Godinama smo uživali u softveru ne misleći da li i koliko košta. Sa petooktobarskim dolaskom pravne države i to će se promeniti - programi su roba kao i svaka druga i imaju svoju cenu. Samo Windows i MS Office koštaju skoro 800 evra. Dodajte tome programe za crtanje, zvuk i još neke sitnice na koje ste navikli, i cifra brzo prelazi cenu koju ste platili za računar. S prosečnom platom od oko 10.000 dinara, malo nas će moći to da plati.

Rešenje srećom postoji - prelazak na besplatne verzije softvera. Pri tom ovde ne mislimo na shareware programe koje kad-tad treba platiti ako želite da budete potpuno legalni. Ovde govorimo o potpuno besplatnim programima, bez ikakvih kasnijih ili skrivenih troškova.

Pritom, ovde ne nudimo zamenu jedino za sam Windows operativni sistem. Iako besplatni Linux trenutno nudi veću stabilnost, potpuna promena je korak na koji se većina korisnika još uvek neće odvažiti. Sav navedeni softver, dakle, radi (i) na Windows platformi.

Kako to - besplatni?

Neke od ovih programa njihovi proizvođači dele besplatno da bi zainteresovali kupce za novije, komercijalne verzije. Ipak, većina njih je besplatna jer se radi o softveru otvorenog kôda (Open Source). Svako može da preuzme izvorni kôd ovih programa, da napravi neke izmene ili popravi greške ako želi i ume, ali je uglavnom u obavezi da tako izmenjen kôd vrati u javno vlasništvo.

Većinu ovakvih projekata započinje mala grupa entuzijasta, studenata koji rade na projektima za svoje studije. Ako je projekat perspektivan, on privlači sve veći broj programera i brzina razvoja naglo raste - već pomenuti Linux dobar je primer. Po pravilu, uočene greške se brzo ispravljaju jer među desetinama, pa i stotinama korisnika i programera neko se uvek seti jednostavnog rešenja.

Neki od ovakvih projekata, kao što su OpenOffice ili Mozilla, započeli su svoj život pod patronatom velikih firmi. Kasnije su, međutim, potpuno prešli u ruke zajednice i tako se i danas razvijaju. Važno je napomenuti da licence pod kojima se oni od tada nalaze pravno onemogućavaju ove firme da ih ponovo prisvoje. Jednom oslobođen u javno vlasništvo, softver će tu zauvek i ostati.

Govorite li srpski?

Mogućnost da ko god hoće učestvuje u razvoju programa pogoduje i njihovoj bržoj lokalizaciji. „Microsoft”, recimo, još uvek nema prevedene svoje programe na srpski jezik. Suprotno tome, grupa entuzijasta već je prevela OpenOffice na srpski, i to u oba pisma, o čemu je naš list već izveštavao.

Besplatni programi, naravno, nisu čarobni štapići koji će uništiti softversku industriju. Među glavnim nedostacima su slabija dokumentacija, nedostatak podrške i nikakva garancija da će se program i dalje razvijati. Ali gde je potreba, tu niče i rešenje, pa tako postoje firme koje će za novac pružati podršku korisnicima besplatnog softvera, od instalacije do rešavanja problema u korišćenju. Nezavisni izdavači takođe vide svoju šansu, pa je sve više i literature za besplatni softver koju prave profesionalni pisci. Nije nepoznato ni da projekat dobije novi zamah u vidu sponzora, svojevrsnog mecene koji novčano podržava programere da razvijaju softver.

Čitava softverska ekonomija polako se menja sa porastom otvorenih programskih projekata. Kuda će stići, još je rano da se kaže, ali dopada nam se kako je krenulo.