Minijaturizacija legendarnih igračkih konzola ne da ne izlazi iz mode, nego se hype još povećava. Karavanu pomodara nedavno se priključila i Sega koja je rešila da trideseti rođendan njihove najpopularnije igračke platforme obeleži izdavanjem njene Mini verzije. Iako je rok probijen, vredelo je čekati na Sega Mega Drive Mini, jer je u pitanju do sada ubedljivo najkvalitetniji proizvod te klase.

Konzolica pleni kvalitetom izrade - načinjena je od kvalitetne plastike i donosi originalni izgled, reprodukovan do najsitnijih detalja. Na prednjoj strani čak postoji (nefunkcionalan, ali pokretan) klizač za podešavanja intenziteta zvuka u slušalicama, pa čak i otvor za umetanje kertridža sa pokretnim vratancima. Na čeonoj strani, gde bi i trebalo da budu, nalaze se USB priključci za kontrolere, dok je 3,5 milimetarski džek za slušalice zaliven i ne može da se koristi. Pozadi je smešten HDMI „šteker” za vezu sa TV-om/monitorom i Mini-B USB konektor, preko kog se konzola napaja strujom. Nažalost, deo paketa ne čini strujni adapter, pa ćete za izvor energije morati sami da se snađete.

Kontroleri su identični originalnima, kako po izgledu, tako i po veličini. U pitanju su, dakle, indigo kopije i jedino što možemo da primetimo je da su, zbog nešto drugačije legure plastike od kojih su izrađeni, za pinkicu lakši od originala. Sega se odlučila za kontrolere sa tri tastera, iako bi možda bolje bilo da se išlo na napredniju verziju sa šest tastera (možete da ih kupite naknadno). Ipak, njihov nedostatak nećete osetiti, pošto je izbor igara načinjen tako da će vam dodatni manevarski prostor zafaliti u jednom, eventualno dva slučaja. Ovde valja napomenuti da kontrolere bez ikakvih problema možete da koristiti i na PC-ju, gde ih Windows prepoznaje kao generičke modele.

Ako će spoljašnji izgled i kvalitet izrade malo koga ostaviti ravnodušnim, ono što se nalazi „ispod haube” neće nikog. Sega je kupcima pripremila biblioteku od čak 42 igre ili kako to oni vole da naglase 40 + 2 igre. Te dve dodatne igre su Tetris i Darius, a ako se pitate zašto su izdvojene, to je zbog toga što su se radi o naslovima koji, iz raznih razloga, nikada nisu izdati za originalni Mega Drive. Evo ih sada! Osim svojevrsnih ekskluziva, Sega je pripremila bataljon „propratnih” igara koji u pravom svetlu predstavljaju Mega Drive. Nabrojaćemo samo neke od naslova: Sonic 1 i 2, Shinobi III, Streets of Rage II, Altered Beast, Golden Axe, Castlevania, Comix Zone, Space Harrier II, Earthoworm Jim, Ecco the Dolphin, Vectorman, Road Rash II, Alex Kidd, Phantasy Star, Street Fighter II, Wonder Boy, Castlevania... Sega ne samo što je oformila najbrojniji roster igara od svih konkurenata, nego je izbor načinjen tako da će vam naterati vodu na usta.

Treća stvar koja Mega Drive Mini stavlja ispred konkurencije je sama emulacija - perfektna je! I kada je u pitanju zvuk i kada je u pitanju grafika, akcija na ekranu klizi kao po loju, uz savršen prikaz i igračevo maksimalno oduševljenje. Zanimljivo je da igre mogu da se „poteraju” u 4:3, ali i u 16:9 formatu slike (uz neznatno „razvlačenje” prikaza), a na raspolaganju je i grafički filter koji obavlja mimikriju prikaza sa CRT ekrana, pa će sadržaj biti prekriven čuvenim linijama. Igre su, inače, poređane u virtuelnoj polici i možete da birate da li će se videti prednja strana kutije ili njen bok. Odabirom bilo koje igre na ekranu se pojavljuju dodatne informacije u vidu kratkog opisa, podržanog broja igrača, žanra, godine proizvodnje i izdavača. Ukoliko za vreme igranja pritisnete taster ’Reset’ na kućištu konzole, pojaviće se meni koji omogućava da snimite ili učitate poziciju, resetujete igru ili se vratite u glavni meni kako biste pokrenuli neki drugi naslov. Za svaku igru ostavljeno je po četiri slota za snimanje pozicija, a oni mogu i da se zaključaju kako ne bi došlo do slučajnog prepisivanja sadržaja. Rewind funkcija nije podržana, mada je nama više zasmetalo to što sistemskom meniju nije moguće pristupiti preko kontrolera. Po rečima ljudi iz Sege, ta funkcija je podržana (dugo držanje tastera ’Start’), ali nama to nije pošlo za rukom. Inače, glavnom meniju može da se menja pozadina, dok je muzičku pratnju potpisao čuveni Yuzo Koshiro, kog pamtimo po opusima u igrama The Revenge of Shinobi, Streets of Rage 2 i Beyond Oasis.

Šta se tačno nalazi „ispod haube”, Sega krije k’o zmija noge. S obzirom na to koliko je kvalitetna emulacija i kako je sve dobro upakovano, to nije toliko ni bitno. Ono što je poznato je da Mega Drive Mini pokreće derivacija Linux kernela, a matična ploča zasnovana je na visoko integrisanom sistemu ZUIKI Z7213 i na njoj se nalazi 256 megabajta radne memorije. Tu je i 512 megabajta fleš memorije. Za sada nije moguće izvršiti modovanje konzole, odnosno obaviti instalaciju dodatnog sadržaja. S ove tačke gledišta to ne predstavlja velik problem, jer je u pitanju gotovo savršen sklop u kom će uživati većina ljubitelja retro arome. Sve to za 90 evrića i to kod nas!