1 Koliko su nekada video-igre bile jednostavne, a opet zabavne, pokazuje i Bally Senteov Hat Trick iz 1984. godine. Ovde nema nivoa, nema različitih protivnika, nema nikakve pozadinske priče - samo instant akcija u kojoj možete da uživate sami ili u društvu jednog prijatelja.

2 U pitanju je „dva na dva” simulacija hokeja na ledu u kojoj igrač ima cilj da zabije što više golova protivniku za 105 sekundi. Pobedio ili izgubio - isto mu se hvata, pošto nakon isteka vremena sledi poruka Game Over. Bez obzira na to, Hat Trick je izuzetno zabavan jer ga krasi digitalizovani žamor publike, led na kojem ostaju tragovi klizanja i ubavo animirani pokreti igrača.

3 Od realnih pravila igre nema ništa, tako da se na terenu nalaze po jedan igrač sa svake strane, odnosno golmani koji vrše mimikriju pokreta klizača i kreću se levo-desno zajedno sa njima. To u velikoj meri usložnjava sistem igranja, pogotovo ako se zna da golman sem blokiranja šuteva ne može da radi apsolutno ništa drugo - ne može da ispuca pak u polje, niti da ga prosledi do saigrača. Inače, golmani su predstavljeni poput Daleka iz Doktor Hua, pa ovo i ne čudi. Olakšavajuća okolnost je što se pločica lepi za vrh štapa pa ne možete tako lako da je izgubite jednom kada uspete da je „ulovite”. Igrači imaju i određenu dozu inercije i prava je šteta što protivnika ne možete da faulirate i započnete kavgu po kojoj je ovaj sport nadaleko poznat. Ipak se sve ovo na tržištu pojavilo u cik zore buma video-zabave...