Još jedan mesec i još jedna igra na temu Drugog svetskog rata... Ovog puta je u pitanju RTS inkarnacija klasične stone igre. Njeni stvaraoci su TimeGate Studios, uz nesebičnu finansijsko-distributivnu podršku Atarija. Za razliku od ostalih WWII RTS-ova, ovde je igrač u mogućnosti da u poteznom delu igre pomera vojsku po mapi sveta nalik Total War serijalu (dosadni deo), a oružani konflikti se ne rešavaju bacanjem virtuelnih kockica, već igrač preuzima direktnu komandu nad jedinicama (prava stvar).

Od suprotstavljenih strana na raspolaganju su Amerika, Britanija, Rusija, Nemačka i Japan. Svaka od navedenih sila ima svoje vojskovođe (između ostalih tu su Paton, Montgomeri, Žukov, Jamamoto i, naravno, Romel) koji imaju svojstvene bonuse i mogućnost obavljanja „specijalnih operacija” (brža izgradnja jedinica, jači oklop, SAS komandosi, blickrig...) čijom se upotrebom troše iskustveni poeni, inače prethodno zarađeni uspešnim ratovanjem. Igrač počinje s jednom jedinom građevinom, glavnim štabom (pojedine misije počinju na brodu s kojeg treba prvo osvojiti kopno, pa tek onda graditi štab), koji omogućuje dalju izgradnju svih potrebnih objekata. Međutim, za razliku od ostalih RTS igara, građevine se neće pojaviti niotkuda i odmah biti spremne za postavljanje, već će posle nekog vremena iz glavnog štaba izaći kamionet sa građevinskim materijalom koji je potrebno dovesti do željene lokacije. Tokom transporta ovaj simpatični kamiončić je, naravno, laka meta. Većinu građevina je moguće „spakovati” u kamion i ponovo podići na nekom drugom mestu.

Ključna stvar kod izgradnje baze jeste lanac snabdevanja koji se razlikuje za jedinice i za građevine. Teritorija koja je pod uticajem vašeg štaba oivičena je zelenom trakom na mapi. Kada su vaše jedinice unutar nje, obezbeđeno im je neometano snabdevanje zalihama. Međutim, čim izađu iz ovog polja, linija snabdevanja je odsečena, te je jedno od rešenja dopremanje zaliha vazdušnim putem (što spada u specijalne operacije). Da bi snabdevanje jedinica bilo još komplikovanije, tu je i „povezanost” jedinica sa štabovima (npr. pešadijska regimenta je vezana za pešadijski štab). Svi specijalizovani štabovi mogu da snabdevaju samo određeni broj jedinica istovremeno. Ako neka zgrada podržava šest jedinica, a imate ih deset, samo će šest dobijati potrebne zalihe iako su sve unutar polja uticaja glavnog štaba. Ovo ume da bude veoma zamorno jer zahteva izgradnju dodatnih specijalizovanih štabova ili konstantno „kidanje” i „povezivanje” jedinica sa svojim štabovima. S građevinama je nešto lakši slučaj - sve će biti propisno snabdevene ukoliko su blizu glavnog štaba, a ako su predaleko, između njih i glavnog štaba treba namestiti tačke snabdevanja (skladište s municijom ili gorivom, na primer) ili angažovati kamion za snabdevanje (supply truck). Iako je logistika ključni element ratovanja, autori su ipak mogli da nam olakšaju život.

Interesantan je način regrutovanja jedinica. Kada kliknete na ikonu za regrutovanje neke jedinice, prvo izlazi njen komandir, a zatim se jedinica lagano popunjava ljudstvom. Znači, ako su vam hitno potrebna dva-tri vojnika na bojištu, ne morate da čekate na regrutovanje celog voda. Inženjerci pored primarne delatnosti - popravljanja oštećenih zgrada - formiraju bunkere i rovove za artiljerijsku bateriju i protivavionski top.

Grafička realizacija igre dobija školsku ocenu 3 - ništa spektakularno, ali ni tragično. Za pohvalu je činjenica da su upotrebljene manje zasićene boje i sivi tonovi koji deluju znatno realnije od paleta u drugim WWII igrama. Jedinice su osrednje modelirane i animirane, dok su građevine previše kockaste i deluju arhaično u poređenju s grafičkim dostignućima današnjice koja ostali naslovi u potpunosti iskorišćavaju. Interfejs je delimično komplikovaniji od onoga što srećemo u sličnim igrama, ali se čovek navikne posle kraćeg vremena. Zvuk je standardan za ovaj tip igara, ali je, kao i sve ostalo u ovoj igri, osrednji. Da ne pominjemo to što Romel ponovo govori engleski! Neko će reći da to uopšte nije strašno i pitati se zašto se ovaj toliko zalepio za tog Romela, ali fakat je da vojnici „Pustinjske lisice” u ovoj igri pričaju na nemačkom...

Naviknuti na primitivne AI rutine, od ove igre nismo očekivali ništa spektakularno na tom planu i bili smo u pravu. Od gluposti koje se posebno ističu pomenućemo upornu jurnjavu po mapi za protivničkom jedinicom koja se povlači, kao i automatsku bežaniju apsolutno svih jedinica kojima je energetska skala blizu pražnjenja (ispada da nije bilo heroja u Drugom svetskom ratu).

Greška autorskog tima je što su želeli da u RTS igru inkorporiraju elemente turn-based strategije, čime bi zadovoljili poklonike oba žanra. Kao što to obično biva, ovakav frankenštajnski eksperiment nije uspeo.