Nakon bankrota francuske kompanije Cryo, nekoliko manjih programerskih timova, koji su godinama bili vezani za distributersku mrežu jednog od svojevremeno najmoćnijih izdavača kompjuterskih igara u Evropi, doživeli su istu ili sličnu nesrećnu sudbinu (npr. slovenački Arxel Tribe). Oni koji su preživeli razišli su se po sistemu „kud koji, mili moji”, ali se ubrzo ispostavilo da s one strane Atlantika, u dalekoj Kanadi, postoji neko ko je voljan da preuzme vruć kromir i da nastavi da podržava nezavisne proizvođače koji su se našli u nebranom grožđu. Bio je to Dreamcatcher Interactive, koji se baš nekako u vreme Cryovog pada polako zahuktavao na igračkoj sceni. Iz tadašnje perspektive, osnivanje sestrinske firme, The Adventure Company Games, čija je delatnost u samom startu usmerena ka proizvodnji i distribuciji avanturističkih igara, bio je više nego hrabar potez, ali se posledice te pametne odluke sada jasno vide. Naime, skoro svi naslovi koji danas nešto znače u svetu avantura nose logo kompanije iz Toronta.

Jedan od onih timova koji su ostvarili relativno bezbolan transfer iz umirućeg Crya u sve priznatiji Dreamcatcher jeste i grupa Francuza koji su se pre punih šest godina odvažili da naprave igru koja je bila na granici između avanture i enciklopedije. Egypt 1156 B.C.: Tomb of the Pharaoh (SK 11/98) označio je rađanje čitavog serijala igara sa istorijskom pozadinom koje su postale zaštitni znak kompanije. Ironija je, međutim, što je poslednji naslov u tom nizu bio Egypt II: The Heliopolis Prophecy (SK 2/2001), direktni nastavak avanture s kojom je sve počelo, pa ispada da su priče o drevnom Egiptu udarile temelj, ali i sahranile Cryov projekat edukativnih igara. I kada smo pomislili da u dogledno vreme ništa slično nećemo videti, pred nama se našao treći nastavak Egypta, koji je za potrebe američkog tržišta preimenovan u The Egyptian Prophecy.

Za razliku od prve dve igre koje su, i pored njihove istorijske konotacije, u potpunosti bile rezultat programerske mašte, ova treća, bez obzira na izražene elemente fantastike, zasniva se na događaju iz 13. veka pre Hrista koji ima realno utemeljenje u pisanim izvorima. Ramzes II ili Ramzes Veliki, jedan od najznačajnijih vladara Novog kraljevstva, koje se istovremeno označava i kao zlatno doba egipatske civilizacije, proveo je na prestolu punih šezdeset i šest godina i za to vreme izgradio neka od najznačajnijih remek-dela arhitekture u celokupnoj istoriji čovečanstva, kao što su kompleks u Karnaku i veliki hramovi u Abu Simbelu. U poodmaklim godinama, osetivši da mu se bliži kraj, a da će Egipat ostati bez dostojnog naslednika (što se na kraju zaista i dogodilo), Ramzes je od boga Amon-Ra zatražio da mu produži život. Uvažavajući ovaj zahtev, bog je postavio uslov da faraon u kratkom roku podigne gigantski obelisk njemu u čast. Radovi u kamenolomu su uspešno započeli, ali je serija bizarnih nesreća koja je ubrzo usledila ubedila Ramzesa Velikog da mu neko radi o glavi. Trebalo je, dakle, intervenisati na neki način, po mogućstvu uz maksimalnu diskreciju. Faraon je tada odlučio da na lice mesta pošalje Maju, čarobnicu i sveštenicu boginje Izide, u svojstvu njegovog ličnog izaslanika i istražitelja sa maksimalnim ovlašćenjima.

The Egyptian Prophecy ili, ako više volite, Egypt III je avantura napravljena u duhu starih dobrih Cryovih igara, ali odevena u ruho moderne tehnologije. U pitanju je, dakle, relativno jednostavna i nepretenciozna igra, čiji je cilj da čoveka zabavi, ali i da mu kroz igru približi deliće mozaika koji čine jedan od najfascinantnijih perioda u istoriji čovečanstva. Priča smeštena u vreme od pre 3300 godina sama po sebi nema poseban značaj, ali je mnogo bitnije to što je ona skrojena tako da se savršeno uklapa u ono što današnja istoriografija zna o tom vremenu. Sve lokacije koje se pojavljuju u igri, izuzimajući, naravno, Majina putovanja u svet bogova, jesu verna rekonstrukcija autentičnih objekata i zdanja koji se i dan-danas mogu videti duž obala Nila. Jedna od njih je i kamenolom u Asuanu u kojem još uvek leži nedovršeni obelisk iz vremena Ramzesa II, a koji je bio glavna inspiracija za priču.

Baratanje magijama baš i nije klasična odlika p&c avantura, ali u slučaju Egypta III predstavlja suštinu igre. Majino poznavanje čarobnjačkih veština je raznoliko i ide od klasičnog blagosiljanja i gledanja u budućnost do sposobnosti da kontroliše vetar i vodu ili da dodirom prenese neku bolest s jednog živog bića na drugo. Veliki broj zagonetki rešava se upravo bacanjem odgovarajućih magija odnosno njihovim kombinovanjem sa pojedinim predmetima, a samo finale igre krunisano je pravim čarobnjačkim duelom u kojem Maja mora da pobedi sveštenicu Tuju koja je sklopila pakt sa Setom, egipatskim bogom haosa. U tome će, naravno, imati svesrdnu pomoć Setovog ljutog neprijatelja, vrhovnog boga Ozirisa.

Igru, naravno, i ovoga puta prati prigodan enciklopedijski sadržaj, ali je on relativno sužen i uglavnom se odnosi na opštu egipatsku mitologiju i period vladavine Ramzesa II. Faktografski podaci nisu suvoparno prezentovani kroz puke činjenice, kao što je to uobičajno u enciklopedijama, već su utkani u neku vrstu priče koju iz sopstvene perspektive priča sama glavna junakinja.

Na kraju jedna zanimljivost: likovima u Egyptu III glasove su pozajmili glumci koji su istu vrstu posla uradili i za potrebe Syberie I i II, s tim što je podela uloga ovde korenito drugačija. Poštovaocima lika Kejt Arčer biće zanimljivo da čuju kako se glumica koja joj je svojevremeno pozajmila glas snašla u ulozi okorele negativke, koja je zarad ličnih interesa bogovima prodala dušu. Njena transformacija je upečatljiva, što samo govori o tome da se radi o pravom profesionalcu.