Momir ĐEKIĆ

1. jul 2020.

Nakon završenog prvog udarnog talasa pandemije novog virusa korona, snažnije nego ikada i svakako naglašenije i pomalo nametnute empatije, čini se da smo postali osetljivi na nedaće tehnoloških kompanija. Takođe, zar ne mislite da ove poslovne entitete posmatramo za nijansu (ili dve) bližim nego neke druge? Možda je to zbog uređaja ili usluga koje svakodnevno koristimo. Možda je to i zato što smo i dalje zaljubljeni u napredak tehnologije i što nas nosi nada da će nam sve te kompanije doneti toliko toga dobrog u vremenu koje dolazi. Ipak, iznova se pokazuje da tehnološke kompanije po mnogo čemu nisu toliko različite od starijih generacija firmi. Rađaju se, menjaju, prolaze kroz izazove i tmurna vremena, preživljavaju ili umiru. Ma kako im izgledao logotip, ma koliko da im je domišljata kampanja na društvenim medijima i ma koliko da nam je stalo do odbrane sopstvenog ugleda, držeći njihova rešenja u našem džepu, stanu ili garaži, tehnološke kompanije, takođe, su korporacije u boljoj odeći, sa boljom šminkom i lažnim oreolom spasioca.

Arija bez aplauza

Polovinom oktobra prošle godine, u kontroverznom članku američkog „Financial Timesa” (FT), novinar po imenu Den Mekkram (Dan McCrum) izneo je detalje o navodnim računovodstvenim prekršajima nemačke tehnološke kompanije Wirecard, svojevrsnog favorita nemačke (ali i evropske) fintech scene.

Favoritom ovu kompaniju nisu učinile pohvale u medijima, niti podrška pojedinaca sa reputacijom i „poreklom”. Naprotiv! Svoj uspeh i poziciju, Wirecard je gradio dugo i ubedljivo - poslovnim rezultatima. Više puta je prepričavana priča ona u kojoj je upravo Wirecard, gotovo niotkuda, uleteo na listu Dax 30 kompanija, najvrednijih u Nemačkoj, istisnuvši posrnulog bankarskog giganta - Commerzbank.

No, upravo je neodoljiva priča neverovatnog rasta kompanije Wirecard i privukla ekonomske novinare da dubinski pretraže način na koji je nemačka kompanija, čiji početak, vezan za online naplatu igara i usluga sajtova za odrasle, nije ukazivao na visoke domete. Prateći trag istrage sprovedene u Singapuru početkom prošle godine, Mekram je nastojao da pokaže kako je nemačka kompanija „demonstrirala” svoje manire u načinu na koji je „naduvavala” prihode u svojim azijskim podružnicama. Proces je bio jednostavan: kćerke-firme nemačke kompanije su uvećavale realne prihode od svojih aktivnosti, što je u zbiru davalo jako dobar rezultat u finansijskim izveštajima matične kompanije.

Na optužbe iznesene u FT-u, izvršni direktor i najveći deoničar kompanije, Markus Braun, bivši konsultant u kompaniji KPMG, odgovorio je odlučnim komentarom kako se radi o lokalnom izazovu čiji je uticaj na matičnu kompaniju premali da bi bio važan. Braunove reči su došle kao melem na instant ranu koju je članak naneo. Nakon pada od gotovo 40 odsto vrednosti, cena deonica kompanije je relativno brzo ponovo porasla, postavivši Wirecard na veoma visoku poziciju vrednosti, tržišne kapitalizacije preko 17 milijardi evra.

No, FT nije odustao. Veoma motivisani, novinari ovog lista uspeli su da dođu u posed internih dokumenata zaposlenih u kompaniji Wirecard, a koji su ukazivali na orkestriran potez naduvavanja brojki prodaje u kćerkama-kompanijama u Irskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Orkestracija je, prema navodima FT-a, bila neophodna kako bi se zametnuo trag finansijskoj proveri - poverenoj revizorskoj kompaniji Ernst & Young (EY). Ove navode je za ozbiljno uzeo i nemački finansijski regulator, BaFin, pokrenuvši postupak protiv matične kompanije u njenom sedištu u Minhenu.

