Pre tačno godinu dana, Xbox 360 doživeo je svetsku premijeru i time dospeo na čelo next-gen trke konzola. Dvanaest meseci bez konkurencije Sonya i Nintenda učvrstilo je dominantni status Microsoftove konzole, a daljem učvršćivanju pol-pozicije doprinelo je i nekoliko krajnje nespretnih poteza Sonyja, pre svega suviše visoko podignut nišan za specifikacije i ulogu PlayStationa 3. Japanski gigant je pogrešno pretpostavio da će široke igračke mase biti oduševljene preskupom spravom koja bi trebalo da postane centar kućnog entertainmenta baziranog na Blu-Ray standardu za sledeću generaciju DVD-a. Nintendo je otišao u drugu krajnost, obarajući specifikacije i cenu Wiija do granica koje dovode u pitanje njegov status konzole sledeće generacije, bacajući potpuni akcenat na revolucionarni kontroler, ali ćuteći kao sova o realno slaboj moći mašine. Xbox 360 je ostao zlatna sredina, konzola koja ima sve atribute klasične sprave namenjene najširim slojevima, dovoljno jeftina da se (gotovo) ne bojite prosipanja koka kole po njoj, a dovoljno skupa da je shvatite ozbiljno... I dovoljno jaka da s lakoćom obara ruku vašeg kućnog PC-a u sledećih 12-24 meseca.

Zašto baš sad?

Umesno je postaviti pitanje zbog čega posle godinu dana odlučujemo da se detaljnije osvrnemo na Xbox 360. Razlozi imaju dominantno lokalnu težinu: ova konzola je počela (istina, za sada još uvek na kašičicu) da se uvozi i kod nas. Uvoz nema oficijelni karakter, niti Microsoft ima bilo kakve veze sa popunjavanjem lagera domaćih trgovaca. Kao i u slučaju originalnog Xboxa, ovaj korporativni gigant jednostavno nema interesa da prodaje konzolu (na kojoj još uvek gubi novac) u zemlji gde mase ne kupuju originalne igre i gde kroz softver može da kompenzuje gubitak na svakoj prodatoj hardverskoj jedinici. Drugi razlog je malo više „neslužbene” prirode: pre nekih pola godine provaljen je metod za korišćenje piratskih kopija bez uobičajene metode ugradnje čipa koja je pratila prethodnu generaciju konzola. Korišćenje wareza na Xboxu 360, istina, zahteva upotrebu šrafcigera, ali samo radi vađenja DVD drajva i njegovog flešovanja krekovanim firmwareom koji zaobilazi zaštitne mehanizme na originalnom mediju sa igrom. I to je sve: desetominutna procedura koja je ’keks’ za svakog ko je makar jednom menjao računarske komponente dovoljna je za blatantnu eksploataciju downloadovanih igara. Činjenicu da gotovo sve Xbox 360 igre zahtevaju Dual-Layer DVD medij nećemo dalje elaborirati niti ćemo se upuštati u tehnike kopiranja jer to sve nije primereno časopisu našeg renomea i superlegalne vokacije...

Look & Feel

Bela boja i obla linija Xboxa 360 predstavljaju ogromni kontrast crnom paralelopipedu koji je podsećao na Blaupunktov video-rikorder i odazivao se na ime Xbox, mada i ovde primećujemo odsustvo zaista stilskog industrijskog dizajna. Nama lično se ne dopada kako konzola izgleda, ali to postaje manje relevantno kada nađe svoje mesto ušuškana na policu ispod TV-a. Povezivanje Xboxa 360 i televizora je, kao i u slučaju svake konzole, apsolutno jednostavna operacija. S obzirom na to da smo na testu imali premium pakovanje (osakaćeni „Core” sistem ne bi trebalo ni da bude opcija za kupovinu) uz koje je došao kompozitno-komponentni kabl sa optičkim audio-izlazom, spajanje na digitalni Logitech Z-5500 zvučni sistem proteklo je bez ikakvih problema (originalni Xbox zahtevao je kupovinu „Advanced” kabla i ekstra trošak od 30 evra). Konzolu smo testirali na klasičnom Samsungovom PAL „katodašu” (29”, 100 Hz, 16:9), kao i na Philipsovom LCD TV-u sposobnom za 720p. Rezultat možete da pretpostavite: iako su igre na standardnom prikazu izgledale drastično bolje od originalnog Xboxa, HDTV je jedini razuman medij za igranje. Oblivion, jedna od tri igre koje smo imali prilike da testiramo (pored Project Gotham Racing 3 i Dead or Alive 4), izgleda identično kao da je pokrenuta na supersnažnom PC-u, ali je ugođaj igranja na velikom ekranu i zavaljenosti u fotelju sa bežičnim kontrolerom u rukama kvalitativno intenzivniji.

