Dušan DINGARAC

1. maj 2020.

Obično ove tekstove započinjemo pričama o tome šta je u procesu digitalizacije uradila država. No, ovoga puta najzanimljivije stvari došle su iz privatnog sektora.

Kurirska služba DExpress uvela je paketomate. Tehnologija već viđena u nekim zemljama Evrope uvedena je i kod nas. Sigurno ste se bar jednom „jurili” sa radnikom kurirske službe kada je pokušao da vam isporuči paket. On je pokušao isporuku, ali ste vi bili van stana ili ste čekali ceo dan važnu pošiljku, a ona je stigla tek sutradan. Kako je broj vozača postao problematičan u Srbiji i kako je velika fluktuacija dostavljača po kurirskim službama, očigledno je da se nešto mora uraditi kako bi ovaj servis, na kome se i internet trgovina zasniva, nastavio da bude održiv.

Koncept paketomata je relativno jednostavan. Na neko javno i lako dostupno mesto postavi se veliki broj sandučića u koje se smeštaju paketi. Paketomati postaju mesto isporuke i predaje paketa, naravno, uz prateću tehnologiju SMS i QR kodova. DExpress je svoje paketomate postavio na NIS-ove pumpe. Paketomat ima ekran osetljiv na dodir i skener za QR kodove i gotovo pedeset sandučića u tri veličine. Unošenjem kôda iz SMS poruke i broja telefona osobe koja prima paket, otvara sa sanduče sa paketom. Nakon što preuzmete paket, potrebno je još da zatvorite vrata sandučeta. Ukoliko je potrebno izvršiti plaćanje pre preuzimanja paketa, morate se obratiti radniku pumpe za kasom.

Kada zaživi koncept instant plaćanja telefonima na mestu prodaje, lako se izmenom softvera može rešiti plaćanje pre preuzimanja paketa. Isto tako bi mogla da se reši procedura predavanja paketa, ali tu postoji zakonska prepreka identifikacije pošiljaoca, mada polako već i taj problem rešavaju nove tehnologije.

Dok smo još na NIS-ovim pumpama, pomenimo novitet u načinu plaćanja goriva. Koristeći mobilnu aplikaciju Drive.Go za Android i iOS, moguće je platiti gorivo bez izlaženja iz vozila i to skeniranjem QR kôda na aparatu za točenje. Ovaj sistem ne samo da skraćuje boravak na pumpi, nego je izuzetno poželjan u vreme kada su socijalni kontakti nepoželjni. No, da bi ovakvo plaćanje bilo moguće, potrebno je da u aplikaciju unesete broj svoje platne kartice, što može da odbije veliki broj potencijalnih korisnika iz sasvim razumljivih razloga, ukoliko su zabrinuti za bezbednost svojih osetljivih podataka. Takođe, ostaje pitanje šta je sa fiskalnim računom? Znate one akcije od pre nekoliko godina da u blizini prodavnice morate da imate fiskalni račun za ono što ste kupili... Sistem je za sada raspoloživ na 25 pumpi, a planirano je njegovo širenje na što veći broj pumpi.

Nekoliko godina nakon uvođenja korisničkog portala SBB je omogućio plaćanje računa platnim karticama (normalno, bez dodatne provizije). Da li je ceo proces ubrzan aktuelnim dešavanjima oko pandemije nije zvanično saopšteno, ali su se ovi događaji nekako poklopili. Ujedno, Telekom Srbija je na svom korisničkom portalu uveo mogućnost instant plaćanja, tako što se sada može generisati QR kôd. Ujedno, nakon godinu dana nefunkcionisanja, ponovo je moguće plaćati račune platnim karticama na korisničkom portalu. Da zahvalimo pandemiji ili je neosnovano optužujemo?

Još jedan lep događaj ne možemo da pripišemo pandemiji. Srbija je konačno postala ravnopravna na AppStore. Nakon više od dvanaest godina, korisnici mogu da se registruju sa svojim podacima i adresom iz Srbije. Dostupni su i Apple Music, Podcasts, Books i iCloud, a postojeći korisnici koji su koristili netačne podatke „iz drugih zemalja” sada mogu da promene svoju zemlju i podatke. Inače, kao dokaz da je Apple ovaj korak odavno planirao može da posluži ne baš reprezentativan spisak zemalja koje dobijaju zvaničan pristup u ovom turnusu. Uz podatak da za vreme pandemije Apple i Google od svojih prodavnica aplikacija imaju porast prodaje od skoro trećine, tako da se sigurno ne vade na Srbiji kada je profit u pitanju.

Državne stvari

Aktuelna situacija naterala je državnu upravu da mnoge servise aktivira putem digitalnih kanala.

Pomenimo, pre svega, sajt sa informacijama o aktuelnoj situaciji kod nas covid-19.rs, a informacije su ujedno dostupne i putem aplikacije Viber, koju koristi preko četiri miliona građana Srbije. Omogućena je e-predaja dokumentacije za ostvarivanje prava trudnica i porodilja putem sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Isto ministarstvo omogućilo je elektronsku predaju zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta putem elektronske pošte. A, takođe, je uvelo i elektronsku prijavu za kretanje građana koji brinu o korisnicima socijalne zaštite. Elektronska prijava za kretanje zaživela je i za poljoprivrednike, mada ostaje pitanje koji procenat poljoprivrednika koristi internet, s obzirom na to da je u pitanju uglavnom starija populacija.

