Vladan Đorđević, trideset sedam godina, vlasnik frizersko-kozmetičkog salona u Beogradu, muž, otac dvoje dece, čita „Svet kompjutera” od prvog broja, apsolutni šampion na evropskim World of Tanks serverima tokom beta perioda... Srpski Mihael Vitman, Novak Đoković među tenkistima (zapravo Rafa), uzor omladincima i izmamljivač uzdaha omladinki...

SK: U evropskoj beti (100.000+ igrača), između ostalog, bio si prvi na rang-listi po broju partija: gotovo 13.000 okršaja (moja malenkost je za šest meseci skupila bednih 1400 partija)! Kako si, za ime sveta, uspeo da to postigneš pored posla, dece, žene i života? U čemu je tvoja tajna?

Vlajko: Zapravo, u beti sam bio prvi overall, a ne samo po broju partija, mada broj partija svakako ima mnogo veze sa ukupnim statističkim učinkom. Zahvaljujući dugogodišnjem igračkom iskustvu i velikom broju partija bio sam među top 10 u gotovo svim kategorijama, detekcijama, osvajanju baze, nanetoj šteti, broju fragova, procentu pogodaka... Osim u odbrani sopstvene baze, strpljenje mi nikad nije bila jača strana i nikada nisam nalazio zabavu u sedenju i čekanju da se neko pojavi, tako da partije uglavnom završavam daleko od sopstvene baze, dead or alive.

Taj manijakalni broj partija zapravo je lako objasniti. Kao prvo, igre koristim kao svojevrstan ventil i način da malo pobegnem od svakodnevice. Neko kada je nervozan popije piće, neko zapali cigaretu i nervozno šetka. Ja sednem za kompjuter i nakratko odlutam iz stvarnosti. Prijatelj me je podsetio na zanimljivu anegdotu. Naime, rođenje mlađe ćerkice nekako se poklopilo sa početkom beta faze WoT-a, za koji sam saznao od svojih mnogobrojnih poznanika gejmera. Budući da je mehanika igre takva da nije potrebna duboka koncentracija i da nije vremenski zahtevna (instant akcija i kratke partije), bilo je lako povezati mnoge neprospavane noći novopečenih roditelja i ljubav prema igrama. Inače, oduvek sam bio noćobdija, tako da mi nije teško palo to što sam ja bio zadužen za treću smenu babysitinga. Televiziju inače ne gledam, ne skupljam značke i salvete i nemam nikakav drugi hobi izuzev igranja, dakle click Battle, skoči, proveri bebu, vrati se, ubij neprijatelja, nahrani bebu, rince and repeat.

Kada se tome doda i to da na poslu imam laptop i da tenkićima ubijam vreme između mušterija, opet bez problema zahvaljujući prirodi igre, gde je lako ustati prema potrebi i usred partije, a bez katastrofalnih posledica, lako se dođe do ogromne cifre odigranih (i poluodigranih) partija.

SK: Da li te igranje sa nasumičnim igračima ponekad iznervira? Na primer, da li i ti trgneš penu kada vidiš medium tenk koji se nabije u žbunje i „snajpuje”, i ne radi posao za koji je namenjen?

Vlajko: Igranje sa nasumičnim igračima ume na momente da bude veoma frustrirajuće, pogotovu za nas iskusne (da ne kažem matore) igrače sa trocifrenim IQ-om, i ne mogu da kažem da povremeno nisam izbačen iz takta, ali to je uglavnom stvar trenutka, jer sam ipak svestan izuzetno raznolike prirode igrača WoT-a. Naravno da tu ima izuzetno mladih i izuzetno starih igrača veoma različitih sposobnosti i karaktera, kao i pristupa igri, nivoa poznavanja računara, kao i mogućnosti samih konfiguracija na kojima igraju. Dok jedan igra potpuno isključen iz sveta jer sutra nema škole i nema o čemu da brine, na mašini koja vredi koliko i jedan prosečan srpski automobil, drugi bocka prstom po touchpadu trećerazrednog office laptopa dok pije kafu na poslu i razmišlja o prolaznosti života. To je činjenica koja se mora prihvatiti u svim MMO igrama, i samim tim mora se imati izvestan nivo tolerancije.

SK: Omiljeni tenk/TD/Arty? Koje vozilo je, prema tvom mišljenju, najuzbudljivije, a koje najisplativije za igranje?

Vlajko: Teško pitanje. Imao sam prilike da probam sve tenkove koji su u trenutku završetka bete predstavljeni u igri. Prema mom skromnom mišljenju, svaki tenk u igri ima svoju svrhu i draž, i u skoro svakom sam uspevao da pronađem zabavu. Ukoliko bih baš morao da odaberem jedan, recimo da je to američki medium tenk devetog nivoa Pershing. Lično mi najviše odgovaraju medium tenkovi, pošto ne volim statičnu igru, a oni pružaju najbolju kombinaciju brzine, oklopa i vatrene moći potrebne za dobru zabavu u partiji.

Svakako su tu i neka vozila sa snažnim topovima poput američkog T30 i ruskog Objekta704, koji su izuzetno zabavni za igru iako zahtevaju veoma različit pristup, kao i nemački Stug III i VK3601, ruski KV i T34-85...

Finansijski najisplativiji za igranje verovatno su, pored artiljerija koje važe za vrhunske money makere zbog velike količine štete koju mogu da nanesu, lakog načina igre i izuzetno niskih računa za popravku, tank destroyeri (iz istih razloga), mada je to zapravo stvar ličnog afiniteta igrača. Recimo, ukoliko se ja bolje snalazim u medium tenku i u njemu imam bolje performanse nego u TD, za koji mi nedostaje strpljenja i koncentracije, onda će mi medium tenk svakako doneti veću zaradu i pored znatno manjeg potencijala za pravljenje štete, koja je zapravo najveći faktor u izračunavanju količine kredita koju ćete zaraditi u partiji.