Speaking of which, kontroler Xboxa 360 iz nekoliko razloga predstavlja bitno unapređenje u odnosu na one iz prethodne generacije (a pogotovo u odnosu na glomaznu prvu generaciju pre pojave S modela). Belo i crno dugme za dopunsku kontrolu su izbačeni i zamenjeni sa dva „Bumper” tastera neposredno iznad „trigger” dugmadi, što omogućava lakši pristup funkcijama (najčešće menijima) u igri. A, B, X, Y tasteri, kao i levi i desni analogni thumbstick imaju istu poziciju kao i kod S kontrolera za Xbox. Kontroler se napaja sa 2 AA baterije koje dozvoljavaju oko 40 sati igranja (ova cifra zavisi od intenziteta i frekventnosti Force Feedbacka u svakoj pojedinačnoj igri), a postoji i opcija za kupovinu „rechargeable battery packa” (oko 20 dolara), koji nažalost nije uključen u osnovni paket.

Specifikacije Microsoft Xbox 360 • 3,2 GHz, tri-core CPU kodnog imena Xenon, made by IBM. Jedan MB L2 keša, sposoban za devet milijardi operacija sa pokretnim zarezom u sekundi. • 500 MHz, ATI GPU kodnog imena Xenos, 10 MB DRAM-a, 500 miliona trouglova u sekundi, sa fill rateom od 16 gigasemplova/s i 48 milijardi shader operacija u sekundi. • 512 MB GDDR3 RAM na 700 MHz koji zajednički koriste CPU i GPU (Unified Memory Architecture); 22,4 GB/s memory interface bus bandwidth; 256 GB/s memory bandwidth ka DRAM-u na GPU. • Multikanalni, 5.1 Dolby Digital Surround izlaz. Zvučni procesor je sposoban za 48 KHz / 16 bit audio, 32-bitni audio processing i 256 simultanih zvučnih kanala. • 20 GB HDD na 5400 RPM, lako izmenjiv (u budućnosti će verovatno biti ponuđen opcionalni HDD većeg kapaciteta). • 12x DVD ROM koji podržava DVD-video, DVD-ROM, DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-ROM, CD-DA, CD-R/RW, WMA CD, MP3 CD, JPEG photo CD. • 3 USB 2.0 slota, 1x 100BASE-TX RJ45 Ethernet port. • 16:9 aspect ratio, 720p i 1080i HDTV rezolucije koje podržavaju sve igre za Xbox 360, uz (naravno) opciju za standardne PAL/NTSC rezolucije na „običnim” TV aparatima. Xbox 360 dolazi u dve osnovne varijante: Xbox 360 Premium Package i Xbox 360 Core System koji se od prethodnog (najčešće prodavanog) pakovanja razlikuje po odsustvu HDD-a, mrežnog kabla i slušalica sa mikrofonom, žičnom kontroleru umesto bežičnog i kompozitnom video kablu umesto hibridnog kompozitno/komponentnog sa optičkim audio izlazom. Realna snaga konzole? Zbog specifične, custom arhitekture teško ju je uporediti sa određenim PC računarom, ali grubo rečeno i u skladu sa sadašnjim cenama, ekvivalentno jak PC bi vas sigurno koštao više od 2000 evra.

