Miodrag KUZMANOVIĆ

1. mart 2020.

Svako ima neku svoju priču o korona virusu, reći će jedna od retkih živih baba u postapokaliptičnoj budućnosti. Mešajući supu od škorpijinog repa koja se veselo krčka, bakica će primetiti da ste bledi i sipati vam sočnu kutlaču u tanjir. Jedi, dijete, ovo je domaća škorpija, nije uvozni šišmiš, baba zna šta je dobro za tebe.

Moja korona storija počela je otkazivanjem sajma MWC u Barseloni, gde već čitavu deceniju svakog februara idem na godišnje hodočašće demonima mobilne telefonije. Pošto je organizator svečano potvrdio da će sajma ipak biti, da bi nakon tri dana rekao da, jbg, neće, kolega Nikola i ja ostadosmo da se držimo za nerefundabilne avionske karte, spuštenih pantalona i obasjani studijskim reflektorom na pozornici. Naši primitivni balkanski mozgovi više su se zabrinuli zbog potencijalnog gubitka siće kojom su platili Wizzair iz Pešte, nego što im je laknulo zbog povećanja šanse da neće umreti od egzotičnog, mutiranog gripa. Odmah sam se setio priče tur-operatera iz Egipta od pre petnaestak godina, koji je nakon terorističkog napada u Šarm el Šeiku bio svedok naših ljudi koji se na recepcijama raspituju za mogućnost dobijanja free vaučera za dodatna noćenja. Italijani i Nemci drhte, sa koferima iz kojih vire rukavi i čekaju evakuaciju, a mighty Srbenda trlja ruke zbog gratis sedam dana u pustinjskom raju (paklu?).

Ne želeći da budemo gori od njih, ipak smo otišli u Barselonu, jer nekoliko kineskih i ruskih kompanija (TCL, Honor, Huawei, Kaspersky...) nije otkazalo svoje lansirne aktivnosti. Pošto ovu kolumnu pišem dan pre polaska, još uvek se ne zna da li smo preživeli ili smo capnuli, dišući kroz cevi u infektivnoj klinici dok su doktori vrteli glavama, a žene u vuglama vrtele opcije za preudaju.

Realni problemi koje će da napravi korona ostaće u dubokoj senci govnoluje koja će uslediti kad se zdravstvo, silom prilika i zlih namera, čvršće poveže sa politikom. U američkoj izbornoj godini, usred carinskog rata, Kina i Amerika imaju još jedan povod za džapanje, zatvaranje granica i dodatno ekonomsko sporenje i međusobnu izolaciju. Kako se to tiče nas miševa? Dovoljno je da kineski Foxconn i tajvanski TSMC zatvore fabrike na mesec-dva, pa da uzbudljiva elektronska godina postane ono što je 2008. bila za svet finansija. U prošlom broju sam, prepun nade, sarme i rakije nakon pijane novogodišnje noći i krajiških pjesama, rekao da će ovo biti odlična godina u kojoj će konačno doći do delimičnog pomirenja između svetova PC-ja i konzola. Što bi rekli na Kosovu, baljčo... Ako epidemija ili percepcija o epidemiji eskaliraju, Xbox Series X i PlayStation 5 ima da zakasne Y meseci. Ionako preskup PC hardver namenjen igranju dodatno će poskupeti, a šta reći za mobilne telefone, čije ključne komponente, bez obzira na brend pod kojim se prodaju, proizvodi svega nekoliko fabrika. U Kini. Uporedo s rastom globalnog kvaliteta života raste i njegova ranjivost sa svih strana. Nadajmo se da ta korelacija neće jednoga dana postati singularitet i da ultimativni napredak neće naprečac nestati usled ultimativnog, jedinačnog faktora katastrofe. Recimo, neke opasnije, inženjerisanije varijante virusa čija smrtnost nije jedan, već 90 odsto.

Teorija sveopšte isprepletanosti, poznatija i kao „efekat leptira”, stipuliše da mala, naoko beznačajna stvar, može da ima nemerljiv uticaj na sistem u celini. Nagazite grančicu u šumi i uznemirićete i najdalju zvezdu. Ako je teza o supi od detlića ili slepog miša tačna, bukvalno je jedan moron (ili gladni nesrećnik, zavisi od perspektive...) koji je srknuo supicu od Betmena doveo celu planetu u stanje frenetične psihoze. Resident Evil live mogao je biti izbegnut da se lik umesto juhice odlučio za kaprićozu. To je potpuno fascinantna stvar, teatar apsurda koji je dokaz toga da život češće imitira umetnost nego obrnuto.

Na samom kraju, želeo bih da oglasim da ujak ’SK’ želi tebe! Da, baš tebe! Trenutno smo otvoreni za jednog ili dvoje talentovanih amatera koji žele da postanu neverovatni profesionalci pišući za nas, a zapravo radeći u cilju sopstvenog autorskog uzrastanja i duhovnog oplemenjivanja. Treba nam talentovano meso koje bi pisalo opise igara, igračke vesti et cetera, možda i neke dosadnije teme iz prve polovine časopisa... Primere radova, bilo objavljenih, bilo neobjavljenih, šaljite na editors@sk.rs sa sabdžektom „ja imam talenat”. Nemojte slati snail mail pisma sa pet strana gusto kucanog teksta, jer takva, po inerciji, odmah idu u kantu. Tnx.