Evropski dragulj

U potrazi za evropskom kompanijom čiji bi uspeh pokazao da je moguće napraviti planetarni uspeh i van Silicijumske doline, Wirecard je godinama slovio za favorita. Osnovana 1999. godine, kompanija je u najranijim godinama preživela „dot com krizu” i podigla osnovu svog biznisa na plaćanjima u pomenutim sferama online industrije Sedam godina nakon osnivanja, Wirecard je kupovinom jedne banke zaokružio svoje poslovanje, postavši punokrvni procesor plaćanja, na usluzi kroz softver i infrastrukturu. Vrtoglavi rast kompanije zasnovan je na obradi milijardi i biliona bankarskih transakcija, za mali postotak njihove vrednosti. Tako je Wirecard ušao među tri najveća globalna procesora.

Dajući slici malo više detalja, važno je napomenuti kako je Wirecard svoje poslovanje godinama širio akvizicijama manjih procesora plaćanja, širom sveta. Među akvizicijama, izdvaja se ona u Sjedinjenim Državama, kada je akvizirano čak 20 hiljada klijenata u 11 država procesora, prethodno inkorporiranog pod Citibankom, posebno aktivnih u Istočnoj Aziji, čime je Wirecard postao ključni igrač u ovom delu sveta. Dodatno, Wirecard posluje i sa nekoliko stotina kompanija-partnera, koje omogućavaju nemačkoj kompaniji da bude prisutna i na tržištima na kojima ne poseduje lokalnu ekspertizu ili gde je barijera za ulaz izuzetno visoka. Jedan od takvih partnera je i kompanija Al Alam Solutions iz Dubaija, čije je poslovanje bilo predmet istrage FT zbog činjenice da je 2016. godine čak polovina globalnog profita Wirecarda dolazilo baš iz Dubaija. Nakon posete novinara ovog medija prostorijama Al Alam Solutions, postalo je jasno da se nešto sumnjivo dešava na Bliskom Istoku. Nije bilo previše realno da kompanija sa šest ili sedam zaposlenih generiše profit u visokim ciframa. Posebno je interesantno da ni Visa ni Mastercard ne posluju sa ovom kompanijom, a da Wirecard na pomenutom tržištu ima kćerku kompaniju, Wirecard Processing, koja ima značajno više zaposlenih od pomenutog Al Alama, a čije usluge generišu mnogostruko manje prihode od partnera.

Čitanje nekoliko članaka „Financial Timesa” na ovu temu pokazuje da je ovakva praksa samo vrh ledenog brega, potencijalno izuzetno velikog problema u vođenju finansija nemačke fintek kompanije.

Pucanje jezgra

U vreme dok su glavne vesti oscilovale između broja zaraženih i dinamike kojom se novi virus korona širi planetom i rasnih tenzija u Sjedinjenim Državama, među vodeće naslove treće nedelje prošlog meseca, uvukla se vest o problemu u finansijskim knjigama kompanije Wirecard. Revizor EY odbio je da potpiše finansijski izveštaj nemačke kompanija za 2019. godinu, navodeći kako se ne može ući u trag iznosu od čak 1,9 milijardi evra keša, koliko je Wirecard tvrdio da poseduje. Iako ovaj iznos sam po sebi može, ali i ne mora da znači mnogo, radi se o gotovo četvrtini ukupne vrednosti kompanije.

Navedena suma je, prema uveravanjima koje je revizor dobio iz Wirecarda, bila alocirana kod filipinskih banaka, i to Institutes Banco de Oro (BDO Unibank) i Bank of the Philippine Islands (BPI). EY je, kontaktirajući ove banke, dobila odgovor kako ne samo da novac koji je naveden u izveštajima ne postoji na računima Wirecarda u ovim bankama, već i da Wirecard nije ni klijent ovih banaka.