Na portalu eUprave zaživela je usluga izdavanja uverenja o (ne)kažnjavanju, sve sa plaćanjem usluge putem platnih kartica ili platnim prometom. Nova je usluga „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu”, koja bi trebalo da pomogne u blagovremenom planiranju kapaciteta osnovnih škola za narednu školsku godinu. Usluga eVrtić, za koju je pre pandemije obećano da će raditi na čitavoj teritoriji Srbije, ipak je dostupna samo šezdeset za gradova i opština.

Ministarstvo poljoprivrede pokušalo je da sajtom pijaca.minpolj.gov.rs prevaziđe jaz između kupaca i proizvođača u trenucima kada su pijace bile zatvorene. Videli smo i nekoliko privatnih projekata slične namene, ali su se svi oni sveli na kataloge kontakata ka proizvođačima sa kojima se dogovor dalje obavljao putem telefona ili, eventualno, elektronske pošte.

PKS je platformu Verto (verto.rs) za online razmenu dokumenata omogućio svim privrednicima besplatno dok traje vanredno stanje. Ova pomoć privredi praktično je svedena na reklamni probni period dok traje trenutna situacija, ali vredi probati sve aspekte sistema dok je besplatan.

Početkom aprila, Vlada Srbije je, shvativši potrebu sprovođenja epidemiološkog nadzora, donela odluku o formiranju jedinstvenog i centralizovanog softverskog rešenja pod nazivom „Informacioni sistem COVID-19”, koji će voditi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Međutim, nakon dve nedelje fondacija SHARE je običnom Google pretragom došla do sajta neimenovane zdravstvene institucije koja ima COVID ambulantu, na kome je javno bilo ispisano korisničko ime i lozinka za pristup sistemu koje zaposleni u COVID ambulanti treba da koriste. Fondacija je odmah obavestila CERT Poverenika za zaštitu podataka o građanima i u roku od sat vremena preduzeti su koraci na uklanjanju problematične stranice. Da li je zaista bilo zloupotrebe ličnih podataka obolelih i preminulih, verovatno nikada nećemo saznati.

U drugoj polovini aprila lansirana je platforma mojaucionica.gov.rs, sa namenom sprovođenja probnog maturskog ispita za učenike osmog razreda. Iako je reč o softveru jednog od najvećih proizvođača softvera kod nas, iako je portal hostovan kod domaćeg hosting provajdera koji važi za specijalizovanog za sajtove sa velikim brojem posetilaca, sistem je ipak pravio probleme. Tokom probnog perioda bio je nedostupan čitav dan sa porukom da se sistem dodatno šteluje. Tek sutradan je bilo moguće ulogovati se i sprovesti test upoznavanja okruženja. Tokom tri dana testiranja, prvog dana je bio naročito problematičan, spor tokom prelaženja sa pitanja na pitanje, a povremeno i sa prikazom grešaka. Očigledno je neko pao na probi male mature, ali to nisu učenici.

Prateći aktuelne vesti za oko nam je zapalo da je u Sloveniji parlament (pod zaštitnim maskama) izglasao Zakon koji omogućava da se zasedanja obavljaju putem interneta. Zanimljivo je da se kod nas ništa slično nije ni razmatralo, već je odmah raspušten pri prvoj zabrani okupljanja većeg broja građana. No, u nekim drugim situacijama internet je upotrebljen bez većih prepreka. Reč je o online suđenjima za lica koja su prekršila samoizolaciju tokom pandemije. Vlada je donela uredbu koja je omogućila „Skajp” suđenja” i ona su počela. Ukupno je održano 105 suđenja putem video-veze do trenutka pisanja ovog teksta. Da budemo precizniji, Ministarstvo pravde je već ranije održavalo neka svedočenja putem video-veze iz pritvora, tako da je ovo samo nastavak započete prakse koja je makar pomenuta u aktuelnom zakonu. Ima i onih koji su se usprotivili ovakvom načinu suđenja, pa će oni sačekati bolja vremena za klasično, offline suđenje.

Sredinom aprila, SBB je obavestio korisnike da su smetnje i problemi sa internetom u pojedinim delovima mreže posledica sajber napada na njihove servere. Tokom napada, korisnicima su stizale poruke „od kompanije Telekom sa skandaloznim neistinama o SBB-u”. Sve poruke koje su SBB-u dostavili korisnici biće deo dokaza za nadležne službe. Onda je Telekom izdao saopštenje, pa ponovo SBB... Sada je sve na Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i možda jednog dana na sudovima.

U vreme pandemije, jedan fišing mejl je privukao veću pažnju u Srbiji. Naime, sa adrese invitations@mup.gov.rs stizali su mejlovi o navodnom postupku koji MUP vodi protiv primaoca... U stvari, reč je o trojancu koji je prikačen uz poruku kao .iso fajl, pa je o svemu MUP izdao saopštenje i pozvao građane na oprez.

Sva tri mobilna operatera odlučila su da, kao članovi Inicijative „Digitalna Srbija”, zajednički podrže portal petlja.org na kome deca besplatno mogu da uče programiranje tokom, ali i nakon vanrednog stanja. Dakle, internet saobraćaj ka ovom portalu se ne tarifira, slično kao ka većini društvenih mreža u većini paketa usluga. Zaista lepa inicijativa.

I dok čekamo bolja vremena, pogledajte video o tome kako će izgledati plaćanja u NBS IPS sistemu uz upotrebu mobilnog telefona (i.sk.rs/357516).