Nisam fan piksela i retro stila. Volim da me sa ekrana oduva masna grafika. Ipak, ta „masnoća” često služi da prikrije nedostatak ideja, priče, da uljuljka mozak i spreči ga da primeti neigrivost. U Goblin and Coins stvari stoje drugačije.

Grafika je pikselizovana, ali funkcioniše odlično. G&C je delo jednog čoveka i za to mu moramo „skinuti kapu”. Zamišljam autora Nikolu Bulja (poznat starijim čitaocima „Sveta kompjutera”) kao „one man band: kolenima lupa činele, dok istovremeno svira usnu harmoniku i gitaru. Peva „Starways to Heaven” i vrišti kao Robert Plant - i dobro mu ide.

Mali zeleni goblin našao se u nevolji jer radi kao kuvar za strašnog zmaja. Naš junak dobio jer od zmaja ćup sa zlatom na čuvanje, uz puno poverenje, ali i uz opasku da će biti pečen ako zabrlja. Nestaško je ogladneo i dok je proveravao kazan, lopov grabi zlato i beži. Shvativši u kakvom se sosu našao i da teško može da se opravda, goblin kreće u poteru i sakupljanje zlatnika koje je lopov ispustio.

Goblin and Coins je 2D platformska avantura koja ne donosi ništa novo, ali ono „dobro staro” vrlo lepo pakuje. Po „spooky” atmosferi, na trenutke podseća na Ghosts ’n Goblins, a po načinu igranja G&C asocira na Super Maria bez pečuraka. Ipak, samo podseća jer ima i dovoljno originalnosti.

Goblin nema oružja, pa dvadesetak vrsta protivnika (zombija, duhova, slepih miševa, zmija, itd) eliminišete skačući im na glave. Uz to izbegavate neprijateljske projektile, skačete sa stene na stenu, eskivirate zamke (kružne testere, šiljke) i sakupljate zlatnike. Kontrole su tasteri za levo i desno, skačete tasterom na gore, a pritiskom na ’Space’ otvarate vrata i povlačite poluge. I to je to. Zvuči jednostavno, ali zna da bude frustrirajuće ako skokove ne tempirate dobro. Na početku svakog nivoa imate tri života, a ako izgubite neki (a hoćete, i to često), nadajte se da ćete naći kazan sa čorbom koja vam dodaje život.

Najbolji savet je da budete strpljivi i posmatrate protivnika. Kada snimite rutinu onda krenite u akciju. Goblin and Coins nije za nestrpljive i dovešće vas često u iskušenje da tastaturu tresnete o pod. Ipak nivoi nisu predugi i nakon određenog broja pokušaja dolazite do sledećeg.

Igra ima pet svetova (vulkan, groblje, močvara, selo i zamak) koji se sastoje od nivoa. Na kraju svakog od tih svetova sledi boss fight. Borbe sa šefovima nisu preteške, ali znaju da oznoje dlanove. Svaki nivo i svet je različit i lepo dizajniran tako da ni jednog trenutka nemate „deja vu” već imate želju da gurate dalje što i treba da bude poenta svake igre. Povremeno naletite na tajne sobe, koje kriju više zlatnika, ali za to morate malo da njuškate.

Muzika i zvučni efekti su funkcionalni i potpuno u skladu sa mračnom atmosferom i retro, piksel grafikom. Aplauz Nikoli koji je u „one man band” stilu stvorio ovu zabavnu, mada na momente frustrirajuću prstolomku.