Pored mnogobrojnih blagodeti gravitacije, kao što su, recimo, stabilno stajanje naših monitora na stolu bez potrebe da budu prišrafljeni za njega, mirno „sedenje” diskova na polici umesto njihovog razletanja po sobi ili pak održavanje Zemlje u orbiti oko Sunca umesto da luta međuzvezdanim prostorom, ona može da posluži i kao materijal za one-trick pony kompjutersku igru.

Inversion je cover pucačina u trećem licu, čiju kampanju možete igrati u co-opu za dva igrača ili solo (tada drugim likom upravlja kompjuter), i koja svoju neinspirativnost pokušava da sakrije iza zaklona navodno revolucionarne mehanike, koja se vrti oko manipulisanja gravitacijom. Ruskom Saber Interactiveu ovakva strategija izrade igara nije strana - onomad su napravili Timeshift, koji je u potpunosti igrao na kartu usporavanja, premotavanja i zaustavljanja vremena. Čovek bi pomislio da su do sada naučili, kako iz tuđeg tako i iz sopstvenog iskustva, da igre bazirane na jednom fazonu publika ignoriše kao ajkula napad sardine. Duhovi Timeshifta, Dark Sectora i Shattered Horizona obraćaju se Inversionu, lebdeći iznad njega i razočarano ga posmatrajući: „Zar je naša smrt bila ni za šta? Nadali smo se da će barem poslužiti kao upozorenje drugima. Ali, eto ipak tebe. A tvoj trik čak nije ni originalan - da si se pojavio pre Half Lifea 2 i njegovog Gravity Guna, možda bi i privukao poglede”.

Priča prati Dejvisa Rasela i njegovog partnera u policiji Vengard Sitija Lea Delgada. Relativno miran život stanovnika grada prekida iznenadna invazija nepoznatih stvorova, koji izgledaju poput divljačnih, tupavih ljudi. U inicijalnom napadu Dejvisova žena gine, njegova ćerka nestaje, a Lutadori, kako su kasnije nazvani napadači koji koriste gravitaciona oružja, zarobljavaju njega i Lea i odvode ih sa drugim preživelima u zatvorski radni logor. Naravno, nezaustavljivi dvojac beži iz zarobljeništva, nalazi Vengard Siti u ruševinama, i daje se u potragu za Dejvisovom ćerkom... Ah, da, usput i spasavaju svet. Iako se na kilometar vidi da je priča kliše, ona pokušava da bude ozbiljna i emotivna, ali za to jednostavno nema materijala u njenim likovima, zanimljivim poput kartonske kutije.

Osim od „klišeitisa”, priča boluje i od „nelogičnitisa”. Na primer, okolnosti bekstva glavnih junaka iz kampa pri početku igre pomalo su nategnute. Oni odlučuju da pobegnu kroz rupu koju su prethodno videli u tunelima duboko ispod kampa, zato što smatraju da im je ta ruta bekstva „jedini izbor”, iako ne znaju ni kuda ona vodi. Pritom, da bi sprečili Lutadore da ih prate, odmah za sobom eksplozivom urušavaju ulaz u rupu, što bi ih ostavilo zarobljene pod zemljom u slučaju da nije vodila na površinu. Mogli bismo navesti i primere mnogo većih nelogičnosti, koji ne bi delovali kao cepidlačenje, ali to bi zahtevalo zalaženje u spoilere.

Iako smo poigravanje gravitacijom (vidi okvir) već videli u nekoliko naslova, ono je ovde ipak poput pojasa za spasavanje, koji je jedino što održava igru iznad površine vode. Da nije toga, igra bi bila beznadežno dosadna. Slab osećaj tokom napucavanja, protivnici koji umeju samo da se skrivaju iza zaklona ili da frontalno jurišaju na vas, uobičajeni arsenal, linearni nivoi bez ikakvih iznenađenja u dizajnu - kao da su autori pažljivo oblikovali svaki delić igre sa ciljem da vas nateraju da zevate. Podizanje i bacanje protivnika, buradi i automobila tako postaje dobrodošao dodatak i čini Inversion igrivim.

Osim gravitacionog oružja, tu su i još dva „obogaćivača” igračkog iskustva, koji se vrte oko sile teže. U kratkim deonicama unutar nekih nivoa krećete se unutar zona nulte gravitacije, što se svodi na odbacivanje od jedne do druge lebdeće platforme duž linearne putanje i obračunavanje sa neprijateljima koji vas usput saleću. Pored toga, nailazite i na delove nivoa u kojima gravitacija ima drugačiji smer, tako da, na primer, hodate po zidovima zgrada.

Igra donosi i ograničenu destruktabilnost terena. Moguće je, recimo, paljbom odvaljivati delove određenih zaklona ili lansirati predmete na stražarsku kulu i srušiti je. Međutim, samo unapred određeni delovi okruženja podložni su oštećenju. Tako, recimo, delovi betonskih zaklona otpadaju usred paljbe, dok običan kauč ostaje netaknut. Možete srušiti toranj crkve, ali ne i njene zidove. Jednom prilikom, pucajući iz stacionarnog mitraljeza, urušavate dobar deo zgrade, ali to je moguće samo na tom jednom mestu u igri. Najveći deo okruženja je imun na metke, što je šteta.

Osnovna ideja priče, kao i, navodno, ranije ne viđena igračka mehanika Inversiona na prvi pogled delovali su kao za odmahivanje rukom. Tako su i ispali.