni udžbenici koji postoje za prvi razred gimnazije). Sjajno, no, nije čudo što su se svi izdavači odazvali pozivu sada kada su svi učenici završili kupovinu papirnih udžbenika. Digitalni udžbenici će možda od naredne godine biti ravnopravni sa papirnim (nećete moći da dobijete slabu ocenu jer niste poneli čitanku), ali njihove cene će morati da budu znatno niže od papirnih, ne samo zbog nižih troškova za izdavača, već i zato što ih na kraju godine ne možete prodati. Priča oko vlasništva, tj. prava pristupa digitalnom udžbeniku je zanimljiva i zbog spremanja prijemnih ispita, kada vam udžbenici iz prethodnih godina naprasno ponovo zatrebaju ili kada mlađi brat ili sestra dođu u vaše godine...

Ovaj projekat modernizacije školstva kroz digitalne udžbenike započet je pre dve školske godine, kada je opremljeno dve hiljade digitalnih učionica u osnovnim školama. Naredne godine još deset hiljada učionica je opremljeno, a identičan broj nastavnika prošao je kroz obuku i dobio digitalne udžbenike. Ovaj projekat se pokazao značajnim prinudnim početkom online nastave. Nastavnicima je svakako bilo mnogo lakše da pripremaju predavanja, tj. Power Point prezentacije (i Googleov ekvivalent). Međutim, početkom nove školske godine i novog modela nastave tzv. „podeljenih” odeljenja, pokazuju se novi problemi u nastavi. Dok polovina odeljenja sedi u učionici, druga polovina sedi kod kuće. Snalažljive škole koje su uspele da nabave veb-kamere uz odgovarajuću platformu (najčešće MS Teams i Google Učionica) uživo prenose časove. Tu dolazi do tehničkih problema, jer predavanja ne idu sa Power Point prezentacija, već sa tabli. Jednostavno, neki predmeti moraju tako da se predaju da bi đaci mogli da ih nauče, koliko god to bilo retro. Pozicija gde stoji kamera, autofokus, osvetljenje, rezolucija, mikrofon, kvalitet internet veze... Sve to utiče na kvalitet online prenosa i neretko čini praćenje nastave od kuće nemogućim. A pritom, zakonski je zabranjeno snimati časove, a upravo snimci bi mogli da pomognu celokupnom poboljšanju ovakve nastave.

Možda se pitate šta smo mislili pod „snalažljivije” škole? Škole nemaju budžet za nabavku opreme u većim količinama. Najčešće se i informatički kabineti opremaju iz projekata ministarstva ili donacija, poput aktuelne, gde je Telekom Srbija donirao dvadeset informatičkih kabineta za osnovne škole. Dakle, snalažljive škole su one koje uspeju da obezbede donaciju u opremi za veb-konferencije i onlajn nastavu. Primer je Matematička gimnazija u Beogradu, koja je i tako najzastupljenija u medijima zbog uspeha njenih učenika na međunarodnim takmičenjima. Ona je uspela da obezbedi veb-kamere iz donacije bivšeg učenika, a sada sprema donatorsku večeru za dalje nabavke. Čega? Pa, recimo, elektronskih pametnih tabli koje će moći da se uključe u konferencijsku sesiju, ali i da pamte ekrane koji su ispisani na njoj u obliku fajlova. Tek takva tehnologija omogući će da ovakva vrsta nastave bude pandan klasičnoj nastavi i da ponudi nešto kvalitativno više.

A, što se tiče digitalnih udžbenika, nadamo se da će uskoro zaista postati dostupni svim navedenim učenicima, jer u trenutku pisanja ovog teksta nisu. Ne bi bilo dobro da se ponovi situacija kao sa platformom za online nastavu. Mnoge škole imaju problema sa platformom za online nastavu, a ona je besplatna, sudeći barem po sajtu e-nastava.rs.

Tako to ide...

Pisali smo već ranije o nesporazumu između Republičkog geodetskog zavoda i notara, koji je nastao kao posledica digitalizacije. Sukob je prevaziđen angažovanjem nadležnih ministarstava, ali je ponovo nastao problem, jer list nepokretnosti koji su notari izdavali vizuelno nije bio identičan onome koji su izdavale geodetske organizacije i sam RGZ. Ponovo su se sastali predstavnici dva ministarstva, RGZ-a, Javnobeležničke komore, Kabineta predsednika Vlade i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, te usaglasili obim i vizuelni prikaz lista nepokretnosti. Valjda je time ovaj slučaj završen. Ali, sa druge strane, on odlično prikazuje kako je pri procesima digitalizacije neophodno menjati procedure po kojima se sada radi. I ovakvih sukoba, ili nerazumevanja, nazovite to kako vam drago, biće i kod budućih slučajeva digitalizacije. Intenzitet sukoba kao i da li će dospeti u javnost, zavisiće od pozicije i uticaja institucija koje se nalaze u procesu i toga koliko im se novim postupkom zadire u nezavisnost ili neki izvor prihoda. U procesu digitalizacije nije sve u tehničkim pitanjima, češće su u pitanju ljudi.