Razvoj tehnologije zaista ne staje. Rezolucija kojom raspolažu digitalni fotoaparati sadašnje srednje klase nedavno je bila cifra rezervisana samo za profesionalne uređaje. U ovom broju vam predstavljamo digitalne fotoaparate iz Samsunga i Sonyja, oba sa impresivnim brojem megapiksela.

Samsung Digimax 420

Samsung Digimax 420 izgleda baš onako kao što smo navikli da izgledaju fotoaparati. S prednje strane ističe se Samsungov SHD objektiv od 38-114 mm (ekvivalentno), koji pruža uvećanje od 3X i čiji je ekvivalentni otvor f2,7-f4,9. Sa zadnje strane nalaze se 1,5-inčni TFT displej, kursorski tasteri i ostali neophodni dugmići za kontrolu aparata. Kompoziciju scene možete da obavljate i pomoću optičkog tražila koje prikazuje uvećanje. Za napajanje se upotrebljavaju dve AA baterije, a postoji i konektor za ispravljač.

Slike se beleže pomoću CCD senzora od 4,0 megapiksela na 16 MB ugrađene memorije čije je proširivanje moguće preko SD kartica. Fotografije su u rezolucijama 2272 x 1704, 2272 x 1504, 1120 x 840 i 544 x 408 piksela, u tri nivoa kompresije. Digimax 420 može da snima i AVI video snimak rezolucije 288 x 208 sa 15 frejmova u sekundi i zvukom. Ugrađeni blic poseduje četiri režima rada, uključujući opciju za umanjenje efekta crvenih očiju i slow synchro režim u kojem se blic kombinuje sa dugim vremenom ekspozicije.

Pored uobičajenih predefinisanih režima, neke parametre fotografisanja možete i ručno podešavati. Kompenzacija ekspozicije je ±2 EV (u koracima od 0,5), ISO „osetljivost filma” je 100/200/400, a balans bele boje ima šest mogućnosti. Merenje ekspozicije može biti spot ili multi. Fotografije koje smo napravili ovim fotoaparatom veoma su dobre. Na fotografijama u maksimalnoj rezoluciji, međutim, primećuje se iskrzanost graničnih ivica objekata i pojava blagog šuma na svim površinama, čak i u uslovima odličnog osvetljenja. Slike u rezoluciji 1120 x 840 zaista su besprekorne, a veoma smo zadovoljni i noćnim snimcima bez blica. Snimci u makro režimu nisu loši, mada nisu preterano detaljni. Uz svaku sliku moguće je snimiti i zvučni komentar. Slike ćete prebaciti na kompjuter preko USB veze, kada se Digimax 420 u sistemu pojavljuje kao prenosni disk, ali možete da ih prikažete i na televizoru, pomoću isporučenog kabla. U pakovanju ćete još dobiti i torbicu za aparat koja se kači na kaiš.

Sony DSC-P10

Sonyjeva P serija predstavlja niz kompaktnih point & shoot fotoaparata. DSC P-10 je najjači uređaj iz te serije, spakovan u aluminijumsko kućište zanimljivog dizajna. Srž ovog fotoaparata čine CCD senzor od 5,0 megapiksela i Sonyjev objektiv od 38-114 mm (ekvivalentno), tj. sa uvećanjem od 3X, čiji je otvor f2,8-f5,2. Sa zadnje strane su 1,5 inčni TFT ekran i tasteri za kontrolu aparata, uključujući i kursorske tastere. Postoji i aktivno optičko tražilo. Napajanje ovog aparata se vrši preko posebnog InfoLithium baterijskog paketa koji se puni u fotoaparatu kada je spojen sa isporučenim ispravljačem. Baterija je puna za dva i po sata, a može da izdrži oko 180 snimaka. Memorijski medij je, naravno, Sony Memory Stick, a isporučeni je kapaciteta 32 MB.

Pored automatskih režima, moguće je podešavati kompenzaciju ekspozicije (±2 EV u koracima od 1/3), fokus (Multi AF, Center AF, 0,5/1/3/7 m ili beskonačnost), balans bele boje (šest mogućnosti), merenje ekspozicije (spot ili multi), ISO „osetljivost filma” (100/200/400), jačinu blica (u tri nivoa), oštrinu, zasićenje i kontrast. Nažalost, dužina ekspozicije je automatska i kreće se u rasponu od 1/2000 do 2 sekunde, u zavisnosti od izabranog režima. Pri ekspozicijama dužim od 1/2 sekunde aktivira se umanjenje šuma. Da bi vam pomogao u određivanju parametara fotografije, DSC P-10 na ekranu stalno prikazuje histogram, što je odlična mogućnost. Uopšte, prikaz na ekranu izuzetno je informativan i prikazuje sve parametre trenutnog snimka. Ugrađeni blic ima i režim umanjenja efekta crvenih očiju, kao i mogućnost kombinovanja sa dugom ekspozicijom, a pored blica nalazi se crvena lampica za određivanje fokusa u mraku.

Fotografije se snimaju u rezolucijama 2592 x 1944, 2592 x 1728, 2048 x 1536, 1280 x 960, 640 x 480 i 320 x 240 u dva nivoa kompresije. Slike su veoma dobre, sa blagim gubitkom oštrine po ivicama. Makro snimak takođe nije loš, kao ni noćni snimci, zahvaljujući opciji umanjenja šuma. Veoma zanimljiva opcija je Multi-Burst koji na jednoj slici rezolucije 1280 x 960 snimi 16 sličica rezolucije 320 x 240 snimljenih u intervalu od 1/30, 1/15 ili 1/7,5 sekundi. Idealno ako želite da analizirate neki brz pokret. DSC P-10 može da snima video snimak u MPEG formatu u VX rezoluciji odnosno u rezoluciji od čitavih 640 x 480 piksela, sa 16 frejmova u sekundi i zvukom. Takav snimak zaista odlično izgleda i ima veoma dobar kvalitet zvuka. Video možete snimati i u nižoj rezoluciji od 160 x 112.

Sony DSC P-10 se sa kompjuterom spaja pomoću USB-a standarda 2.0, a moguće ga je spojiti i sa televizorom preko isporučenog kabla. Nije nam se dopao poklopac koji krije sve ove priključke. Pošto je plastičan, deluje kao da može da pukne ako niste dovoljno pažljivi.

Kao što smo već rekli, nijednom od ova dva fotoaparata zaista ne nedostaju megapikseli. Samsungov Digimax 420 je, što se toga tiče, malo slabiji. Radi se i o većem aparatu, klasičnog izgleda. Sonyjev P-10 je zaista kompaktan uređaj u dopadljivom i kvalitetnom kućištu. Ako vam je potreban aparat koji možete da nosite u džepu, ovo je pravi izbor. Oba aparata prave slike dobrog kvaliteta, mada bismo prednost dali Sonyju čije slike izgledaju oštrije i življih su boja.

Ono što bi možda bila jedina prepreka u kupovini bilo kojeg od ovih aparata jeste cena. Iako se nominalno radi o srednjoj klasi aparata, njihova cena teško da je pristupačna „srednjoj klasi” ovdašnjih kupaca.