Bradatog Breda činjenica da je varvarin nije sprečila da postane bard, niti mu je pjesma utulila želju za avanturom. Kada su zle sile napale njegovo selo privučene kristalom koji blješti na trgu, naš bardbarian mašio se za dvoglavu sekiru, ali ne sa željom da je nekome zabode u glavu, već da, šredujući gitarske likse, muzikom privuče oružanu pratnju i u društvu stane zlu na put.

Po rečima autora, Bardbarian je „musical bloodlust” igra, ali se još izdaleka vidi da je inspirisana motivima Brütal Legenda. Svirajući sekiru, Bred generiše note kojima priziva strelce, čarobnjake, sveštenike, vitezove i druge šampione dobra, te onda u zbijenoj gomili bard i družina šetaju selom, kokajući gobline i raznu drugu gamad, uz povremene susrete sa njihovim šefovima. Mehanička osnova igre je mešavina čiste akcije, laganih tower defense elemenata i RPG-a; ovo poslednje se osim u izboru klase pratioca ogleda i u širokim opcijama za nadogradnju njihovih i Bredovih borbenih sposobnosti i kupovinu pomoćnih elemenata, od kojih se korisnošću izdvaja mačak koji automatski skuplja zlato od palih oponenata.

Bardbarian je igra u kojoj se uspeh postiže uz grindovanje već pređenih nivoa, uz zaprepašćujuće odsustvo mogućnosti da proces preskočite za pravi novac. Dopadljiva grafika i solidna muzika, pogotovo u Bredovim solo deonicama, upotpunjuju ugođaj ove skladne razbibrige.