Pred nama je još jedan pokušaj da se već popularna franšiza iskoristi u video-igri. Verovatno programeri očekuju da će im takav pristup već sam po sebi osigurati široku publiku jer će svi postojeći fanovi dotičnog koncepta želeti da probaju i digitalno izdanje svog omiljenog setinga, što se do sada u ne malom broju slučajeva ispostavilo kao tačno. Međutim, ukoliko takav naslov istovremeno nije praćen i kvalitetom, tržišni uspeh nije tako zagarantovan kao što se možda na početku čini.

Naime, Mage Knight je originalno strateška igra na tabli sa figuricama u kojoj se dva igrača sa dve vojske sukobljavaju pokušavajući da iskoriste prednosti svojih ratnika da bi porazili protivnike. Pozadinska priča smeštena je u fantazijski svet, a okosnica svih sukoba je konflikt velikih razmera koji je izazvala organizacija nazvana Atlantis. S vremenom su se u borbe uključili gotovo svi stanovnici sveta, raznorodne frakcije i heroji, boreći se protiv zajedničkog neprijatelja, ali i među sobom.

U ovaj zanimljivi, tipično fantazijski svet smeštena je i priča video-igre Mage Knight Apocalypse. Na početku imate izbor od nekoliko heroja različitih rasa i klasa, međutim, svi su oni na istom putu (a kasnije u igri će se i sresti, tačnije bićete u prilici da vodite čitavu družinu). Bez obzira na to koji lik odaberete na početku, radićete za misteriozno stvorenje po imenu Sylvathis koje će vam dati zadatak da otkrijete pet „aspekata apokalipse” koji su raštrkani svud po kontinentu da bi se zaustavila neminovna propast sveta. Ovo možda zvuči zabavno, međutim stvarna struktura igre zasnovana je na nizu relativno kratkih misija u kojima imate određeni cilj, ali nažalost i tačno zacrtanu putanju i način na koji ćete do tog cilja doći. Nema slobodnog lutanja mapom, nema nasumičnih susreta, već samo hodanja od tačke A do tačke B uz ubijanje svega što se mrda. Postoji i nekoliko ambijentalnih zagonetki koje pomalo razbijaju monotoniju, ali to nikako nije dovoljno da vas otme utisku kako vas neko sve vreme vuče za nos. Između deonica u kojima se bijete i rešavate questove postoje gradovi u kojima možete dobiti nove zadatke, prodati ili kupiti opremu, ostaviti višak predmeta u nekoj vrsti skladišta (izuzetno korisno jer vam je inventar izuzetno mali) i proćaskati sa stanovnicima. Igra je inače podeljena na šest poglavlja.

Što se razvoja lika tiče, on je zasnovan na načinu na koji igrate. Tačnije, ovde ne postoji klasično prelaženje nivoa jer nema ni standardnih iskustvenih poena koje biste dobijali nakon uspešnih akcija. Umesto toga, što više koristite neku sposobnost to će ona biti jača i na neki način ćete specijalizovati lik za određenu disciplinu (svaki lik ima tri „škole” koje može da izuči, tačnije tri pravca u kojima može da se razvija). Ako stalno koristite magije vatre, vremenom će vaše magijske moći jačati i dobijaćete bolje vatrene čarolije i slično.

Dakle, Mage Knight je klasična hack & slash igra sa linearnim nivoima i relativno zanimljivim razvojem lika. Međutim, stvar u kojoj ovaj naslov najslabije stoji jeste izvođenje. Naime, kontrole jesu jasne i jednostavne, međutim u igru je implementiran i sistem potpuno slobodne kamere, što znači da neprestano morate sami da je nameštate onako kako vam najviše odgovara. Ovo je izuzetno lepo dok samo lutate okolišem uz poneku borbu, ali u masovnim bitkama u kojima spodobe naviru na vas sa svih strana može biti veoma frustrirajuće i često ćete se naći u situaciji da razmišljate više o tome kako da namestite kameru da imate lep pregled svega što se dešava nego o tome kako da što efikasnije porazite protivnika. S druge strane, i ako umrete, ne gubite praktično ništa. Na sve strane postoje tačke na kojima možete da se snimite te je dovoljno samo učitati igru, napraviti nekoliko koraka i nastaviti gde ste stali. Pored ovoga, kako odmičete kroz igru, lik će sve više jačati, što je i logično, ali posle nekog vremena će biti toliko moćniji od svih protivnika koji se pred vas postavljaju da to zaista ubija svaki izazov i čar igranja. Pored toga, usput na nivoima nalazite i bilje od kog možete da pravite napitke za vraćanje zdravlja ili mane ili jačanje određenih osobina. Tog bilja ima u ogromnim količinama, a zajedno sa već pomenutom jačinom lika nyapici će vas učiniti praktično nepobedivim. Osim ako vam posle nekog vremena ne dosadi da se zavlačite po uglovima da biste ubrali poneki cvetak, do čega će verovatno doći posle nekog perioda igranja.

Grafički igra izgleda veoma lepo, sa živopisnim šumarcima, bajkovitim brdima i veoma zanimljivo dizajniranim gradovima. Izgled likova i protivnika takođe je dobar (na početku čak postoje neke rudimentarne mogućnosti prilagođavanja izgleda lika koji vodite svom ukusu), kao i animacija, posebno u borbama. Kompletan estetski doživljaj, međutim, umnogome kvari blago rečeno očajna glasovna gluma jer svi likovi zvuče izveštačeno i neprirodno, više kao mašine na navijanje nego stvarne osobe.

Igračima koji vole hack & slash u fantazijskom okruženju možda bi se ova igra i mogla dopasti jer ona ima svojih zabavnih momenata, ali ubedljivo najveći njen problem jeste ekstremna lakoća. Već posle pola sata igranja ili malo više imaćete heroja koji bukvalno gazi sve pred sobom, a čak i ono malo izazova koji nude jači protivnici uništeno je prečestim save pointsima. Sve ovo u kombinaciji sa linearnošću i generalno lošom veštačkom inteligencijom čini Mage Knight igrom koja će se malo kome dopasti. Ona jednostavno nema nijednu osobinu kojom vam može zadržati pažnju više od jednog popodneva.