Nintendove konzole oduvek su bile svet za sebe, kako zbog interesantnih hardverskih fazona, najčešće vezanih za sistem kontrole, tako i zbog specifične biblioteke igara kojih nije bilo na drugim platformama. Switch je njihov prvi proizvod koji igraču daje „i jare, i pare” - konzolu jedinstvene forme koja radi u dva režima (klasičnom, stacionarnom TV režimu i ručnoj formi „za poneti”), uz ponudu mainstream igara.

U želji da privuče dodatnu publiku i ujedno ponudi zamenu za vremešnu ručnu konzolu 3DS, Nintendo je kreirao manju i pojednostavljenu varijantu Switcha koju prodaje po ceni nižoj za trećinu u odnosu na osnovni model. Nintendo Switch Lite je namenska handheld konzola, koja nije predviđena da radi ni u jednom drugom režimu osim „ručnog” - ne samo da nema izlaz za TV, nego nema ni plastičnu nožicu (kickstand) koja bi joj omogućila da stoji na ravnoj površini. To nisu jedine razlike u odnosu na osnovni model: ekran ima manju dijagonalu (5,5 vs 6,2 inča), džojkoni (levi i desni gamepad) ne mogu da se skidaju, a umesto četiri tastera, D-Pad ispod levog thumbsticka urađen je kao klasični klackajući taster.

Nintendo Switch Lite ima manje gabarite od Switcha i kao takav komotno staje u unutrašnji džep jakne. Sve igre sa osnovnog Switcha rade bez problema, osim nekoliko koje ne podržavaju handheld mod (Just Dance, Super Mario Party, Switch Boxing...). Lite ima relativno solidnu bateriju od 3,570 mAh koja može da potraje i 6-7 sati ako igrate manje zahtevne igre (The Witcher 3 je pojede za tri i po sata), dok njeno punjenje od nula do sto posto traje tri sata. Ove brojke mnogo su bolje od onih koje je ostvarivala osnovna verzija Switcha, ali i ona je u međuvremenu hardverski osvežena (novi SoC, jača baterija), tako da su sada uravnotežene.

Osećaj koji stvara Nintendo Switch Lite kada ga uzmete u ruke je odličan. Konzolu komotno drži i (relativno) malo dete, a ne zamara ni vlasnika velikih šaka nakon višesatnog igranja. Kvalitet izrade je odličan, plastika čvrsta i solidna, a posebno je kul što je umesto četiri tastera sada ubačen pravi D-pad. Kao i za Switch, i za Lite kruže glasine da određen broj konzola pati od defektnih thumbsticka koji detektuju pokret čak i ako ih ne dirate (tzv. Joy-Con drift), ali na našem testnom primerku sve je radilo besprekorno.

Nintendu se može zameriti zbog rigidnog OS-a na konzoli, koji mnoge opcije, koje su na drugim konzolama podrazumevane, beznadežno komplikuje ili ih jednostavno ne predviđa. Manipulisanje slikama ili video-fajlovima koje ste grebovali, na primer, svodi se na šerovanje preko Facebooka ili Twittera (nema treće opcije) ili snimanje na mikro SD karticu (na kojoj su vam instalirane igre), njeno vađenje iz konzole, ubacivanje u čitač i ručno prebacivanje na računar. Ne možete, recimo, da ubodete USB fleš ili da prebacite sve u neki online album odakle biste ih lako skinuli. Sledeća zamerka svodi se na bezobrazno skromnu internu memoriju od 32 gigabajta, od kojih je korisniku dostupno svega 25,1. Ovo u praksi znači da postoje digitalne verzije igara koje se ne mogu instalirati na defaultnu verziju konzole kupljenu u radnji (The Witcher 3, recimo), već morate da dokupljujete mikro SD karticu da biste mogli da ih igrate. Switch igre na karticama su zbog ovoga daleko bolje od digitalnih kopija, što je još jedna stvar koju Sony i Microsoft sebi nikad ne bi dozvolili. Online multiplayer je, kao i u slučaju Sonyja i Microsofta, takođe zaključan iza servisa za koji se plaća pretplata. Na Switchu možete da koristite Youtube, Hulu i druge streaming servise preko aplikacije koju ste skinuli iz e-shopa, ali ne možete da gledate svoje filmove koje ste stavili na mikro SD karticu (za sada).

I pored navedenih (sitnih) zamerki, ova konzola je pravi pravcati dinamit. Da živimo u zemlji koja nije siromašna kao Srbija, Nintendo Switch Lite bismo mogli da preporučimo kao idealan poklon za svako dete starije od sedam godina ili njegove roditelje koji putuju gradskim prevozom u kojem ima mesta za sedenje. Cena same konzole nije strašna, ali igre ćete plaćati isto ili (često) više nego na PC-ju, a bićete i uskraćeni za masne sezonske popuste na Steamu ili u drugim online prodavnicama. Nintendo je veoma, veoma krut sa cenama, pogotovo za svoje tzv. first party igre kojima cena ostaje zakucana za vijek i vijekov. Čak i indie igre koje na PC-ju nakon šest meseci možete da kupite za trećinu cene, na Switchu ćete uvek plaćati po premijernoj ceni. Ako planirate da kupujete igre, budite svesni toga da će vam Switch u eksploataciji biti mnogo skuplji nego PC (a ako uračunamo warez, kog ovde nema, beskrajno skuplji).

Ali, ako ste bogatun sa zapadnom platom i decom koju ne viđate često i nekako želite da im kompenzujete odsustvo roditeljstva...