1 Iako je platforma Wonder Dog (1992) prvobitno izdata kao perjanica ponude CD dodatka za Seginu Mega Drive konzolu, britanski Core Design ostaje veran svojim kompjuterskim korenima, pa godinu dana kasnije izlazi i verzija igre za popularnu Prijateljicu.

2 Priča kaže da su zapleti u platformskim igrama kreirani tako što su izvlačene ceduljice sa obličjem glavnog junaka i osobom/predmetom koje taj junak spašava, pa smo ovde dobili najboljeg čovekovog prijatelja u ulozi zaštitnika rodne planete K-9. Simpatično klempavo kuče nema neki poseban zadatak, dovoljno je samo dočepati se kraja nivoa, izbegavajući pritom zle kerove, kao i zečeve, mačke i druge pripadnike naizgled bezazlene faune. Velike uši omogućavaju prilično dugačke, ali i veoma neprecizne skokove, dok ćete protivnike napucavati zvezdicama koje lete pod neobičnim uglom, pa su gotovo neupotrebljive za neprijatelje u ravni sa vama. Krupni, detaljno nacrtani likovi značajno ograničavaju aktivnu površinu ekrana, pa će se često dešavati da morate da skačete „na slepo”, ne znajući kakve se opasnosti kriju ispred vas. Nažalost, svi ovi sitni propusti u dizajnu čine igru veoma napornom za igranje.

3 Uprkos tome što sa audio-vizuelne strane izgleda impresivno (nivoi su toliko šareni da je ponekad teško razlikovati neprijatelje od šljaštećih delova pozadine), Wonder Dog je u suštini sterilna, gotovo bezdušna igra, koja ne pruža nijedan razlog da vam čudesni džukac ostane u sećanju.