Dok se razni CEO-i Microsofta i Sonyja preznojavaju na uvredljivo sklepanim prezentacijama, pokušavajući da vam uvale nikad „neverovatnije” fičere konzola nove generacije, indie scena na PC-u kreće u žestoku ofanzivu branja kritičarskih i gejmerskih lovorika, s perjanicama u vidu ovomesečnih Gunpointa i The Swappera. Ovaj potonji, nastao kao plod slobodnog vremena dva talentovana finska studenta, pravi je biser u produkcionom, narativnom i svakom drugom smislu, potvrđujući i te kako svetlu budućnost nezavisne scene.

Ono što omamljuje od prvog susreta sa Swapperom je maestralna atmosfera koju grade apsolutno svi elementi igre. Počevši od vešto istkane i intrigantne priče o napuštenoj svemirskoj stanici Tezej na kojoj počinju da se dešavaju čudne stvari nakon nalaženja misterioznih, telepatskih stena, preko gotovo nepodnošljivo fluidnog gameplaya i funkcionalnih kontrola, vešto osmišljenih zagonetki i problema, uz audio-video prezentaciju koja naprosto zahteva gustiranje igre u mrklom mraku s odvrnutim zvukom.

Grafički izgled igre zaslužuje poseban osvrt, jer je izvanredna igra senki, prigušenog svetla, neonskih izmaglica i vešto ukomponovanih manjih i većih zamućenja, što dodatno pojačava izraženi i perfektno dočarani hermetično-minimalistički karakter igre (konstantno podsećajući na izgled i atmosferu prvog Alien filma, što je dodatni plus). Kuriozitet je i što su sve kulise i modeli u igri izrađeni od gline, plastelina i drugih materijala! Kadar nevera.

U ulozi jednog od retkih preživelih kosmonauta na pomenutoj baksuznoj stanici, u pokušajima da prokljuvite šta se desilo ostatku posade i kakva je agenda pomenute rase inteligentnog kamenja, ubrzo ćete naleteti na eksperimentalni uređaj iz naslova igre. Svoper (u nedostatku pogodnijeg prevoda) omogućava kreiranje do četiri klona glavnog igrača koji, zatim, oponašaju sve pokrete i akcije koje izvodi „original” (kretanje, skakanje, povlačenje kutija i slično). Uz mogućnost da se prebacujete iz jedne u drugu repliku, cilj igre je sakupljanje energetskih kugli koje vam otvaraju do tada nepristupačne odeljke svemirske stanice. Ovo podrazumeva rešavanje kreativno osmišljenih problema, gde treba pravilno uočiti neophodne manevre raspoređivanja svoje verne družine klonova, a stvari se dodatno komplikuju manipulacijom ograničavajućih faktora u vidu trobojnih izvora svetlosti (crveno osvetljenje ne dozvoljava preuzimanje kopija, već samo pravljenje, plavo ima suprotan efekat, a unutar ljubičastog svetla onemogućene su bilo kakve operacije sa klonovima). U kasnijem toku igre u obzir treba uzeti i polja koja invertuju gravitaciju, manevrisanje kroz vakuum svemira i druga iznenađenja.

Poput Matriksa, i The Swapper je potrebno videti svojim očima, da biste razumeli zašto se ovakav igrački biser ne propušta.