Svaki igrač koji je tokom svoje karijere proveo iole „ozbiljno” vreme uz neki oblik Tetrisa, reći će vam da se radi o jednoj od najboljih igara svih vremena. Jednostavnost dizajna i izvedbe sa jedne strane suprotstavljena je visokom stepenu izazovnosti ekstremno brzog donošenja odluka i obavljanja ograničenog broja akcija. Sedam različitih oblika sačinjenih od četiri kvadrata (čiji zvanični naziv je „tetrominoi”) padaju ka dnu ekrana u bunaru, širokom deset i visokom 22 kvadrata, sa ciljem da napravite punu horizontalnu liniju koja će tada nestati, ostavljajući vam poene. Spajanje više linija odjednom daje veći bonus, a ispunjenje maksimalne četiri linije daje najviše poena i naziva se, kao sama igra - Tetris. Kada oblici napune bunar i dosegnu njegovu gornju ivicu, igra je gotova.

Jedna od najboljih stvari kod Tetrisa je to što ne možete da „pobedite” u ovoj igri, možete samo da ga igrate veoma dugo, idealno na veoma visokom nivou, kada vam sve spoljašnje smetnje postaju nebitne i sva pažnja je laserski usmerena na dešavanje na ekranu, dok prsti rade sami od sebe. Ukoliko igrate Tetris dovoljno dugo, čak i akcija sklapanja oblika u idealne formacije postaje podsvesna aktivnost i to ne samo u igri, nego i tokom velikog broja svakodnevnih aktivnosti. Nije retko ni da igrač u „zoni” na maksimalnoj brzini igre neočekivano počne da pronalazi paralele između ove igre i života, pre svega na planu odlučivanja i čekanja da se „kockice poklope”. Naime, pošto se tetrominoi nasumično pojavljuju na vrhu ekrana, nije retkost da oblika koji bi vam baš koristio jednostavno nema. Pošto čekanje na idealni tetromino može da bude pogubno po partiju, jer vreme neumitno teče, potrebno je doneti tešku odluku da namerno „pogrešite” i tako stvorite situaciju koja nije idealna, ali će vam produžiti vreme igranja i može da se kasnije „ispravi”.

Dok rekreativnim igračima Tetrisolikih igara često treba dodatni šareniš i zanimacija radi privlačenja pažnje, to za veterane i hard core puriste najčešće predstavlja bespotrebno „izmišljanje tople vode”. Ipak, ako ste jedan od onih igrača kojima vaša omiljena varijanta Tetrisa jednostavno više ne predstavlja izazov, možda će vas zanimati nešto što (nepotrebno) komplikuje stvari i podiže lestvicu težine na novi, iščašeni i definitivno viši nivo. Bez obzira na to da li ste igrač koga zanima osvežavanje poznate forme šarenišem ili ste „tvrdokorac” koji razmišlja o još većem izazovu, dobri ljudi iz japanskih studija Monstars i Resonair vam nude veoma zanimljivi i inovativni Tetris Effect.

Ukoliko vam naslov ove igre zvuči poznato, to je zbog toga što se igra premijerno pojavila još u novembru 2018. godine - ekskluzivno na Playstationu 4 i sa podrškom za PS VR. Krajem ovog jula igra je konačno stigla i na PC (opet ekskluzivno, samo na Epic Storeu), sa podrškom za VR sisteme Oculus Rift i HTC Vive. Dok je jasno da igranje Tetris Effecta u VR okruženju može da predstavlja upečatljivo iskustvo, apsolutno nema smisla dodavati mehanici Tetrisa osećaj mučnine i napor navigacije kroz okruženje virtuelne stvarnosti. Tetris je igra uz koju se provode sati, a VR je zabavan u intervalima čije trajanje se, u najboljem slučaju, meri desetinama minuta. Zbog toga preporučujemo uživanje u Tetris Effectu na običnom ekranu, sa kontrolerom vašeg izbora u rukama.

Kao u originalnom Tetrisu i njegovim brojnim klonovima, Tetris Effect nas stavlja pred bunar sa padajućim tetrominoima koje slažemo u pune linije kako bi nestale i povećale rezultat. Ipak, dodate su brojne manje i veće novosti, kako sa kozmetičke, tako i mehaničke strane. Kako je Tetris igra u kojoj je koncentracija od presudnog značaja, kozmetika efektivno podiže težinu igre jer donosi tematske animirane pozadine, sa muzičkim temama i zvučnim efektima, a tokom igranja se menja čak i izgled tetrominoa (kvadrati dobijaju nove skinove, ponekad sa animiranim efektima). Srećom, nakon dovoljno vremena se prosto naviknete na ove smetnje pa nisu toliko velik faktor otežavanja.

Sa mehaničke strane, dodate su nove komande što, opet, može da smeta puristima koji su navikli na klasičnu šemu sa četiri tastera za kretanje tetrominoa levo-desno, njihovu rotaciju i brzo spuštanje. Tetris Effect razdvaja rotaciju na dva tastera, jedan za ulevo, drugi za udesno, a i spuštanje je podeljeno na dve vrste. Prvo je klasično, brzo spuštanje koje „lepi” tetromino za podlogu, drugo je postepeno, sporije spuštanje koje omogućuje blago klizanje tetrominoa po podlozi. Tu je čak i mehanika „mekane rotacije” koja nije po ukusu svakog igrača i dopušta dugotrajnu rotaciju i pomeranje oblika koji bi tehnički već trebalo da se zalepe i to čak i onda kad procepi kroz koje ih provlačite ne bi trebalo da dozvole rotiranje.

Posebni dodatak je mehanika Zone, očigledno nazvane po, naizgled odsutnom, stanju ultrafokusiranog igrača. Naime, sada svaka partija ima i merač spojenih linija čije ispunjenje omogućuje aktivaciju Zone, novog režima igranja. Dok je Zona aktivna (merač linija počinje da odbrojava unazad), tetrominoi prestaju da padaju pa ih ručno vodite do željenog mesta. Sem toga, horizontalne linije ne nestaju nego se bunar neprestano puni, bilo do isteka vremena, bilo dok ga ne napunite do vrha. U trenutku isteka Zone sve spojene linije se eliminišu, dobijate bonus u poenima, i nastavljate nivo na onoj brzini koju ste imali pre početka Zone. Dok je ovo inovativan i zanimljiv način za povećavanje poena i razbijanje monotonije, kvarenje tempa igre na visokim brzinama nije po svačijem ukusu.

Tetris Effect bi mogao da se lako otpiše kao naslov koji bespotrebno komplikuje „čistu” mehaniku legendarne igre, ali ubačene inovacije zapravo donose svežinu klasičnom modelu i novu dimenziju izazova, kako za iskusne veterane koji žele nešto više, tako i za nove igrače kojima je ovo prvi susret sa Tetrisom.