Unapređeni Dashboard (startup ekran) Xboxa 360 sada je „fuzionisan” sa servisom Xbox Live! i omogućava instant pristup friends listi, Live! messagingu, ličnoj Live! karti (Gamertag) i generalno drastično olakšava online život svakom vlasniku konzole. Naravno, ovo neće mnogo značiti igračima kod nas koji ili nemaju broadband ili koriste „warez” kopije igara koje je nemoguće igrati preko mreže (na Xboxu je bilo moguće, korišćenjem specijalnog „tunneling” softvera, ali tako nešto nije tema ovog prikaza, čak i kada bi postojalo u verziji za 360).

Jedina realna zamerka Xboxu 360 vezana je za buku koju stvara, pogotovo onu koju kreira DVD drajv. Ali, ukoliko ste navikli na overklokovan PC sa kulerima koje čistite jednom godišnje, ova zamerka ima gotovo zanemarljivu težinu.

Xbox Live!

Servis Xbox Live!, jedan od osnovnih zamajaca planetarne popularnosti Xboxa 360, nastavlja da raste, gotovo svakodnevno uvodeći nove opcije i uspešno (dopunski) služeći kao medij za distribuciju plaćenog sadržaja, demoa, trailera, pa i patcheva za igre koje su preuranjeno izbačene na tržište. Podservisi nalik na Xbox Live Arcade i Marketplace Microsoftu donose odličnu zaradu: kupovinom MS „poena” za realni keš (kreditnom karticom) možete, recimo, downloadovati legendarne arkadne igre nalik na Phoenix, Dig-Dug ili Castlevaniu (5-15 dolara), dodatne teksture za konje u Oblivionu i razne druge stvari. Odnedavno, korisnici Xbox Live!-a imaju priliku i za servis Xbox Live Video, online kupovinu najnovijih filmova i TV serija enkodovanih za prikaz na TV aparatima visoke rezolucije (720p). Ova evolucija Xbox Live!-a od prostog „huba” za multiplayer igre i rangiranje igrača uspešno konkuriše PC platformi kao nekad apsolutno dominantnom mediju za višekorisničko igranje. Naravno, dominacija PC-a na polju MMORPG-a nije i neće biti lako ugrožena, ali to su onomad rekli i za pucačine u prvom licu koje milioni igrača ljušte preko Livea. Prednost lakog povezivanja i „no-brainer” konfigurisanja sistema koje i aligator može da ukapira jeste moćan plus. Uz svaki primerak Xboxa 360 Microsoft poklanja i bazični Live! Silver nalog koji omogućava kreaciju online profila, chat i kupovinu, ali ne i multiplayer, za koji vam je potreban upgrade na Gold i plaćanje godišnje pretplate od 60 evra. U najavi je i servis Live! Anywhere koji će dozvoljavati povezivanje i multiplayer između Xboxa 360 i PC-a (sa Windowsom Vista, naravno) u igrama koje ga podržavaju.

Sonyeva online varijanta (PlayStation Network) još uvek se porađa, a trogodišnji head-start koji Microsoft ima na ovom polju neće biti lako dostići, a kamoli prestići, bez obzira na to što bi trebalo da bude besplatna za svakog kupca konzole.

Budućnost?

Microsoft je do sada prodao oko osam miliona primeraka Xboxa 360, čime je daleko prevazišao imaginarnu kritičnu masu koja bi dozvoljavala sumnju u njenu budućnost. Microsoft se nameračio da pobedi u trci za dominantnu konzolu sledeće generacije (taj termin je već pomalo prevaziđen): za razliku od prethodnog puta kada se i pored godine dana zakašnjenja u odnosu na PlayStation 2 uglavio i izborio za poziciju br. 2 (da ne pominjemo multimilionsku bazu korisnika „Sonija keca”), sada su svi aduti u njihovom rukavu. A istorija nas uči da je gigant iz Redmonda izlazio kao pobednik iz daleko nepovoljnijih situacija.