Vladimir TRAJKOVIĆ

1. april 2020.

Unapređenja arhitekture između Zen+ i Zen2 generacije zaista su vredna hvale. Drukčija koncepcija procesora, znatno sitniji proizvodni proces i vidan skok u performansama doprineli su velikom interesovanju među korisnicima i blagoj panici kod konkurencije. Ipak, „donji dom” treće generacije Ryzena ostao je potpuno zanemaren, pa su tako svi modeli, počev od onih sa integrisanom grafikom, poput 3400G, u suštini identični svojim prethodnicima, uz minimalna unapređenja vrednosti radnog takta.

Proizvodni proces kod nekih modela donekle je unapređen i sveden na litografiju od 12 nanometara, ali kod modela koji danas predstavljamo, čak ni to nije slučaj. Ne, za proizvodnju Athlona 3000G i dalje se koristi litografija od 14 nanometara. Tako je još jednom potvrđeno da je nekadašnja AMD-ova perjanica pod nazivom Athlon, sada parče silicijuma čiju pojavu na tržištu prate vrlo skromne najave i o kojoj se najmanje vodi računa. Zaslužuju li ovi procesori i to malo pažnje koja im se poklanja ili su od samog starta osuđeni na zaborav i radni vek koji će provesti u prašnjavim kancelarijskim mašinama dok ne dođe vreme za reciklažu?

Sa dva fizička jezgra i uz mogućnost korišćenja SMT (simultaneous multithreading) tehnologije paralelnog procesiranja, koja od njih efektivno „pravi” četiri logička jezgra, odmah je jasno da Athlon nije u stanju da bije neke veće bitke. Inicijalna vrednost radnog takta iznosi 3,5 gigaherca, ali iako ne raspolaže Turbo boost tehnologijom za automatsko povećanje radne frekvencije, procesor je otključan i moguće ga je ručno overklokovati. Ova mogućnost koja više deluje simpatično, nego što ima neku upotrebnu vrednost kod ove klase procesora, nasleđena je od prethodne generacije i baš kao i najveći broj drugih modela generacije Ryzen+, 3,9 gigaherca je neka magična granica kojoj se možete nadati kada su dometi overklokovanja u pitanju.

Takođe, 3000G nasledio je još jednu, ne baš sjajnu, karakteristiku koja se odnosi na ograničenost po pitanju broja PCI-E linija. Naime, za integrisanu grafiku konstantno je rezervisano osam PCI-E linija, bilo da se ona koristi ili ne, pa tako korisniku ostaje na raspolaganju svega osam linija ukoliko se odluči da integrisanu grafiku naknadno zameni jačom. To naročito smeta ako se uzme u obzir da od PCI-E 4.0 standarda kod ovog modela nema ni govora, već koristi PCI-E 3.0 magistralu. Doduše, grafičkim karticama sa kojima ima smisla upariti ovaj procesor to naročito i ne smeta, pošto su za njega već i početni modeli niže srednje klase prilično krupan zalogaj.

Situacija nije bolja ni kada je u pitanju brzina kojom procesor komunicira sa M.2 slotom na ploči, a koja je kod ovog modela ograničena na PCI-E 3.0 x2 režim. Time su budući vlasnici automatski lišeni mogućnosti da iskoriste punu brzinu boljih M.2 SSD uređaja, sem ako se ne odluče za sasvim iracionalnu kombinaciju, pa 3000G „bocnu” na ploču sa X570 čipsetom. Tako će makar slot koji kontroliše čipset moći da isprati brzinu M.2 x4 uređaja. Doduše, uz brzine ograničene PCI-E 3.0 magistralom.

Grafički deo čipa nosi oznaku Vega 3, iz čega se dâ zaključiti da raspolaže sa tri CU (computing units) klastera, od kojih svaki raspolaže sa 64 jezgra, što u zbiru čini 192 grafička jezgra. Radni takt nije moguće menjati, a fabrički je postavljen na 1100 megaherca. Već se iz specifikacije vidi da su grafičke mogućnosti više nego skromne i da je za potencijalno igranje Athlon daleko manje sposoban od najslabijih Ryzen 3 procesora sa integrisanom grafikom, a čak su i oni na ivici upotrebljivog u savremenim igrama. Takođe, iz navedenih specifikacija vidimo da je Athlon 3000G, zapravo, identičan modelu „prošle” generacije sa oznakom Athlon 240GE i da se sva razlika među njima svodi na 100 megaherca viši radni takt grafičkog dela čipa, tako da je iluzorno za očekivati da će ovaj minorni detalj iole popraviti prosek bilo gde, sem na papiru.

Dakle, budući vlasnici se uz Athlon i njegovu integrisanu grafiku neće naigrati novijih igara, a i nešto starije će igrati u nižim rezolucijama i nivoima detalja. Ipak, pored kancelarijske primene na koju je svakako osuđen, Athlon bi lako mogao da zablista u nekoj ploči ITX formata, koja će poslužiti kao osnova HTPC konfiguracije. Uz potrošnju od svega 35 vati i izuzetno tih kuler koji dolazi u pakovanju sa njim, deluje kao idealno rešenje za takvu namenu, pogotovo ako u obzir uzmemo cenu od svega 55 evra.