U rukama revizora se, pak, nalazio dokument, overen od strane zamenika menadžera BPI banke, kojim se svedočilo o postojanju dela pomenutih sredstava. U javnoj izjavi, ova banka je obelodanila da je pomenuti zaposleni otpušten zbog krivotvorenja ove potvrde. No, nije ovaj nesrećni funkcioner jedini koji je otišao. Wirecard je po saznanju vesti odmah suspendovao COO-a kompanije, Jana Marsaleka, dok je, dan nakon objavljivanja vesti, čelo kompanije napustio i prvi čovek Wirecarda, izvršni direktor, pomenuti Markus Braun.

Reakcija tržišta bila je neumoljiva. Ne samo da su akcije oštro pale na višegodišnji minimum, nego i dalje nastavljaju svoj kontinuirani pad. Ispostaviće se da se Wirecard zadužila za iznos sličan nedostajućem novcu, a čiji su uslovi diktirali potpisan finansijski izveštaj za 2019. godinu od strane revizora, što se, kao što je poznato, nije desilo.

Ostaće zabeleženo da je krajem prošle i početkom tekuće godine, Wirecard unajmio KPMG u cilju nezavisne istrage. Istraga ove kompanije utvrdila je „nemogućnost utvrđivanja tačnog profita” kompanije Wirecard. Ovakvo saopštenje nastalo je kao posledica nemogućnosti da se sa sigurnošću utvrdi pouzdanost dokumentacije koju je Wirecard isporučio svom revizoru (EY). Istraga je, dodatno, utvrdila i nepostojanje originalnih dokumenata i „značajne odgode” u slanju traženog materijala. KPMG je, naime, mnoga dokumenta dobila „u poslednjem minutu” dok neke „i dalje čeka”. Istragom je već tada bilo utvrđeno da se ne može ući u trag kešu u iznosu od gotovo jedne milijarde evra.

Ova istraga donela je velike probleme kompaniji EY, kojoj u poslednje vreme zaista ne ide sjajno. Nakon problema u Ujedinjenom Kraljevstvu sa propašću kompanija Thomas Cook Plc i NMC Health Plc (koje je EY proveravao), te dobijenom parnicom bivšeg visokog menadžera protiv ovog revizora u iznosu od 11 miliona američkih dolara zbog bespravnog otpusta usled otkrivanja nezakonitih radnji, EY je zadesila i tužba investitora u Wirecard zbog rezultata istrage KPMG-a. Verovatno se, nakon poslednjih navoda i povećanja količine novca kojem se ne može ući u trag, spremaju i nove tužbe.

• • •

Bez ogromne pozajmice, uslovljene objavljivanjem proverenog finansijskog izveštaja, Wirecard će vrlo verovatno upasti u probleme likvidnosti pre kraja leta. Na taj način će jedna od najznačajnijih tehnoloških kompanija Evrope postati, po drugi put, primer i simbol. Nakon što je, inicijalno, proglašena nadom tehnološkog korporativnog miljea ujedinjene Evrope, Wirecardu se opasno smeši sudbina Enrona, čije su malverzacije sa finansijama sa zemljom sravnile i kompaniju Arthur Endersen, nekada člana „velike petorke” finansijske revizije.

Ipak, prema rečima upućenih u svet finansijske revizije, problemi koje će EY imati zbog ovog skandala neće previše koštati reputaciju ove kompanije. Kako stvari stoje, nivo poverenja u finansijske revizore planetarno je na izuzetno niskom nivou. Još jedna loša vest u moru drugih verovatno neće napraviti preveliku štetu. No, gubitak poverenja u tehnološke kompanije mogao bi da promeni šminku kojom budući „jednorozi” mame titulu novog spasioca.