Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2019.

Mnogo više od testa refleksa i strpljenja, Nioh 2 deluje kao ultimativna proba za izdržljivost živaca. Ali, tome valjda i služe beta verzije koje se publici daju na blagovremeno kušanje – puna verzija igre dolazi tek u martu 2020, tako da ovaj eksperiment valja shvatiti kao pokušaj razvojnog tima da vidi gde je granica nakon koje gejmped leti u ekran.

Kao i Nioh, dvojka je hard-core souls-like igra bazirana na japanskoj mitologiji i narodnim praznovericama koje su prošivene s malo realne istorije. Nioh 2 hronološki je pozicioniran pre prvog dela, na sâm početak perioda Sengoku u japanskom srednjem veku, tako da ne igrate s naturalizovanim samurajem Vilijamom, već kao samuraj-avatar kog sami konstruišete na početku igre, isto kao u Dark Souls igrama. Doduše, ovde niste običan samuraj, već yokai demon u telu samuraja ili samuraj s yokai podstanarom – postavka nije u potpunosti razjašnjena. Vaš demonski dualitet ogleda se u mogućnosti za transformaciju u yokaija tokom borbe i korišćenje specijalnih soulstonesa koji ostaju nakon poraženih mini-bossova, a koji vam omogućavaju specifične, transformacione napade u zavisnosti od toga kakav demonski kamen koristite.

Ova demonska mehanika zalepljena je preko svega što je postojalo u Niohu, koji je sam po sebi delovao prenatrpano. Ako ste probali Code Vein, anime souls-like iz oktobra i ako vam je on delovao prenabudžen borbenim opcijama, pomislićete da su autori Nioha 2 ridikulozno ponorili, što bi rekli u Dalmaciji. Pored tri borbena položaja za svako oružje i kombo napada čije su kombinacije tastera drugačije u zavisnosti od toga čime vitlate, sada su tu i yokai napadi u dve sorte – defaultni i „soulstonoliki”. A tu je i sumanuto kompleksno drvo talenata, podeljeno na kategorije, od kojih svaka sadrži dvadesetak ili više polja za talente, kao i zaseban sistem levelovanja amritom, magijskom materijom koja ima istu funkciju kao duše u DS igrama. Ovo bih da pojasnim: svako oružje u igri ima svoju potkategoriju na tom zlom drvetu, a poene za dodatne borbene komboe i pasivne bonuse stičete upotrebom oružja, kao, recimo, u Morrowindu ili Skyrimu. Ako želite da postanete majstor katane, trebaće vam dan-dva mahanja katanom. A tu su i tonfe, no-dačiji, naginate i tuce drugih varijacija na temu sečiva i drške. Sve vreme i uporedo s ovim imaćete i „obično” levelovanje amritom i investiranje poena u telesne karakteristike, što ima vrlo uvezane posledice po stil borbe koji preferirate. Pored svega ovoga, u igri postoje i magije i daljinska borba, a sve dodatno zavisi od loota, to jest, od kvaliteta opreme koju nosite, bonusa na setove oklopa i eventualnih drugih osobina. Igra je, jednostavno rečeno, predizajnirana, prenatrpana i apsolutno joj fali skladne elegancije Dark Soulsa i Bloodbornea. Ali, kao što rekoh, pola godine je sasvim dovoljno vremena za izbacivanje nepotrebnog. Bukvalno treba da izbace pola stvari da bi igra mogla da diše.

Nioh 2 nije težak samo zbor hard-core borbenog sistema već i zbog tendencije protivnika da vas stunlockuju i nekakvim aurama onemoguće obnavljanje linije izdržljivosti od koje vam zavise napad i odbrana. Često ćete umirati na vrlo jeftine načine, na primer, s protivnikom koji vas je sobalio i puni vas sečivima dok vi gledate kako vam skida HP i ne možete da mrdnete. Srećom, tu je co-op, bilo sa živim igračima, bilo sa njihovim „duh-avatarima” koji su posejani po terenu (benevolent graves).

Za Nioh 2 betu nisam grebovao video kao što u poslednje vreme često radim s igrama koje testiram – onaj ko je pročitao ovo znao bi da je igra teška i ne bi mi zamerio na perpetualnim smrtima, ali gledalac bez konteksta teksta pomislio bi da sakujem dupe i smejao bi se.

Kao što je rečeno na početku, Nioh 2 dolazi u martu sledeće godine, ali kao i u slučaju prvog dela, inicijalno samo u verziji za PlayStation 4 (i beta je bila samo za PS4). PC verzija je najavljena za kasnije.