O Logitechovim proizvodima smo pisali skoro bezbroj puta i skoro svaki put kada nam u ruke dođe neki njihov proizvod, shvatamo da ova firma cilja da po svakom pitanju postavi neke standarde kojima ne može da parira bilo ko. Kada su volani u pitanju, na primer, pored brojnih pokušaja, Logitech je sa svojim prethodnim modelima (Momo - SK 2/2003 i Driving Force Pro - SK 2/2006) jednostavno došao do vrha gde mu ni iz daleka niko nije mogao parirati. Najbolji utisak na korisnike do sada je ostavio MOMO model koji je za neku realnu cenu pružao ono što nijedan drugi volan ni u najavi nije mogao da priušti - i to ne samo po pitanju dizajna i preciznosti već po pitanju kvaliteta gde se ubedljivo nalazi na prvom mestu. Sada kada posle svih tih izvanrednih modela koji su svojim izlaskom pomerali granice imamo čast da u rukama držimo model koji je u svakom pogledu bolji od njih, shvatamo da je firma Logitech na polju volana ono što je Blizzard na polju igara. Svaki novi model je sve lepši i sve bolji.

Šta je to što prvo čoveku zapadne za oko kada vidi G25? Manjak tastera na glavi volana i tri pedale. Tačno tako, sada nam je pored standardne kočnice i gasa podareno i kvačilo. Te tri pedale se razlikuju ne samo po izgledu već i po otporu koji pružaju prilikom pritiskanja. Kao i na pravom automobilu, kvačilo i gas se lakše stiskaju, dok kočnica pruža malo veći otpor. Za početak otpor koji ona pruža može izgledati prevelik, ali kada se igrač posle dužeg igranja navikne na to, shvatiće koliko je to dobra osobina. Kada su u pitanju prave simulacije vožnje, jako je bitno da se prilikom kočenja papučica kočnice ne stisne do kraja jer se time točkovi blokiraju i automobil gubi kontrolu. Sada kada nam kočnica pruža malo veći otpor, imamo osećaj koliko smo je pritisli. Površina postolja za papučice je velikih razmera te ona lako može poslužiti za spuštanje tabana ukoliko vozite bosi.

Telo volana je priča za sebe. Istina je da se na njemu nalazi mali broj tastera, tačnije samo dva, ali oni ionako služe samo za osnovne komande prilikom vožnje. A to su Nitro i pogled unazad u NFS igrama, na primer, ili pogled levo i pogled desno u nekim boljim simulacijama vožnji gde se kombinovanjem ove dve komande dobija pogled unazad. Svi ostali tasteri smešteni su na kućište menjača. Lice volana je urađeno od nerđajućeg čelika i poprilično je tanko. Obloženo je kožom i baš zato daje utisak držanja pravog volana. Poluge za imitaciju F1 menjača izvanrednog su dizajna, čelične su i gotovo su identične onima iz Ferarijevih automobila. Pozicionirane su gotovo perfektno, ni preblizu ni predaleko od obruča volana, i obimne su površine tako da verujemo da niko neće imati problema da ih aktivira tokom igranja. Sistem pričvršćivanja volana za sto je standardan kao i za ostale Logitechove modele. Zavrtnji povlače poluge koje izviru iz donjeg dela volana i time fiksiraju volan za sto. Ovde moramo navesti jednu manu - poluge koje treba da pričvrste volan za sto imaju mali raspon. Ako se kojim slučajem nađe neko sa debljim stolom (na primer, autor ovog teksta), imaće problema. Debljina stola od 5 cm je granica debljine na koju će se volan (ali ne i menjač) pričvrstiti.

Isto kao i pedale, menjač predstavlja posebno iznenađenje u pozitivnom smislu. Prvi put se susrećemo sa menjačem koji ima ovoliko pozicija. Dakle, u pitanju je čak sedmostepeni menjač koji se, u zavisnosti od želje korisnika, može podesiti da bude tipičan manuelni („A da, brzine ti idu u H, prva gore-levo, druga dole...”, „...ništa, kažem hvala, čika Momo”) ili da prebacivanjem prekidača bude sekvencijalni (samo gore-dole). Svi koji odaberu opciju tipičnog manuelnog menjača treba da imaju u vidu da pored šest osnovnih pozicija postoji mogućnost i sedme pozicije koja se dobija pritiskanjem menjača nadole i povlačenjem u donju desnu stranu. Stvarno izvanredno, ovako nešto nismo očekivali. Pored svega ovoga, menjač ima i „direkcioni” krstić, kao i osam tastera što je sasvim dovoljno čak i za one najzahtevnije simulacije vožnji. Jedina mana mu je, kao i kod tela volana, što ne može da se pričvrsti na deblji sto. Štaviše, njegov maksimum je otprilike 5 mm manji od maksimuma tela volana, ali srećom on ima još jedan zavrtanj na sredini sa malo većim maksimumom pa se nekako može pričvrstiti i na deblji sto.

Dosta smo polemisali o dizajnerskom delu ovog izvanrednog volana. Red bi bio da se okrenemo malo softverskom delu za koji, srećom, nemamo ama baš nikakvih zamerki. Pri samoj instalaciji, program nam kompletno objašnjava kako se volan priključuje i kada ga treba, a kad ne treba priključiti na računar tako da ni oni neiskusni neće imati muke sa povezivanjem. U podešavanjima vezanim za volan može se odrediti ugao okretanja - od ugla od minimalnih 40 stepeni do monstruoznih 900 stepeni. Dakle, kao u pravom automobilu. Za razliku od Driving Force Pro modela gde se ugao okretanja podešavao hardverski, ovde se to radi softverski. Force Feedback motor je snažan i u igrama reaguje izvanredno. Svaka neravnina se izvanredno prenosi (opet ćemo napomenuti da ove stvari dosta zavise i od same igre). Imali smo tu privilegiju da ga testiramo na svim boljim simulacijama vožnji kao što su GTR, rFactor, Live for Speed i najnoviji Race the WTCC Game. U svakoj od ovih igara ovaj volan se izvanredno pokazao.

Logitech je još jednom spojio izvanredan dizajn, veliku funkcionalnost i dobar kvalitet. Međutim, uz ovaj volan dolazi i jedna naša stara poslovica „Ne možeš i jare i pare”, te u gorenavedene kvalitete nismo mogli ubaciti i nisku cenu. Za ovaj volan je potrebno izdvojiti nešto manje od 300 evra što je, složićemo se, ne baš mala suma. Ipak, moramo napomenuti jednu stvar, a to je da ovaj volan te pare isplaćuje sve do poslednjeg centa.